Ivica Đorđević, generalni direktor kompanije "Mr Bricolage" u Srbiji - Male radnje najveći konkurenti

(Ivica Đorđević)

Francuski lanac prodavnica za opremanje kuće i bašte "Mr Bricolage" otvorio je početkom oktobra svoj treći maloprodajni objekat u Srbiji, a prvi u Beogradu. Za prvih deset dana rada posetilo ga je oko 25.000 potrošača. O poslovnim očekivanjima od tog koraka u razvoju prodajne mreže u Srbiji, otvaranju novih objekata, uslovima poslovanja na našem tržištu, cenovnoj politici i konkurenciji za Market govori Ivica Đorđević, generalni direktor "Mr Bricolage"-a u Srbiji.

Odlučili ste se za otvaranje novog objekta u sektoru opremanja domova u vreme kada kupovna moć stanovništva znatno opada. Šta je presudilo da uprkos tome načinite tako odvažan poslovni korak?

– Činjenica je da u ovo vreme sektor hrane beleži najveći pad prometa i da potrošači sve više novca moraju da izdvajaju za kupovinu prehrambenih proizvoda. Ipak, mi smo razmišljali drukčije. Verujemo da srpska ekonomija ide dobrim putem, da se već vide i da će se videti pozitivni pomaci, odnosno da to i statistika pokaže. Rukovodili smo se, pre svega, činjenicom da ljudi u Srbiji generalno vole da troše i da se u tome neće ograničiti samo na kupovinu hrane. A mi potrošačima nudimo mogućnost da s malo sredstava naprave velike promene u svojoj kući i bašti. Koncept Bricolagea je da bude blizu kupcima. Naša prosečna potrošačka korpa niža je od prehrambene jer mi želimo da nam kupci dolaze ponovo, da dolaze svakog meseca po nešto novo za svoj dom. To je koncept prodavnica u koje ljudi dolaze da bi kupili nešto što im treba, što ima dobru cenu, dobar kvalitet, a da sve to prati i dobra usluga.

U sopstvenoj režiji?

– Naravno, i za to im nije potreban majstor. Koncept prodavnica po sistemu uradi sam omogućava ljudima da uz daleko skromnije troškove završe mnoge poslove koji potpadaju pod tekuće, ali i investiciono održavanje stana ili kuće, odnosno unutrašnjeg uređenja i oplemenjivanja prostora. U zemljama Zapada i u SAD većina stanovništva prilikom uređenja doma mnogo šta uradi sama. Znate, ljudi vole da nešto urade samostalno. Od toga često prave kućni događaj, angažuju rodbinu ili prijatelje i tako smanjuju troškove za plaćanje profesionalaca. Većina ljudi kreči sama, a to se sve više radi i u Srbiji.

Objekat u Beogradu je treći "Mr Bricolage" u Srbiji. Strani investitori obično biraju drukčiji redosled, a vi ste krenuli iz Niša, pa preko Novog Sada stigli u glavni grad. Koji su razlozi za to?

– Uprava "Mr Bricolage"-a donela je stratešku odluku da se 2009. uđe na tržište Srbije i da se najpre pokriju tri najveća grada. Ipak, nismo imali nikakav poseban plan u kom gradu ćemo otvoriti prvi objekat, a uz to nije bilo ni odluke da to nužno mora da bude najveći grad. Niš je imao tu prednost što je bio najbliži Bugarskoj, u kojoj je naša kompanija već poslovala i gde postoji centralno skladište iz koga smo se u početku snabdevali.

Kakvi su dalji planovi za širenje mreže u Srbiji? Nameravate li da otvorite objekte i u nekim drugim gradovima?

– Za sada je fokus na Beogradu jer sledeći objekat treba da bude otvoren na Novom Beogradu. Trenutno smo u potrazi za lokacijom u tom delu grada koja mora da bude s leve strane autoputa, a nakon toga planiramo da otvorimo objekat na teritoriji opštine Čukarica. Izgradnjom objekta u Novom Beogradu ispunili bismo plan o otvaranju četiri objekta u prve tri godine poslovanja u Srbiji. Kada to realizujemo, dalje širenje zavisiće od obima prometa i mogućnosti koje nudi tržište.

Da li ste zadovoljni poslovanjem u Srbiji?

– Generalno smo zadovoljni, posebno što smo posao u Srbiji pokrenuli u ne baš povoljnom trenutku. Uslovi poslovanja su teški, nudimo poseban koncept velikh marketa koji iziskuju velike troškove. U Srbiji poslovanje znaju da opterećuju i neusaglašeni stavovi dobavljača i velikih trgovaca na malo. Ipak, mi razumemo da se tržište još razvija, pa verujemo da će biti bolje nego sada.

Pomenuli ste dobavljače. Da li ste zadovoljni odnosom sa svojim dobavljačima?

– Dešava se, kao i u svakom poslu, da dođe do nesporazuma, ali se generalno taj odnos poslednjih godina znatno promenio. Naime, promenio se način rada jer je ranije dobavljač morao da poznaje kupca kako bi ga uverio da ovaj treba da kupi njegovu robu. Sada je koncept drukčiji: proizvođač mora da se izbori za svoje mesto na našoj polici dok sve ostalo radi tržište. Dobro je što su danas i u Srbiji mnogi toga svesni.

Kakav je odnos robe proizvedene u Srbiji i one iz uvoza na vašim policama?

– "Mr Bricolage" nema strogo definisan odnos robe u ponudi po tom kriterijumu. Za sada je oko 30 odsto robe od srpskih dobavljača, a oko 70 odsto iz uvoza. I to je, međutim, teško održivo jer se ono što mi prodajemo često ne proizvodi u Srbiji. Naš koncept zapravo podrazumeva da tržište određuje šta će se nalaziti na policama. Naravno, mnogo je operativnije da se radi s domaćim proizvodima jer to smanjuje troškove njihove nabavke, ali ako tu robu ne možete negde da kupite, ostaju vam tržišta na kojima je to moguće.

Razvijate i sopstvenu robnu marku. Koliko je ona zastupljena u ponudi i kakve su mogućnosti da se kompanije iz Srbije uključe u proizvodnju robe pod tim imenom?

– "Mr Bricolage" razvija svoju robnu marku u brojnim oblastima prodajnog asortimana i tih proizvoda će biti na našim policama u Srbiji. Svakako je moguće da pojedine kompanije iz Srbije proizvode robu koja će se prodavati pod našom robnom markom, i to pre svega onu koja ne trpi transport. Tako je, na primer, s bojama i lakovima koji se mnogo proizvode u Srbiji, dok je kod nekih proizvoda moguća i šira ponuda.

Koje uslove takve kompanije moraju da ispunjavaju?

– Uslovi pod kojima će neka kompanija proizvoditi nešto pod robnom markom "Mr Bricolage" zavise od sektora, količina koje bismo uzimali, kvaliteta proizvoda, cene proizvodnje... Ipak, bez obzira na sve navedeno, potencijalna proizvođačka kompanija mora da poseduje sve potrebne sertifikate za tu privrednu granu.

Kakva je cenovna politika vaše kompanije?

– U objektu u Beogradu kupcima nudimo oko 25.000 artikala i sigurno je da među njima ima mnogo onih koji su najjeftiniji na ovom tržištu, ali da svakako ima i onih koji su skuplji od istih takvih kod drugih trgovaca. Naša cenovna politika zasnovana je na tri cenovna razreda: najjeftiniji, srednji i najskuplji. Time pokušavamo da pokrijemo ponudu za sve potrošače, a svako od njih opredeliće se za onaj segment koji mu je najpristupačniji ili za konkretan proizvod bez obzira na njegovu cenu.

U Srbiji nema mnogo velikih snabdevača robom koju nude vaši prodajni objekti. Uglavnom se ona kupuje u malim radnjama. Da li ste razmišljali i o veleprodaji?

– Ne, jer to podrazumeva potpuno drukčiji organizacioni koncept i mnogo veće prostorne kapacitete. Fokusirali smo se na uštede i stvaranje komfora za potrošače kako bi se oni osećali prijatno prilikom kupovine. To podrazumeva i uvek dostupnu stručnu pomoć prilikom kupovine svih vrsta proizvoda. Znate, kada se bavite nekim poslom, pre svega iz hobija, onda vam je važno i da možete da dobijete dobar savet o robi koju kupujete.

Pomenuli smo brojne manje radnje u kojima se prodaje roba iz vašeg asortimana. Kakva je u ovom trenutku konkurencija na srpskom tržištu u oblasti u kojoj poslujete?

– Trenutno nije jaka i mi na kompanije iz ovog biznisa gledamo kao na kolege koji posluju u istim uslovima. Udeo velikih trgovaca u Srbiji u ukupnom prometu nije veći od pet odsto, tako da se najveći deo prodaje ostvaruje u malim trgovinama, pa su oni zapravo naši pravi i najveći konkurenti. Činjenica je da najveći broj potrošača u Srbiji smatra da će naći jeftinije proizvode iz ovog segmenta u maloj radnji. Naravno, male prodavnice su korisne, ali veliki u razvijenom svetu imaju učešće i do 30%, u čemu mi i vidimo priliku za rast narednih godina.

Tekst preuzet iz časopisa Market i sa sajta www.market-srbija.com