Georg Grasl, predsednik kompanije "Henkel" u Srbiji - Smanjite birokratiju, pojednostavite poslovanje

(Georg Grasl)

Kompanija "Henkel" Srbija uspešno posluje u Srbiji gotovo deset godina, inovirala je i usavršila nekadašnje "Merimine" brendove, uvela nove, povećala proizvodnju i izvoz, ali bi sve moglo biti još bolje ukoliko bi se otklonile neke prepreke za poslovanje. Na primer, ako bi nestala suvišna birokratija i administriranje, ako bi kurs dinara bio bez velikih oscilacija kao što je u februaru 2012. godine, ako bi se dobrim zakonodavstvom omogućila bolja poslovna klima, ako bi putna infrastruktura bila bolja... Ukazujući na ono što treba popraviti, ali i na dobre mogućnosti razvoja biznisa u Srbiji, Georg Grasl, predsednik kompanije "Henkel" u Srbiji, napominje, u razgovoru za Magazin Biznis, da dolazi iz zemlje u kojoj su zime jake i da zbog toga ne može da shvati kako to da se ne može sneg očistiti u januaru i februaru i da zbog jake zime može biti problema u snabdevanju električnom energijom. Ali, uprkos takvim i drugim otežavajućim okolnostima, Henkel Srbija ostvaruje dobre poslovne rezultate čak i u prošle tri godine, u vreme globalne ekonomske krize, i jedan je od značajnih izvoznika.

Šta sve ide u izvoz od ovoga što proizvodite u Srbiji?

– Mi izvozimo iz obe naše fabrike – iz Kruševca i Inđije. Udeo izvoza je 30 odsto od naše ukupne proizvodnje. Izvozimo u zemlje istočnog i zapadnog Balkana a takođe i u Poljsku, Mađarsku, Ukrajinu, Austriju. To je sve moguće jer su naši proizvodi konkurentni na svetskom tržištu, uprkos carinskim troškovima koji postoje prema nekim proizvodima, i uprkos problemima u saobraćajnoj infrastrukturi. Naš izvoz je dobar i verujemo da ćemo ga ove godine i povećati, zahvaljujući investicionim planovima koje imamo za Kruševac.

Koji proizvodi iz fabrike u Kruševcu idu u izvoz i da li su istog kvaliteta kao i oni koji nastaju, na primer, u pogonima "Henkela" u Nemačkoj?

– Izvozimo deterdžent "Merix", dečji sapun, "Mer" i još neke proizvode. Razume se da je kvalitet proizvoda visok i isti u svim našim fabrikama, jer koristimo iste sirovine i pridržavamo se istih standarda u proizvodnji. Inače, poznato je da ljudi obično misle da je najbolje ono što se proizvodi u Nemačkoj. Ali, naši proizvodi su svuda isti, jer imamo iste dobavljače.

Kako ocenjujete poslovni ambijent u Srbiji? Koje su otežavajuće a koje olakšavajuće
okolnosti?

– Uspešno poslujemo, ali imamo i mi probleme. Najveći problem je niska kupovna moć, drugi je inflacija, a tu su i kursne razlike – odnos dinara i evra. U tom pogledu, naročito je za poslovanje bila teška 2009. godina. Ali, ono što mi radimo to je da slušamo želje svojih potrošača. Tajna uspeha je da budete bliski sa potrošačima i sa klijentima. Njima morate da ponudite najbolju vrednost za njihov novac. Imamo lokalne brendove kao što je "Merix", ali imamo i međunarodne brendove kao što je "Persil". Tu su i "Mer" kao lokalni brend, "Dečji sapun", "Pervol" i "Silan". Mi jesmo globalna kompanija sa globalnim brendovima ali smo i lokalna koja nudi lokalne brendove. Neki od tih međunarodnih brendova proizvode se i u Kruševcu.

Kad već pominjete kursne razlike, upravo sada, krajem februara, dok razgovaramo, dinar dramatično pada. Kako će se to odraziti na vaše poslovanje?

– Mi moramo da uvozimo dosta jer se mnoge hemikalije ne proizvode u Srbiji, a ovde proizvode prodajemo u dinarima. Mnogi koji posluju u Srbiji, na primer, auto-industrija, formiraju cene u evrima a mi u dinarima i onda je logično da nastaju problemi ako je domaća valuta nestabilna. Moram da priznam da nismo očekivali ovoliki pad dinara od 10, a možda čak i 12 odsto u poređenju sa kursom iz decembra prošle godine. Zato nije tajna – moramo da pratimo razvoj svih troškova i da povećamo cene ako je neophodno.

Ali, vi ste izvoznici i imaćete dobit u izvozu, zbog slabog dinara?

– Da, to je tačno i naravno da nam to pomaže u izvozu.

A kakav je utisak o poslovnom ambijentu u Srbiji ako ga uporedite sa onim koji imate, na primer, u Nemačkoj?

– Teško je porediti te uslove za poslovanje i ne bih to želeo. Ovde sam dve godine i ono što sam prvo video, to je problem infrastrukture u Srbiji. Ne pričam samo o Koridoru 10, već i o snabdevanju strujom koje postaje problematično ukoliko je jaka zima, ili o tome da treba da se ulice očiste od snega... Za poslovanje u februaru to je bio veliki problem. Mi samo gledamo velike projekte a ne vidimo male stvari. Drugi problem je predvidivost poslovanja. Kao što smo već pomenuli, kurs dinara se dramatično promenio za samo četiri nedelje. Takođe, Vlada je usvojila mnoge zakone koji regulišu poslovanje u poslednjoj nedelji decembra, što je došlo kao iznenađenje za nas. Doneti su neki amandmani a mi smo očekivali drugačiji sadržaj amandmana. Takođe, i dalje postoji velika birokratija na nivou cele države, što dovodi do spore primene zakona i zakonskih propisa.

Kako tumačite to da Savet stranih investitora godinama već ima predloge za poboljšanje poslovanja u "Beloj knjizi", da Američka privredna komora ima niz predloga, da NALED izdaje "Sivu knjigu" i da svi, zapravo, ukazuju na slične probleme, ali se oni ne rešavaju?

– Mi u Savetu stranih investitora svake godine u "Beloj knjizi" navodimo probleme koji nam otežavaju poslovanje i dajemo predloge za njihovo rešavanje. Naše predloge u okviru "Bele knjige" nudimo Vladi i svim ostalim važnim činiocima, kao što je Evropska komisija, da je koriste kao polazište za obezbeđivanje povoljnog privrednog ambijenta. Zaista se neke stvari ponavljaju, ali se ne rešavaju. Istina je da razvoj postoji i da se ponešto i reši, ali ima i toga da se stvari ne reše do kraja. Evo dva primera. Jedan je da je sanitarna inspekcija obavljana na samoj državnoj granici do 2011. godine i bila je obavezna za deterdžente i kozmetiku. Od ove godine je suspendovana ta inspekcija za deterdžente, ali je za kozmetiku ostala. Mi zaista ne razumemo zašto se staje na pola puta, pa se odobrava za jedne proizvode a za druge ne. Druga stvar je upravljanje opasnim otpadom. U toj oblasti zakonska regulativa još nije dovoljno definisana i nije sasvim jasno šta učesnici na tržištu treba da rade sa opasnim otpadom. Dodatni propisi koji treba ovo pitanje da regulišu kasne i njihovo donošenje nije izvesno u periodu pre izbora. Dakle, takvu praksu treba promeniti. Ali, kad je o šansama reč, mi vidimo mogućnost za investiranje ne samo u industriji već i u maloprodaji. Iako je za sada kupovna moć po stanovniku veoma niska, ona mora da raste u budućnosti i dobro bi bilo da inflacija bude pod kontrolom. Prošle godine je inflacija bila ispod deset odsto, ako ove godine bude šest odsto kako je planirano, biće dobro. Takođe, za Srbiju je veoma dobro što ima signal da su joj otvorena vrata Evropske unije.

Pošto smo u izbornoj godini, imajući u vidu probleme o kojima smo govorili, šta je vaš predlog: kako bi nova vlast mogla da stvori bolji poslovni ambijent?

– Prvo, kompanija je uspešna ako ima pravi proizvod na pravom mestu i po pravoj ceni. Ako se nekome desi da biznis propadne, to sigurno nije zato što je Vlada bila loša ili što država nije neke stvari uradila. Ali, Vlada uvek može da podrži i da pomogne, a to je ono što se od nje i očekuje. U Srbiji, na prvom mestu treba smanjiti birokratiju. U životu nisam potpisao toliko papira koliko sam potpisao u poslednje dve godine ovde. Zatim, treba poboljšati infrastrukturu. Na primer, za mene je jako teško da razumem, jer dolazim iz zemlje koja ima jake zime, da mi ovde imamo problem zato što je pao sneg, usred zime.
Ukratko, mi kao strani investitori očekujemo da ako ukažemo na neki problem onda on treba i da se otkloni.

Šta pokazuje vaše iskustvo, šta još treba Srbija da uradi?

– Srbiji nedostaje više malih i srednjih preduzeća. Naša kompanija "Henkel" Srbija bi želela da kupi više materijala za proizvodnju upravo u Srbiji od malih i srednjih preduzeća. Taj segment preduzeća predstavlja kičmu svake ekonomije, a ne velike kompanije. Na primer, nemačka ekonomija se apsolutno oslanja na mala i srednja preduzeća. Dakle, u Srbiji ima još puno prostora da se sve unapredi – od infrastrukture, do korišćenja obnovljivih energija i biomase. Mnoge svetske kompanije u svojim strateškim planovima i vrednostima imaju definisan održivi rast i razvoj. Tako je i sa kompanijom "Henkel". Mi ovde, u tom smislu, imamo problem jer ne možemo da realizujemo ono što je globalno propisano za rad naše kompanije, na primer, da odložimo opasni otpad onako kako to radi "Henkel" ili da koristimo obnovljive izvore energije. Ali, to je samo deo poslova na kojima treba raditi i zato verujemo da Srbija ima još mnogo prostora da unapredi uslove poslovanja i ostvari veći privredni rast – rekao je Georg Grasl u razgovoru za Magazin Biznis.

ZAŠTO SMO KUPILI "MERIMU"

- Kruševačka "Merima" je imala jaku lokalnu poziciju i brendove kao što je "Merix", "Mer", "Dečji sapun" a mi smo želeli da imamo fabriku strateški lociranu za ceo region Balkana, za istočne i zapadne balkanske zemlje kao što su Bugarska i Rumunija. Zato smo odlučili da koristimo Srbiju kao lokalnu centralu za sve balkanske zemlje – rekao je Georg Grasl, odgovarajući na naše pitanje o tome zašto je poznata nemačka kompanija "Henkel" pre nepunih deset godina na tenderu kupila "Merimu", i što se do danas pokazalo kao jedna od najuspešnijih privatizacija u Srbiji.

– U prošlih devet i po godina investirali smo više od 80 miliona evra i sigurni smo da to nije kraj investicija i da ćemo nastaviti da investiramo. Posle ovih gotovo deset godina rada u Srbiji, rezultat je da smo zadržali i poboljšali svoju lokalnu poziciju i da imamo dve grupe fabrika koje odlično rade – u Kruševcu i u Inđiji. One su na istom nivou kao i svaka druga Henkelova fabrika bilo gde u svetu. Sve je tu prisutno: kvalitet, način na koji se proizvodi, bezbednost, zdravlje i zaštita životne okoline. Takođe, naš plan koji smo uspeli da realizujemo je i izvoz u više od deset zemalja. I to redovan izvoz. Mi iz Beograda, zapravo, upravljamo našim poslom u pet zemalja: Srbija, Makedonija, Crna Gora, Albanija, Bosna i Hercegovina.

USPEŠNE INVESTICIJE

Na naše pitanje da li je dosadašnji profit "Henkela" nadmašio sredstva uložena kroz investiranje u Srbiji, predsednik "Henkela" u Srbiji je odgovorio:

– Ne mogu precizno da vam kažem, ali da nema profita ne bismo radili. A na pitanje na koje investicije i programe "Henkela" u Srbiji su posebno ponosni, naš sagovornik odgovara:

– U privatizaciji smo imali čvrsto opredeljenje da to na najbolji mogući način iskoristimo, jer smo želeli snažnu poziciju na Balkanu. Želeli smo fabriku sa najmodernijim tehnologijama, trenirali smo i obučili radnike u proizvodnji, zatim u prodaji i marketingu, a takođe smo razvijali i dobru saradnju sa malim trgovinama koje nisu ni postojale pre deset godina. Naš najveći uspeh je upravo to što imamo održiv razvoj poslovanja i to nakon isteka perioda od sedam godina posle privatizacije, do kada smo bili pod privatizacionim ugovorom. Mi i dalje imamo stabilno poslovanje i odlične menadžere i to je naš najveći uspeh. Takođe, imamo grinfild investiciju u Inđiji – Henkel Ceresit i na to smo posebno ponosni – naglasio je Georg Grasl.

Nemačka kompanija "Henkel" saopštila je 9. marta finansijske rezultate koji pokazuju veoma uspešno poslovanje u fiskalnoj 2011. godini. Prodaja "Henkelovih" proizvoda porasla je za 3,4 odsto i dostigla je 15,61 milijardu evra (organski rast od 5,9 odsto). Korigovani operativni profit povećan je za 9,0 odsto na 2,03 milijarde evra, dok je na tržištima u razvoju ostvaren dvocifreni rast (organski rast od 10,8 odsto). Svi poslovni sektori kompanije doprineli su ovim pozitivnim rezultatima.

Sektor Adhezivi Tehnologije povećao je organsku prodaju za 8,3 odsto, dostigavši novi rekord od 7,75 milijardi evra. Sektor kozmetike i nege tela nastavio je snažan trend rasta koji beleži poslednjih godina i sa rastom organske prodaje od 5,4 odsto postao je znatno jači od konkurencije koja pretežno beleži pad. Sektor deterdženata i kućne hemije zabeležio je solidan rast organske prodaje od 2,9 odsto. Nakon uračunavanja jednokratnih dobiti, jednokratnih troškova i troškova restrukturiranja, korigovani operativni profit je povećan za 9,0 odsto, sa 1,86 milijardi evra na 2,03 milijarde evra, zahvaljujući doprinosu sva tri poslovna sektora. Operativni profit (EBIT) iznosio je ukupno 1,86 milijardi evra, što je povećanje od 7,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Svi regioni su doprineli postignutim dobrim poslovnim rezultatima. Zapadna Evropa je zabeležila rast organske prodaje, zahvaljujući dobrim rezultatima u Nemačkoj. U Severnoj Americi je postignut blagi rast prodaje na veoma konkurentnom i primetno opadajućem tržištu. Na svim tržištima u razvoju su postignuti jaki rezultati.

Na veoma konkurentnom tržištu zapadne Evrope prodaja je porasla za 2,8 odsto na 5,62 milijarde evra. Organska prodaja je zabeležila rast od 2,3 odsto, zahvaljujući pre svega povećanju u Nemačkoj i Francuskoj. Prodaja u istočnoj Evropi je povećana za 6,2 odsto na 2,81 milijardu evra. Organski rast prodaje je u ovom regionu iznosio impresivnih 10,3 odsto, što je pre svega rezultat rada kompanije u Turskoj i sektora Adhezivi Tehnologije u Rusiji. Na rast u Africi i na Bliskom istoku su negativno uticali politički nemiri u nekim zemljama. Nominalna vrednost prodaje je porasla za 3,7 odsto na 934 miliona evra, a rast organske prodaje iznosio je 10,0 odsto, kao rezultat dvocifrenih stopa rasta u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Saudijskoj Arabiji i Alžiru.

Kompanija "Henkel" i u fiskalnoj 2012. godini očekuje rast organske prodaje između 3 i 5 odsto. Henkel veruje da će se pozitivan trend rasta u poslovanju u oblasti robe široke potrošnje nastaviti. Tradicionalno, uz svoj godišnji izveštaj, kompanija Henkel je objavila i specijalni Izveštaj o održivosti. Ovoga puta predstavljena je nova strategija održivosti do 2030. godine, koja ima za cilj da se uz pomoć manje sredstava postigne više i da se utrostruči efikasnost. Nova strategija održivosti se odnosi na sve poslovne sektore i na čitav lanac vrednosti.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Magazin Biznis". Poziv na pretplatu www.nirapress.com )