Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Zoran Nikolić, novinar i pisac - Otkrio tajne o kojima nije smelo da se priča
Utorak, 31.01.2012.
17:22
Komentari
(Zoran Nikolić)
Nikada nije hteo da "bude nečiji". Priznaje samo članstvo u "Besnoj glisti", udruženju novinara sportskih ribolovaca, i u SPC čiji je član postao činom krštenja. Rado se seća druženja u "Bermudskom trouglu" gde su bili "potopljeni" mnogi novinari. Za "Šumatovac", "Pod lipom", "Grmeč" i druge kafane tvrdi da su institucije. Kao svoju disciplinu vidi reportažu, a jedna od njih ga je odvela u podzemni prolaz u ulici Cara Dušana, a prolazi do knjige "Beograd ispod Beograda". Neke od tajni prestonice Beograđanima i njihovim posetiocima predstavlja i u "Masonskim simbolima u Beogradu" i "Tajni Novog Beograda", a sebe i svet oko sebe otkriva u zbirci pesama "Dekada", knjizi "Globalizacija za neupućene" i romanu "Grad tajni".
- Novinar ima potrebu da iskorači ka beletristici. Novine su mediji koji se rađaju ujutru, a umiru uveče. Moje ime i prezime nalazi se na koricama i mogu slobodno da kažem da prihvatam krivicu ako sam kriv za ono što unutra piše, a ako sam zaslužan što je nekom popravilo raspoloženje onda sam zadovoljan. To je razlog zašto pišem knjige - kaže na početku razgovora za "eKapiju" Zoran Nikolić, novinar "Novosti".
Kaže da ne troši život na jurenje za parama. Posle posla i vikendom turistima kroz turu "Podzemni Beograd" otkriva manje poznate detalje glavnog grada.
- Zadovoljan sam posle obilaska i nisam umoran kad dođem kući. Kada bih mogao da zaustavim vreme uradio bih upravo sada jer svaki čovek u nekom periodu oseća snagu i znanje, tada može da voli pametnije nego kad je mlad, da radi promišljenije, sa više takta, bez brzopletosti, ali dovoljno brzo da pretrči mnoge koji ne znaju da rade.
Tajna Novog Beograda
- Kada me neko predstavi kao istraživača tajni Beograda onda mi je simpatično kada me neko nazove starim Beograđaninom pošto nisam rođen u Beogradu. Rođen sam u Zadru jer mi je otac bio vojno lice pa je tamo bio u službi. Imao sam šest godina kada smo došli u Beograd. Prvi problem koji je moj otac imao je kada sam mu tražio da me izvede na rivu da prošetam. Odveo me je na ušće Save u Dunav i rekao "to ti je to", a ja sam bio razočaran jer se vidi druga obala.
Na novobeogradskoj obali je odrastao tako da je imao vremena da ga zavoli i da izuči dosta tajni koje skriva taj deo prestonice. Seća se igranja u pesku koga je bilo dosta u Novom Beogradu, po nekim trskama koje su takođe postojale početkom sedamdesetih.
- Na stranu da stavim političko uređenje, posle strašnih turbulencija koje smo imali na ovom prostoru shvatio sam da je moje detinjstvo bio dosta lep period. Bili smo bezbrižni, imali smo osećaj bezbednosti, moral je bio drugačiji, kao i odnos prema porodici, zajednici. U vreme mog odrastanja znali smo obojicu narkomana u Beogradu.
Nakon dve godine usmerenog obrazovanja u Desetoj beogradskoj gimnaziji pa Pravnobirotehničkoj školi upisao je Pravni fakultet. Nije bio deo ekipe za "clubing" niti za diskoteke, ali je "izučavao kafanu kao instituciju sa svih aspekata".
- Sedeli smo često na "Stenki" dok je još bila na brodu. Znali smo sami da napravimo žurku i da se dobro provedemo. Svirao sam malo gitaru i harmoniku. Osećali smo se slobodno - nas petorica odemo vozom do Sežane, pa smo se pored Rijeke, Zadra spuštali autostopom do Dubrovnika. Bila je to turneja po omladinskim kampovima jadranske obale za malo novca. Jadran je bio prepun devojaka iz inostranstva tako da je vredelo učiti strane jezike u školi. Tada smo govorili – "kada je ovako dobro sada, kakvo li nas vreme tek čeka".
Kada je pre nekoliko godina počeo da proučava manje poznatu istoriju Novog Beograda nije ni sanjao na kakva interesantna saznanja će naići. Knjiga "Tajna Novog Beograda" koja je izašla prošle godine je pravo otkriće za Novobeograđane.
- Beograđani su podacima iz te knjige zaprepašćeni. Kada smo počeli da istražujemo ni moj kum Mirko Radonjić ni ja nismo znali šta nas sve čeka. Kada sam dobio fotografije nasipanje Novog Beograda 1938, mosta kralja Aleksandra i druge, od sreće nisam mogao da spavam.
Dekada
Kafane u Beogradu su nekada bile mesto gde su nastajale najbolje pesme, organizovale svečanosti, likovne izložbe, tamo su se pisale i sudske žalbe i tužbe, a saznavale i prve informacije. I naš sagovornik smatra kafanu institucijom i to veoma dragocenom.
- Tu se mnogo više nauči nego na "Google". Kafana je bila način života boema novinarstva. Sticanje mojih novinarskih znanja je bilo u kafanama koje više ne postoje. Mlad novinar je pobedio, ne kada mu izađe tekst u novinama, već kad ga bardovi novinarstva, iskusne kolege, novinarska imena, prihvate u društvu. To se dešava kada si sedeo u "njihovoj" kafani ali nikad za njihovim stolom, i kada te oni pozovu to predstavlja neku vrstu inicijacije. Tada je bila čast sedeti sa poznatim novinarima Bogdanom Tirnanićem, urednikom "Duge" Vanjom Bulićem, sa Branom Crnčevićem. Danas je poznato nekoliko cirkuzanata koji nešto rade na televiziji.
Naravno najpoznatije stecište je bio čuveni "Bermudski trougao" odnosno kafane "Šumatovac", "Pod lipom" i "Grmeč".
- U "Bermudskom trouglu" su potopljeni mnogi novinari. Preko puta "Šumatovca" je bila kafana "Pod lipom". Bilo je jesenje vreme i krenuo je olujni vetar. Jedna stara lipa je bila izvrnuta iz korena i pala na baštu "Šumatovca". Tada sam napisao tekst za "Novosti" pod naslovom "Šumatovac pod lipom". Danas kada nema kafane "Pod lipom" niko ne bi shvatio tu igru reči.
U redakciji "Novosti" je od 1997. gde je prvo pratio beogradsku rubriku, potom energetiku, saobraćaj, pa je prešao na reportažu jer smatra da se u njoj najbolje snalazi.
Beograd ispod Beograda
Tragom jedne reportaže povodom najstarije kuće u Beogradu u Cara Dušana 10 i priče da postoji prolaz koji vodi ispod kalemegdanskog grada.
- Poveo sam moje prijatelje speologe, ali smo naišli na razočarenje jer je otvor bio zazidan. Međutim, na ulazu nas sačeka jedan čovek koji nam kaže da ima još stvari, na primer, prvi lagumi, pa podzemne vode, groblja, šta ima u Zemunu. Mislite da vi pišete knjigu, ali potpuno obrnuto shvatite da knjiga piše vas. Kao pijanac u kafani kad kaže samo još jednu neću više.
Beograd ima tajne o kojima nije smelo da se priča. Nikolić polako otkriva te tajne, tako da skoro svako od ponovljenih izdanja ima dopunu.
- Malo ljudi se bavi ovom vrstom istraživanja. Osetio sam da imam neki unutrašnji autentični senzor, mogu da osetim neka prošla vremena, neke prošle ljude, ne doživaljavam ih kao gomilu kostiju rasutih, već kao ljude koji su nešto važno uradili.
Globalizacija za neupućene
Nikolić ovo vreme naziva "doba loših ljudi" jer su najnemoralniji došli na važne funkcije i ubeđen je da ćemo to "skupo plaćati".
- Danas je čovek konstantno u strahu. Nekada je poslodavac radnike motivisao većom zaradom, a sada se zaposleni motiviše većim strahom. To se na prvi pogled toliko i ne primećuje, jer mediji ne smeju da pričaju o tome. Najviše informacija koje novinari znaju mogu da zalepe na banderu. Novinarstvo koje sam ja učio devedesetih sada je preraslo u propagandu. U današnjem svetu novac je jedini parametar vrednosti. Ljudi postaju članovi stranaka isključivo zbog materijalne koristi.
Naš sagovornik primećuje da se većina medija danas oslanja na postulate žute štampe.
- U Beogradu su se dela svela na bizarnost kursadžija. Koren reči duhovit je duh. Ne mora neko da bude smešan, to je stvar da dovedeš dva pojma u korelaciju koja će nekog nasmejati ali od srca. Biti duhovit, a ne pričati iste bizarne viceve već dvadeset godina. U vreme mog odrastanja kada se na televiziji pojave Lepa Brena ili Nada Topčagić i otpevaju svoje zapomaganje one su za to plaćale veliki porez na šund i punile državnu kasu porezom na šund. Sada bi bilo para i para od toga.
Masonski simboli
Kada je pisao knjigu o masonima prozivali su ga da je jedan od njih, ali Nikolić ne želi da pripada niti "slobodnim zidarima" niti neslobodnim političarima. Sebe vidi samo kao člana Srpske pravoslavne crkve i Udruženja novinara sportkih ribolovaca "Besna glista".
- Nisam imao nikakvih problema sa masonima, čak sam vodi i duge i ozbiljne razgovore sa nekima od njih pre objavljivanja knjige. Među njima ima veoma umnih i duboko duhovnih ljudi. Ja sam svestan da su masoni izneli prosvetiteljstvo u Evropi i da su među njima bili Mocart, Betoven i Gete, ali kada pogledam današnjicu siguran sam da Mocart nije svoju "Čarobnu frulu" komponovao za Henri Kisindžera. Na primer, masonska loža je orjentisana od istoka prema zapadu, u njenom centralnom delu nalaze se dva stuba zovu se jakim i boaz, simboli neba-zemlje, muško-žensko, sunce-mesec. Jedan od najdominantnijih masonskih simbola su zarubljene piramide sa svevidećim okom na vrhu kakva postoji u Knez Mihailovoj. Beograd ima dve kapije, koje se zovu istočna i zapadna, jedna predstavlja dva stuba a druga solitere koji čine zarubljenu piramidu. Interesantno je da mi na ovo moje zapažanje niko od njih nije odgovorio negativno - objašnjava Nikolić.
Kada je otkrio ovu relaciju između građevina u Beogradu i masonskih simbola pozvao je nekoga "ko se u to razume", a ta osoba mu je odgovorila potvrdno sa rečima "suštinsko pitanje je da li verujete u slučajnosti. Ja ne verujem" .
Grad tajni
Opterećeni svakodnevnim obavezama zaboravimo da se osvrnemo na tajne koje su u nama. Nikolić je pokušao da obuhvati jednu ljubavnu priču i neke priče o istinama jer kako kaže "ljubavne priče se hvataju u letu, a priče o istinama u padu". Priznaje da roman "Grad tajni" donosi dosta autobiografskog.
- Neki događaji koje ljudi misle da su istiniti nisu, a neke avanture mojih junaka za koje misle da su fikcija su stvarnost. Na primer, velike masonske prostorije ispod spomenika Neznanom junaku na Avali postoje. Raduje me dosta pozitivna reakcija čitalaca, oni su najviše osetili iskrenost jer je i pisano za ljude koji imaju srca.
Sagovornik "eKapije" ne može da se odluči koja je za njega najveća tajna Beograda, ali zna da njegove knjige neće biti interesantne kada svi budu saznali šta skriva Beograd.
Smatra da neke tajne čovek sebi ne može da objasni kao ni teške događaje koje proživi i koji uvek ostaju duboko u njemu.
- Užasan prelom u mom životu je bio kada mi je umro sin. Greškom lekara počeo je da se guši na porođaju, bio je nekoliko dana na aparatima i kasnje umro. Pet godina nakon toga sam dobio koverat u kome je pisalo da nemaju dovoljno osnova da podignu tužbu. Takve stvari ne bi smelo da se dešavaju i takve situacije ne mogu da se zaborave. Danas bi to bio dečak drugi osnovne. To je ožiljak koji me prati ceo život, to me je naučilo u kom sistemu živim. Ne volim svoju državu, ali volim svoju domovinu, i dokazao sam koliki sam patriota.
Nikolić kaže da je danas potuno okrenut kćerkama i da mu je životna misija da bude što bolji otac.
- Trudim se da provedem što više vremena sa decom. Kada se odmaram, obično sam negde u prirodi, na Fruškoj gori ili u Lepenskom viru, ponesem mali lap-top, dovoljna mi je velika voda u blizini, bašta neke kafane i hladna nes kafa. Volim da odem sam jer sam zbog prirode posla u kontaktu sa mnogo ljudi. Kada sam sa decom gasim mobilni telefon jer mi niko drugi nije bitan, a kad sam sam upaljen mi je zbog njih.
Ne pamti imena kafana u koje ide u provod samo ambijente i dobaru atmosferu.
- Od mog venčanja, sa sada bivšom suprugom, pa do danas muzika je morala da zna grčku pesmu koju su prepevala Sedmorica mladih "Još uvek volim te". Goran Kovandžić i njegov bend je svirao na svim veseljima mojih prijatelja. Kada hoćemo da se provedemo pitamo ga gde svira i tamo odlazimo.
Nada se povratku optimizma jer primećuje da sve više ljudi prenosi negativnu energiju.
- Klonim se tzv. energetskih vampira sa kojim provedeš sat vremena i dođeš kući nenormalno umoran i ne znaš šta te snašlo. Trudim se da obradujem ljude i da ljubav uzvratim ljubavlju.
Suzana Obradović
Deseta beogradska gimnazijaPravni fakultet Beograd
Lepenski vir