Laslo Hupert, vlasnik "Vinskog dvora", prve adrese na vinskom putu Srbije - Kvalitet od čokota do flaše

(Laslo Hupert)

Kada je pre deset godina otvorio kapije "Vinskog dvora" i govorio o vinskom turizmu, Laslo Hupert je načinio prvi korak na putu kojim danas ide hiljade turista. Tamo gde drugi nisu videli ni stazu, on je bio siguran da postoji široki koridor koji će povezati ne samo sever i jug zemlje, već i odgajivače vinove loze, proizvođače vina, konzumente i turiste. Sve one koji su spremni da stave put pod noge zarad avanture koju pruža aroma i buke vina.

Na samom ulasku u zemlju od severne granice, u naselju Hajdukovo, Laslo Hupert začeo je Vinski put koji i danas Srbija nastoji da razvija i promoviše. Gajenje vinove loze dugo je tradicija u porodici Hupert.

U razgovoru za Ekonometar, Laslo se seća kako je proširivao vinograd dok su bombe padale po Paliću.

– Da smo "slušali" digitron, nikada ne bismo ušli u ovaj posao, niti uzimali kredite, ili "zarobljavali" porodični novac u kupovinu novih čokota. Ali tada, na početku novog milenijuma, osećali smo veliki entuzijazam, mogućnost za neki novi početak, pa smo u čitav posao ušli sa velikom verom i energijom. Mi nikada nismo dozvolili da nam vinograd bude zapušten, i ta činjenica dala nam je i prednost nad ostalima, jer kada su došli podsticajni krediti za razvoj vinogradarstva, mi smo već imali sačuvan i formiran vinograd, priča Laslo Hupert.

Iz sadašnje perspektive, početak je ipak bio skroman. Vinograd se prostirao na dva hektara, a pošto je to grana u kojoj se novac sporo obrće, poslužio se iskustvom vinara iz susedne Mađarske, ili Italije i Francuske, i okrenuo se i turizmu odakle je očekivao brži priliv novca. Opremio je prvih šest soba i otvorio restoran.

– To nam je dalo prostora da ozbiljnije krenemo u proizvodnju vina. Kada kažem ozbiljnije, to je u početku bilo samo u rinfuzi, tek kasnije počeo sam da sve višepažnje polažem podizanju kvaliteta vina, a nauštrb količine - kaže Hupert.

Posao je razvijao uz pomoć kredita, bankarskih ali i iz Fonda za razvoj, a uzimao je iznose kaže i do nekoliko stotina hiljada evra, sve do 2008. godine.

Nakon toga prve naznake krize odvratile su ga od ovakvih pozajmica.

Imanje Hupertovih sada ima 10 hektara vinograda, veliki restoran i smeštaj za goste. Iako je u prvih pet, šest godina proizveo oko 300.000 litara vina, poslednjih godina odlučio se da godišnje flašira do 50.000 litara vina.

– Nisam megaloman. Važan mi je kvalitet ali i da celokupnu proizvodnju, od čokota do flaše, držim pod svojom upravom. A to je moguće samo na imanju do 10 hektara. Imam kontrolisane prinose i ne idem na maksimalan rod kako bih negativne uticaje mogao da držim pod kontrolom - kaže Hupert.

Upravljanje vinogradom i ugostiteljstvom je ona neophodna, racionalna strana posla. Međutim, pravljenje vina, što i jeste osnova postojanja "Vinskog dvora", trenutak je potpune predanosti vrednostima koje nadmašuju svaki novčani izraz, kada Laslo Hupert poput alhemičara traga za kombinacijom koja će zrelo zrno grozda pretvoriti u tečno zlato opojne arome.

– U vinogradu imam deset sorata grožđa: italijanski rizling, šardone, savinjon blank, sivi burgundac, kaberne savinjon, crni burgundac, merlo, portogize, iršai oliver i čersegi fisereš. Pojedine vrste mi služe samo za dobijanje posebne arome.

Kombinovanjem različitih sorata grožđa uspeo je da ostvari prepoznatljivo vino a njegov brend je vino "Don Oliver" koje je pre dve godine na "Royal wine challenge" u Beogradu proglašeno najboljim. Pravi devet vrsta vina, to su sortna vina sa zaštićenim geografskim poreklom i dok je do sada on plaćao kontrolu geografskog porekla, ove godine je država taj trošak preuzela na sebe.

– U čemu je tajna da isto grožđe u istom regionu daje tako različita vina? Tajna je, nesumnjivo u ljudima, jer svaki vinar unosi svoj karakter u vino. Kada komponujem vino to je za mene kao čin umetničkog stvaranja, jer unosim svoju intuiciju, predosećaj, doživljaj... I naravno, ne uspeva uvek da bude dobro, ali kada uskladim aromu, onda me to veoma usreći - kaže Laslo Hupert.

Toskana ima 1.600 vinskih podruma

Ovaj vinar smatra da trenutno Srbija koristi tek mali deo potencijala koji bi mogao da donese Vinski put. Navodi primer Toskane gde ima 1.600 vinskih podruma, koje poseti 10 miliona turista. Smatra da nije dovoljno da postoje jedan ili dva vinara na području severne Bačke, potrebno je, po njegovom mišljenju, bar pedesetak podrumara jer samo takva ponuda može da privuče turiste.

– Vinski turizam ima sve više pristalica. Sve je veći broj turista koji žele da putuju i raduju se novim ukusima, dodiru sa prirodom i tlom. Mi smo godinama imali loša vina i ljude smo odvikli od kulture pijenja i uživanja u čaši vina. Sa novim informacijama, ali i činjenicom da i veliki industrijski proizvođači prave sve bolja vina, u poslednjoj deceniji podigli smo kvalitet vina i imamo uslove za razvijanje skupog i zahtevnog vinskog turizma - smatra Hupert.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Ekonometar". Poziv na pretplatu www.nirapress.com )