Duško Karagic, šef Ekonomske kancelarije Ambasade Mađarske u Beogradu - Autoindustrija ima perspektivu

(Duško Karagić)

Spoljnotrgovinska razmena Srbije i Mađarske u 2011. zabeležila je rast u odnosu na prethodne godine, mada je i dalje prisutan deficit na našoj strani, a uvoz je dva i po puta veći od izvoza. Mađarska bi, prema rečima Duška Karagica, šefa Ekonomske kancelarije Ambasade Mađarske u Beogradu, želela da se ta razlika smanji, a tome će, prema njegovim rečima, najviše doprineti "Fiat".

- Pokretanje fabrike "Fiat" u Kragujevcu povećaće izvoz iz Srbije. Osim toga i proizvođači delova iz Srbije imaće svoje kupce u Mađarskoj, s obzirom na to da Mađarska ima nekoliko jakih automobilskih kompanija. Osim "Mercedesa" koji je nedavno otvorio fabriku, u Mađarskoj proizvode "Suzuki", "Opel", i "Audi", a imamo i proizvođače autodelova i oni bi mogli da sarađuju sa kompanijom "Fiat". O ovim temama smo razgovarali na sajmu "Beotruck" u Beogradu, koji je završen 31. marta – navodi Duško Karagic u intervjuu za "eKapiju".

eKapija: O čemu je bilo reč na sajmu "Beotruck"? Ko je učestvovao? Kakvi su zaključci?

- Stručnu konferenciju i susret poslovnih ljudi iz Srbije i Mađarske zajednički su organizovali Mađarsko-srpska trgovinska i industrijska komora, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) i Savez mađarskih proizvođača rezervnih delova za vozila. Glavni ciljevi organizovanja ovog poslovnog susreta su bili stručno informisanje preduzetnika iz Mađarske i Srbije, međusobno informisanje o mogućnostima poslovne saradnje, ostvarivanje poslovnih kontakata u stručnoj oblasti proizvodnje i distribucije i snabdevanja autodelova, odnosno upoznavanje sa proizvodnim programom "Fiat"-a. Učestvovali su mnogobrojni mađarski i srpski stručnjaci i firme iz autoindustrije. Moje je mišljenje da su slični događaji od obostrane koristi za naše države i naše firme, jer srpski preduzetnici mogu od svojih mađarskih kolega saznati vredne informacije o iskustvima o saradnji sa velikim međunarodnim proizvođačima automobila i autodelova, dok se mađarski preduzetnici nadaju uspešnoj kooperaciji sa firmama iz Srbije.

eKapija: Obim razmene između Mađarske i Srbije u 2011. godini svrstava Mađarsku na 11. mesto spoljnotrgovinskih partnera Srbije po vrednosti izvoza, i na 5. mesto po vrednosti uvoza. Koji su potencijali za poboljšanje ekonomskih odnosa?

- Šansu za poboljšanje saradnje naše dve zemlje vidimo u oblasti poljoprivrede, energetike, automobilske industrije i turizma. Već tradicionalno imamo dobru promociju na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu i jedni smo od najvećih izlagača. U oblasti energetike značajni su obnovljivi izvori energije, a pogotovo korišćenje biomase i geotermalne energije. Nedavno su potpisani sporazumi o saradnji pri korišćenju geotermalne energije u Vojvodini s mađarskim preduzećima, koja imaju veliko iskustvo u realizaciji projekata u kojima se koriste geotermalni izvori vode u Mađarskoj, kao i korišćenju fondova Evropske unije. Kada govorimo o turizmu, na pomolu je velika investicija u Bečeju. Opština Bečej i firma "Aquaprofit" iz Budimpešte osnovali su partnersko preduzeće "Vitalspa" za izgradnju banjskog kompleksa vrednog 30 mil EUR. Opština će u tom zajedničkom projektu dati geotermalnu bušotinu i zemljište, a "Aquaprofit" se obavezao da pronađe novac za investiciju. Pomoć su obećale pokrajinska i mađarska vlada.

eKapija: Osim kompanije "Aquaprofit", ima li naznaka da će doći još neki investitor?

- Nivo investicija Mađarskih firmi u Srbiji je nažalost smanjen u odnosu na sredinu prethodne decenije. Tako su u 2006. godini ulaganja bila oko 200 mil EUR, a u 2011. oko 60 mil EUR, ali i sa tim iznosom se naša država nalazi među deset najvećih investitora u Srbiji. Najveći ulagači su OTP banka, "Mol", "Fornetti", "Masterplast", a "ContiTech" je kupio "Kolubaru univerzal". Od novih ulagača je tu "Aquaprofit". Ima još zainteresovanih, ali su pregovori u toku i još je rano pričati o konkretnim projektima.

Naša ambasada je otvorena za sva pitanja u vezi sa privrednom saradnjom i mi često predstavljamo mađarske kompanije. Mogu da najavim da će veliki broj mađarskih kompanija biti prisutan na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sad, Sajmu građevinarstva u Beogradu i sajmu u Subotici.

Osim toga, osnovana je i mešovita mađarsko-srpska komora, a jedan od njenih projekata je efikasnije povezivanje firmi i pravljenje baze podataka.

eKapija: Koje su po Vašem mišljenju prednosti za ulaganja u Srbiji, a koji su rizici?

- Najveća prednost je kvalifikovana, raspoložena i dalje jeftina radna snaga. Moram da dodam da su značajne i subvencije za zapošljavanje, zatim nizak PDV i porez na kapitalnu dobit. Srbija ima i dobar geografski položaj, a naravno i sporazumi o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom i Turskom, kao i CEFTA sporazum, su od velikog značaja.

Rizici su birokratske prepreke, dobijanje različitih dozvola, korupcija, neuređenost sistema javnih nabavki. Naglasiću i nefleksibilno tržište rada. Na primer, kada želite da otpustite nekog radnika, vi mu ne plaćate otpremninu za vreme provedeno u vašoj firmi već za ukupni radni staž. Zbog toga retko ko hoće da zaposli ljude sa više od 40 godina, jer ako nešto krene po zlu moraće da isplati ogromnu otpremninu.

eKapija: Lokalnim samoupravama iz Srbije i Mađarske do 30. maja na raspolaganju je 15 mil EUR za projekte koji se finansiraju iz IPA programa prekogranične saradnje. Možete li nam reći nešto više o tome?

- Da, upravo je otvoren treći po redu poziv za prikupljanje predloga u IPA prekograničnom programu Mađarska-Srbija. Teritorija koja je obuhvaćena ovim programom nalazi se u južnoj Mađarskoj i severnoj Srbiji, a u periodu od 2007. do 2013. godine biće podeljeno oko 50 mil EUR. U programu mogu učestvovati neprofitne organizacije (npr. lokalne samouprave, razvojne agencije, nevladine neprofitne organizacije, javna preduzeća, univerziteti, privredne komore, turističke organizacije itd.) koje imaju sedište na teritoriji obuhvaćenoj ovim programom. Najvažniji cilj je unapređenje prekogranične saradnje na poljima infrastrukture, životne sredine, privrede, obrazovanja i kulture, pa najveće šanse za dobijanje sredstava imaju predlozi iz ovih oblasti.

eKapija: Srbija je stekla status kandidata za člana EU. Na koji način Mađarska može da pomogne u daljim koracima?

- Jedna od najznačajnijih privrednih grana i Srbije i Mađarske je poljoprivreda i mislim da u tom sektoru možemo da damo najveću podršku. Postoje tvining projekti u kojima dve zemlje iz EU pružaju pomoć državi koja želi da se pridruži Evropskoj uniji. U jednom od tih projekata Mađarska je senior, a Austrija junior partner. Mađarska agencija za agrarna plaćanja i Ministarstvo ruralnog razvoja vode taj projekat i u planu je da se i u Srbiji osnuje agencija za agrarna plaćanja. Mi možemo savetovati Srbiju kako da najlakše dođe do sredstava iz velikog budžeta zajedničke agrarne politike Evropske unije, kao i kako da taj novac efikasno potroše.

eKapija: Kako se Mađarska bori sa krizom?

- U Mađarskoj se kriza osetila i pre velike svetske ekonomske krize, međutim Mađarska je na vreme donela antikrizne mere, koje su donekle imale efekta. Najznačajnije su bile dve mere - smanjenje potrošnje i povećanje prihoda budžeta kroz efikasno naplaćivanje poreza. Ipak, PDV je povećan i sada iznosi 27% što je najveća stopa u Evropi. Međutim, Vlada osim toga nije povećala ostale poreze, ali je smanjivala troškove na lične dohotke građana, kako bi podstakla zapošljavanje.

Vlada je prihvatila i Plan "Sel Kalman" kojim međunarodnim finansijskim institucijama i ulagačima želi da dokaže da je spremna da antikrizne mere sprovede. Mađarska je imala 2011. godine suficit u budžetu zbog jednokratnih mera. Ove godine će Mađarska imati deficit ispod Mastriških kriterijuma (manje od 3%).

M.K.