Louis Faoro, direktor USAID Agrobiznis projekta - Cene hrane će i dalje rasti

(Louis Faoro)

Putem Agrobiznis projekta Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) od osnivanja 2007. godine do danas obezbeđena je tehnička pomoć za stotine firmi, obučeno 300 žena iz ruralnih područja u oblasti pisanja biznis planova i potpomognuta prodaja poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u vrednosti od 116 mil USD.

Jedan od rezultata projekta je i osnivanje osam udruženja proizvođača koja su pomogla izlazak malih firmi na tržište. Budući da ulaze u završnu godinu realizacije, direktor USAID Agrobiznis projekta Louis Faoro u intervju za "eKapiju" govori o planovima u narednom periodu, u kojim sektorima će američki novac biti usmeren, kao i tome šta Srbija može da uradi na polju organske proizvodnje.

eKapija: Kada ste započinjali Agrobiznis projekat 2007, opredelili ste se za pomaganje razvoja u šest poljoprivrednih sektora (uzgoj jagodičastog voća, povrća, pečurki, proizvodnja bilja i začina, proizvodnja mlečnih proizvoda i uzgoj stoke). Da li danas, posle četiri godine iskustva "na terenu" mislite da bi neki drugi agro sektori više zavređivali vašu pomoć?

- Verujem da je izbor bio dobar, kao i da i danas ovi sektori mogu značajno da doprinesu daljem razvoju celokupne poljoprivrede, ali da postoji još problema koje bi trebalo rešavati. Agrobiznis projekat svake godine preispituje i verifikuje postavljene ciljeve u datim sektorima kako bi planirane aktivnosti na pravi način odgovorile izazovima u svakom sektoru. Razmatrana je eventualna podrška još sektoru vinogradarstva i podrška proizvođačima meda, ali se na kraju ipak ostalo u okvirima postojećih sektora gde smatramo da postoji značajan potencijal i potreba za asistencijom.

eKapija: Izjavili ste nedavno da u Srbiji treba još dosta da se uradi kako bi se organska proizvodnja razvila i iskoristila svoj potencijal. Šta je to, prema Vašem mišljenju, što je najbitnije da učinimo na polju organske proizvodnje?

- Proizvodnja organske hrane u Srbiji je još uvek dosta ograničena, međutim, razvojni potencijali su veliki. Nephodno je poboljšati celokupnu organizaciju i koordinaciju ovog sektora kao i dalji razvoj postojećeg nacionalnog udruženja proizvođača organske hrane.

Organska sertifikacija i proizvodnja u Srbiji su još uvek nedostupni mnogim manjim poljoprivrednim proizvođačima zbog velikih troškova. Potrebno je omogućiti malim proizvođačima efikasniji i jeftiniji proces organske sertfikacije .

Takođe, dobar deo sredstava za organsku zaštitu biljaka i đubrenje nisu registrovani za korisćenje u Srbiji i ovo nameće velika ograničenja proizvođačima. Potrebno je i sprovoditi bolju edukaciju kao i uvođenje novih tehnologija proizvodnje i prerade. Bolje povezivanje učesnika u lancu proizvodnje organske hrane je neophodno kako vertikalno, između proizvođača, prerađivača i trgovaca, tako i horizontalno kroz povezivanje i ukrupnjavanje malih farmera kroz specijalizovane zadruge i udruženja za organsku proizvodnju.

Uporedo sa tim treba aktivno raditi na organizovanoj promociji organskih proizvoda iz Srbije na ciljnim inostranim tržištima kako bi se povećao izvoz istovremeno sa razvojem proizvodnje.

eKapija: Koji su planovi za naredni period? Koji su novi projekti koje možemo očekivati od Agrobiznisa?

- U narednoj godini Agrobiznis projekat će nastaviti da pomaže srpskim prehrambenim kompanijama da plasiraju svoje proizvode na inostranim tržištima putem učešća na sajmovima kao što su "Fruit Logistica" u Berlinu, BIOFACH u Nirnbergu i MIHAS u Kuala Lumpuru.

U narednih par meseci nastavljamo i sa pružanjem finansijke pomoći u primeni međunarodnih standarda u oblasti bezbednosti i kvaliteta hrane. Kompanije zainteresovane za ovu vrstu pomoći mogu da konkurišu do kraja marta 2012. godine.

U toku su i pripreme za novi krug obuka namenjenim ženama. Ove obuke imaju za cilj da promovišu preduzetništvo među ženama koje žive u ruralnim delovima Srbije, ohrabrujući ih da uzmu aktivno učešće u poboljšanju svog ekonomskog položaja kroz samo-zapošljavanje u agrobiznis sektoru. Opšti cilj ove aktivnosti je da se omogući aktivnije učešće žena u agrobiznisu kao i da se otvore nova radna mesta.

eKapija: Koliko ste zadovoljni saradnjom sa lokalnim i državnim institucijama u Srbiji, a koje su učestvovale u vašim ranijim projektima?

- Vrlo smo zadovoljni saradnjom sa državnim institucijama sa kojima se kontinuirano neguje partnerski odnos, a ovde posebno ističem Ministarstvo poljoprivrede. Sa ministarstvom se sarađivalo u domenu pravne reforme, uspostavljanja sistema javnih skladišta, sistema tržišnih informacija, brojnih edukacija, izlaganja na sajmovima, podrške udruživanju, promociji EU predpristupnih fondova i slično. Lokalne samouprave su uzele aktivno učešće u podršci programu za žensko preduzetništvo i finansirale određen broj biznis planova, a svakako su bile aktivan partner u organizaciji različitih edukacija. Dalja podrška sektoru poljoprivrede svakako bi trebalo da bude zajednički cilj i interes svih nas.

eKapija: Koliko su poljoprivredni proizvođači generalno obavešteni o svemu, pogotovo o grantovima i edukaciji koje vi nudite?

- Trudimo se da omogućimo što bolju informisanost o našim aktivnostima kroz jako blisku saradnju sa medijima, koji su do sada pokazali jaku zainteresovanost za naš rad. Mediji su ključni za to da bitne informacije dođu do krajnjih korisnika, a pogotovo kako bi se promovisali primeri dobre prakse u agrobiznisu. Takođe, u saradnji sa lokalnim partnerima kao što su regionalne privredne komore organizujemo prezentacije o našim aktivnostima i mogućim oblicima saradnje sa lokalnim firmama. Projekat ima kancelarije u Beogradu, Novom Sadu, Čačku, Nišu, Novom Pazaru i Vranju.

eKapija: Pretpostavljam da je teško "dopreti" do svesti poljoprivrednika u ruralnijim i udaljenijim regionima. Kakve su aktivnosti Agrobiznisa na tom polju?

- Zapravo, naše iskustvo govori da su proizvođači i iz najudaljenijih krajeva Srbije veoma voljni da sarađuju. Jedan primer koji vrlo dobro ilustruje volju i želju za novim znanjem i veštinama je program biznis obuka koji je projekat sproveo prošle godine u 10 opština širom Srbije, a za koje se prijavilo 130 kompanija. Naš projekat je kroz ovaj program obuke obezbedio i učešće četrdesetak najboljih kompanija na sajmu fine hrane "Culinaria" koji je po drugi put održan u Beogradu krajem septembra ove godine. 95% od tih četrdeset i pet kompanija nikada pre nije imalo prilku da izlaže na sajmu ove vrste ili uopšte.

Velika većina kompanija sa kojima naš projekat sarađuje je iz ruralnih krajeva zemlje i kao što sam već rekao, naše kancelarije se nalaze širom Srbije tako da konstantno održavamo kontakt sa našim postojećim klijentima kao i potencijalnim.

eKapija: Edukacijom i promocijom žena u agrobiznisu i nagrađivanjem mladih za izradu biznis plana u ovoj oblasti, čini se da ste pokrili sve ciljne grupe? Na koje ciljne grupe će najviše uticati projekti koje tek planirate da realizujete?

- Naše ciljne grupe i dalje ostaju proizvođači, prerađivači, udruženja, asocijacije i zadruge u okviru šest sekora koje smo spominjali. Projekat će nastaviti da sarađuje sa malim i srednjim preduzećima koje imaju potencijal i želju za daljim unapređenjem proizvodnje, prerade i izvoza. Nastavićemo i poseban program bespovratne pomoći pokrenut tokom 2010. godine da bi se izašlo u susret sve većim potrebama poslovno orijentisanih domaćih asocijacija i udruženja u agrobiznisu. Program pomaže takvim udruženjima da se bave rešavanjem pitanja u sferi marketinga i promocije, organizacionih kapaciteta i kapacitetima upravljanja. Takođe se pruža pomoć za pristup novim tržištima i promociju. Do danas je osam asocijacija koristilo sredstva iz ovog programa. Primeri nacionalnih udruženja sa kojima sarađujemo su Serbia Organica, Srbo Flora, Plodovi Srbije, Srpska Borovnica itd.

eKapija: Kakve su Vaše prognoze o daljem nastavku trenda rasta cene hrane u svetu?

- Verujem da je vrlo verovatno da će se nastaviti porast cena hrane u svetu, iz razloga rastuće tražnje za hranom na tržištima koja se ubrzano razvijaju, povećanja broja stanovnika, ali i zbog rastućih tendencija u proizvodnji biogoriva koja će dodatno stimulisati tražnju za hranom.

J.Đ.