Dragica Božinović, suvlasnica trgovinskog lanca "Novitas" u Šapcu - Moj grafikon uspeha

(Dragica Božinović)

Smatra da za sve treba imati plan, pa život doživljava pragmatičnim. Po profesiji je ekonomista. I sebi i drugima životne situacije nastoji da objasni grafikonima. Ceo radni vek provela je u trgovini jer smatra da kada se čovek pronađe u jednoj grani ne treba da luta od jedne do druge.

Sam svoj trgovac postala je devedesetih u vreme kada su svi trgovali. "Iako u svakom poslu dođu i dobra i loša vremena" uspela je da od svoje trgovine stvori lidera u šabačkom okrugu i ove godine proslavi njeno punoletstvo.

U želji da bude negde na sredini, uvek polazi od najgore moguće situacije. Za nju ne postoje izgovori. Analizira svaki dan za sebe i retko se kaje.

- U životu svakodnevno donosimo odluke i ako od tri donesete dve koje su dobre na pravom ste putu.

O odlukama zbog kojih se ne kaje, zašto je ponosna na posao kojim se bavi, kako podržava žensko preduzetništvo u Srbiji i koju meru je pronašla za sebe, u narednim redovima, za čitaoce "eKapije" otkriva suvlasnica trgovinskog lanca "Novitas" Dragica Božinović.

Ipak ekonomista

Rođena je u Šapcu 1960. godine, pa je i svoje detinjstvo provela i odškolovala se u gradu na Savi. Njena prva ljubav je recitovanje, čemu je posvetila 9 godina, učestvovala na mnogobrojnim takmičenjima, odmeravala snage i sa Žarkom Lauševićem, ali je završila srednju ekonomsku školu.

- Prva sam od troje dece iz radničke porodice. U to vreme se teško živelo pa je bilo potrebno završiti nekakvu strukovnu školu. Ni tada se nije znalo hoće li biti novca i može li se studirati samo se manje kukalo nego danas.

Počela je da studira sticajem srećnih okolnosti jer je u vreme kada je završavala srednju školu u Šapcu otvoreno odeljenje Ekonomskog fakulteta iz Beograda.

- Da je bilo novca ja bih verovatno upisala glumu ili književnost. Ali pošto nije bilo novca, a otvoreno je Odeljenje Ekonomskog fakulteta u Šapcu, sa završenom srednjom ekonomskom, bilo je krajnje logično da studiram ekonomiju. Danas sam srećna zbog toga.

Za ekonomiju kaže da je nauka koju ljudi ili razumeju ili ne u zavisnosti od toga kako joj priđete. Za nju je savršena, jer je poput nje pragmatična a "sve se može nacrtati na grafikonu i na taj način ljudima obrazložiti problem sa svih strana."

U toku redovnih studija se udala, a diplomirala je u roku 1983. godine kada dobija i prvo dete. Pet meseci nakon sticanja diplome počinje da traži posao.

- Posle nekoliko poziva otišla sam u kadrovsku službu u Opštini gde su mi rekli da u "Šabac prometu", firmi koja je u povoju i bavi se trgovinom mogu da počnem da radim odmah. Prihvatila sam. Firma je tada zapošljavaja 120 ljudi a ja sam bila jedna od tri ekonomista koji su počeli da rade u njoj. Imali su zahtevne ciljeve kad je u pitanju razvoj, a firma je bila naslonjena na deo kombinata AIK Šabac pa se moglo se jako puno naučiti.

Kaže da je za dobar rezultat potreban dobar učitelj, dobro štivo i dobar učenik a u njenom slučaju se sve našlo na jedno mestu.

- Jeste da sam radila danonoćno ali sam dobro ispekla zanat od 1984. do 1993, sa jednom pauzom ‘88 kada sam rodila drugo dete što je i jedino bolovanje koje sam imala u životu.

Devedesete

U "Šabac prometu" radila je 9 godina. A onda su došle devedesete, tužne i nesretne, kao u Balševićevoj pesmi. Za nju, predstavljale su vreme da se upusti u sopstvene vode i postane sam svoj gazda.

- Desilo se da su ‘92 i ‘93 bile izuzetno teške inflatornme godine. Firma u kojoj sam radila porasla je deset puta kada je u pitanju broj zaposlenih, a po mojoj proceni u nekom periodu došlo se do nivoa da samo 30% ljudi čestito obavlja svoj posao. Pravila po kojima je trebalo da se radi i koja su vladala, sa ekonomskog gledišta, ni na jedan grafikon nisam mogla da stavim. Zato sam pitala gde treba da potpišem da idem kući, presaberem se i gledam od čega ću živeti jer tako dalje definitivno više nije imalo smisla.

("Novitas")

S proleća 1993. godine napušta firmu u kojoj je radila. Tri dana joj je trebalo da se "preformuliše" a onda je bila spremna da radi bilo koji posao koji ostvaruje dodatnu vrednost.

Ispočetka

Ta 1993. bila je gorka za čitavu bivšu Jugoslaviju.

- Ekonomski i trgovački nema težeg problema od hiperinflacije. Tada važi pravilo da nema pravila. Dok sam radila u društvenoj firmi, nikada nisam razmišljala o paralelnom radu u bilo kakvoj privatnoj firmi. Devedesetih godina preduzeća su se mogla osnovati za 100 DM, a nešto je moralo da se radi.

Prva "Novitas" radnja svetlost je ugledala u iznajmljenom prostoru u kom je uz Dragicu radilo još dvoje ljudi.

- Ušla sam u unutrašnju trgovinu sa znanjem i skromnošću jer sam uspela da se sa pozicije komercijalnog direktora, koji je vodio veliki broj resora, spustiim se na nivo početnika i radim u iznajmljenom prostoru sa skromnim asortimanom. Zato ne postoji godina koja je teška i laka, samo Vi i spremnost da se uhvatite u koštac sa izazovima koji vam predstoje.

Sama svoj gazda

Za posao koji je počela da radi kaže da se nekada zvao komercijala, a danas je to menadžerisanje. Suština je da se definišu zadaci i ako treba po 10 puta dnevno menjaju prioriteti kako bi se u odnosu na sadašnji trenutak definisalo šta je bitno a šta hitno.

U to vreme njen suprug imao je stabilan posao u šabačkoj "Zorki", a pošto je bilo "potpuno besmisleno da u vreme kada je litar dizela stajao 5 maraka sama luta po pustim drumovima Srbije" napušta svoj posao i priključuje se "Novitasu". Bila je 1994. godina kada su iznajmili prostor u kom se videlo tek "pola metra neba". Danas i dalje rade u njemu ali on izgleda mnogo drugačije.

- Bavili smo se pre svega veleprodajom jer su se u to vreme svi time bavili a male trgovine su bili porodični poslovi koji su uglavnom radili ljudi koji nisu bili tih struka i obrazovanja. Bili smo trgovci u vreme kada svi trguju. Ali što je više autsajdera u poslu kojim se bavite i što je veća konkurencija to vi sebi dajete bolje zadatke i ako imate energije i znanja uspećete.

Kako je preživela devedesete

- Bilo je tužno kad su bili oni redovi devedesetih ali nikada nismo ni jednu jedinu stvar, ni jedan jedini kilogram prodali skuplje nego što ona jeste, iako smo bili svesni da 50% ljudi koji čekaju u redu istu tu robu odnesu na pijacu i prodaju je skuplje.

Zato je uvek bila ponosna na sebe i svoj posao. Kako je dolazila iz sistema u kom se podrazumevalo da svaki papir koji uđe u firmu mora biti zaveden u delovodnik, znala je šta je potrebno jednoj firmi. Priča kako je "Novitas" uvek imao "jasan cilj i jos jasniji račun", što je bilo neobičajeno za vreme za koje se uglavnom stavljaju neki upitnici, pa su često nailazili na nerazumevanje sredine.

(Dragica sa zaposlenima u "Novitasu")

- Pošto je adresa na kojoj smo radili bila iznajmnljena bilo je logično da potražim poštanski fax u pošti. To je bio spektakl. Kada sam rekla šta mi treba oni su se smejali jer tada nisam primala ni jedno pismo dnevno. Ali ja u to vreme nisam imala operativnijeg posla pa sam pravila standarde. Tako sam malo po malo u toj inflatornoj godini opstala. Radili smo onoliko koliko je bilo sigurno al opet ne toliko ziceraški da ništa ne radite.

Drugih izvora sem skupih bankarskih kredita nije bilo. Prvi dugoročni kredit koji je uzela bio je na godinu i po dana sa grejs periodom od šest meseci. Bilo je to 2000, u vreme kada su kupili i svoj prvi prostor. Radovali su se kao nikada do tada.

- U međuvremenu smo se prebacili na maloprodaju, jer je dvehiljaditih postalo jasno da je veleprodaja džep koji neće biti potreban u lancu između proizvođača i potrošača i da je maloprodaja bolji izbor. Vredno smo radili na implementaciji svih standarda, pripremali se za ono što dolazi. U trgovini nema nikakvih stimulacija pa smo znali da biti obučen i znati ono što hoćete je najpotrebnije. Dan po dan, godinu po godinu, prostor po prostor nismo ni slutili da će to danas biti ovoliko.

Dragica je danas suvlasnica "Novitasa" koji ove godine slavi 18. rođendan, ima 200 zaposlenih i 24 objekta od kojih je 80% prostora u vlasništvu. Posluju u Šapcu, Bogatiću, Vladimircima i Koceljevi. Kako kaže, danas svi objekti dobro rade, ali još uvek isplaćuje kredite za neke njih.

- Tačno je da smo se možda mogli razvijati i na neki drugi način da smo bili uporniji i čučali ispred više vrata ali mi smo se više bavili opertivnim, svakodnevnnim poslovima realizacije roba, negovanjem kadrova i kupaca.

Ženski uspeh

Kao suvlasnica trgovinskog lanca kojim se danas ponosi Dragica je jedna od najcenjenijih preduzetnica u Srbiji. Odavno je prestala da razmišlja kako je biti uspešna žena u biznisu. Na početku je nailazila na svakakve komentare "žensko radi, osniva firmu", ali je naučila da je jedini kriterijum za procenu vrednosti i uspešnosti u nekom poslu to da li nečiji cilj opravdava sredstvo.

- Nesreća je što kad se pojavi žena, više je gledaju kao ukras, iako žene rade i zarađuju više nego što neki muškarci mogu i da zamisle. Ja nikad nisam imala problema kao žena koja je radila u komercijali jer sam tačno znala kada treba da ustanem i odem jer mi tu više ne odgovara.

U njenoj firmi 80% zaposlenih su žene, a svakodnevno se trudi da pomaže i ojača žensko preduzetnišvo. Sa istomišljenicama iz Prvredne komore Valjevo 2006. godine osnovala je Savet za žensko preduzetništvo, a danas je i članica Udruženja poslovnih žena Srbije koje u poslednjih 5 godina dodelju nagradu Cvet uspeha za ženu zmaja.

Okarakterisana kao lider sa sposobnošću da utiče na druge tako da i sami postanu pokretači promena i da deljuju u pravcu ostavrenja zajedničke vizije, Dragica je odnedavno ponela titulu jedne od 10 Ambasadorki ženskog preduzetništva u Srbiji koje se bore za podsticanje i podršku preduzetničkog potencijala žena.

- Krajnje je vreme da se na sve načine skrene pažnja na pozitivne primere, jer nikome ne treba protekcija da bi radio posao koji zna i želi da nauči više – napominje komentarišući ambasadorstvo.

(Dragica kao Ambasadorka ženskog preduzetništva)

Suvlasnica "Novitasa" dobitnica je dve nagrade Kapetan Miša Anastasijević za ženu godine u biznisu za 2008. i 2009. godinu. I njena firma nosilac je nekoliko priznanja od strane Privredne komore, a kao potvrda stalnih edukacija jedna poslovođa ponela je priznanje za najboljeg poslovođu 2009. godine na teritoriji Srbije koju dodeljuje Progressive magazine. "Novitas" je i jedan je od osnivača humanitarnog fonda "Humano srce Šapca" , a Dragica je aktivan učesnik u svim akcijama unutar Fonda i van njega.

Deca

Kad se ne bori za bolji položaj preduzetnica i na neko vreme zaboravi na poslove "Novitasa", Dragica Božinović je odgovorna supruga, majka i baka. Žao joj je što je posao kojim se bavi zahtevao puno vremena pa je, po sopstvenom priznanju, na neki način i detinjstvo svoje dece dala karijeri.

- Nije bilo namerno ali vas posao jednostavno tera, jedno, drugo, danas, sutra a vreme prođe.

Zbog toga danas svaki slobodan trenutak nastoji da provede sa svojim unucima, sinovima svoje ćerke. Uz nju ima i sina koji će uskoro, kao i mama, biti ekonomista.

Žali što se nije osmelila da ima više dece. Inače se u životu retko kaje.

Samo da je praktično

Plan i organizacija, rad i red ostali su njena filozofija. Zbog toga dan ne može da zamisli bez plana, "nečeg konkretnog" kako kaže. Čak i na godišnjem odmoru planira da li će tog dana da čita knjigu ili lenčari.

- Da sutra svane a vi ne znate da li ćete da se umijete ili ubijete to je nerazumljivo – kaže u šali.

Voli cveće i da petlja oko zemlje "jer voli da je prizemljena", prirodu i reku Savu. Čita puno, tv ne gleda i ne čita novine. Voli da kuva, najviše ulov svog supruga lovca i to u zemljanim posudama, ni manje ni više već zato što su praktične.

Kod ljudi i saradnika voli kada znaju šta hoće, a sobom se ponosi jer je nakon svih godina ostala ista- uvek realna.

- Uvek polazim od najlošije moguće varijante u želji da budem negde na sredini. Pre nego započnemo nešto moramo eliminisati sve što može da se dogodi. Nema vađenja izgovorima "nismo znali", jer možeš da ne znaš sa dvadeset i kusur ali možeš i treba da pitaš. Drugi kažu da sam preterano realna ali ja život smatram pragmatičim.

Često se seća saveta svog profesora Adamovića da čovek u životu mora pronaći meru prema svemu i svima, a suština je da svako od nas mora imati svoju.

- Čitava filozofija je da na kraju dana budete zadovoljni.

Svoju meru pronašla je u poslu koji voli i kom je ostala dosledna. I porodici jer u njoj vidi osnov svega, a kroz godine je spoznala da bez ravnoteže racionalnog i emocionalnog ne ide.

I.B.