Zdravko Ilić, Cefta - Paket mera za olakšavanje trgovine do kraja ove godine

- Uvek se ističe da je Cefta drugi po važnosti partner Srbije, posle EU, ali ja volim da uporedim Ceftu sa pojediačnim izvoznim tržištima u EU. Ako tako pogledate i uzmete u obzir da Srbija izvozi oko 4 mlrd EUR u Nemačku, koja je najvažnije izvozno tržište za Srbiju, dok u celu Ceftu, koja je značajno manja ekonomija nego Nemačka, izvozi oko 5 mlrd EUR, tada se tek vidi koliko je Cefta značajno tržište za nas – kaže Ilić.

On za je eKapiju najavio neke značajne odluke u okviru Sporazuma koje će dodatno olakšati trgovinu u regionu, a koje bi trebalo da zažive do kraja ove godine. Među njima su međusobno priznavanje statusa ovlašćenog privrednog subjekta, efikasniji mefanizam za rešavanje trgovinskih sporova i brojne olakšice za firme i fizička lica na regionalnom tržištu.

- Status ovlašćenog privrednog subjekta je način za olakšavanje trgovine - da se privrednicima omoguće jednostavnije procedure i manje kontrola za izlazak na druga tržišta, i u Srbiji taj status za sada ima 51 kompanija.

------------------------------

Kada kompanija dođe sa svojom robom na granični prelaz, radi se analiza rizika da se vidi da li je kontrola potrebna ili ne. Te kontrole zahtevaju vreme i troškove jer se fizički proveravaju i roba i prateća dokumentacija. Sa AEO statusom, već imate neku vrstu potvrde da ste partner od poverenja i velika je verovatnoća da fizička kontrola neće biti potrebna. Ukoliko ipak bude neophodna, kompanije sa AEO statusom imaju prednost u obavljanju tih kontrola, samim tim one kraće traju, a mogu čak i da izaberu mesto vršenja kontrole.

AEO status u Srbiji dodeljuje Uprava carina, a paralelno sa tim slični procesi se dešavaju u drugim članicama Cefte, tako da kada taj program budu priznale druge Cefta strane, firma će isti status imati i u drugim carinskim organima. Cefta je 2019. godine usvojila okvirnu odluku u kojoj se kaže da sve strane treba da prođu kroz sistem validacije da bi bile priznate. Trenutno imamo četiri članice koje su prošle validaciju, uključujući Srbiju. Nakon validacije potrebno je da Zajednički odbor, CEFTA telo na ministarskom nivou, potvrdi tu validaciju, što se očekuje do kraja ove godine.

- To je u budućnosti jedna od ključnih stvari kojima će se Cefta baviti, da olakšamo izvoz i manjim firmama. Za male firme je dosta skupo da nađu partnere na stranim tržištima, urade testiranja, završe dokumentaciju. Cilj je da se za njih smanje administrativni zahtevi, pre svega vancarinski. Olakšica kojoj stremimo je da se srpski sertifikat koji morate da imate da biste stavili u promet određenu robu, priznaje i na drugim tržištima. Na tome radimo i već imamo nekoliko različitih programa za priznavanje tih sertifikata u različitim oblastima.

- Pregovori o Dodatnom protokolu 7 počeli su u oktobru 2020. godine i još uvek su u toku. Nas cilj je da dogovorimo detaljna pravila kako se rešavaju trgovinski sporovi, sa konkretnim procedurama i rokovima, jer je to jako važno da bi se obezbedila delotvorna implementacija. Jedna je stvar kad se dogovori nešto na papiru, a druga kad se to sprovodi u praksi, na efikasan način. Ne mogu više reći o tome jer su pregovori u toku, ali sledeća runda je u septembru. Mogu da kažem samo da nema još puno otvorenih pitanja i očekujem da će to ove godine biti dogovoreno.

- Usluge, ako pogledate strukturu BDP-a, čine više od 50% privrede, s tim što je kod njih, za razliku od proizvoda koje spakujete u kamion i odvezete na drugo tržište, pitanje da li i kako ih možete izvesti. Osim same prirode usluge, najveći problem prave različite dozvole za njihovo pružanje, tj. licence za pravna i kvalifikacije za fizička lica. Isto tako, kada fizičko lice pruža neku uslugu na stranom tržištu, potrebna je radna dozvola. Zato je Cefta pokrenula nekoliko aktivnosti – jedna je priznavanje kvalifikacija, koje ide po modelu EU i tu su već završeni pregovori među članicama i napravljen tekst odluke, a druga rad na licencama specifično za turističke agencije, isto po modelu EU, tako da mogu da rade na regionalnim tržištima. Tu smo na nekih 50% dogovora, a treća aktivnost je odluka o ukidanju radnih dozvola za ljude koji će privremeno obavljati poslove na tržištu regiona i tu smo pri kraju, imamo potvrdu od skoro svih strana, te očekujemo donošenje do kraja godine.

- Elektronsko tržište je jako važno za ekonomiju, a mala tržišta kao što je srpsko ne omogućavaju tim firmama dovoljno prostora za rast. Ako uzmete u obzir da Srbija ima sedam, a Cefta 20 miliona stanovnika, jasno je da je tu prilika za rast. S druge strane, e-trgovina je budućnost i jer se time pripremate za tržište EU, i ne samo EU. Drugim recima, regionalno tržište treba da bude odskočna daska za naše inovativne firme na evropsko i svetsko tržište.

Kako bismo rešili različite barijere na regionalnom tržištu elektronske trgovine, pripremili smo već četiri, i sada imamo i petu aktivnost na tu temu, sve po modelu jedinstvenog tržišta EU. Prvi problem je različita regulativa. Na primer, imate onlajn prodavnicu i jedan sistem pravila u Srbiji, drugi u Crnoj Gori i tako dalje. Zato smo doneli odluku po kojoj se ključna pravila harmonizuju i postaju ista u svim članicama. Jedno od tih pravila je odgovornost platformi koje ne prodaju svoju robu, u slučaju prevare.

Drugo, kada kupujete kao potrošač onlajn, kakva su vaša prava u slučaju da niste zadovoljni proizvodom? Ta prava su isto sada harmonizovana, to je dogovoreno i biće ubrzo implementirano. Na ono što nije harmonizovano primenjivaće se pravila sa tržišta sa kojeg firma dolazi, tako da ukoliko imate onlajn prodavnicu, nećete morati da imate tri advokata koji treba da analiziraju sva pravila na sedam različitih tržišta.

Postoje i problemi van regulative, a jedan od njih je i problem geoblokiranja. Recimo, hoćete da kupite nešto u Bosni jer ste našli da je jeftinije i bolje, a iz prodavnice kažu "ne može" i upute vas na partnere u vašoj zemlji. Novim pravilima mi kažemo "ne možete da zabranjujete ljudima da kupuju tamo gde im se najviše isplati", ali opet, ne možemo ni da nateramo firme da rade dostavu tamo gde nemaju mogućnosti. Ali, ako vi imate načina kako da preuzmete tu robu, onda oni moraju da vam je prodaju.

Na kraju, pomenuo bih i aktivnosti koje se odnose na pakete, tj. omogućavanje kvalitetnije i jeftinije dostave, a od skoro sa partnerima radimo na olakšavanju regionalnih plaćanja.

- Cefta je od početka bila namenjena kao priprema za EU. Mi često u šali kažemo je naš glavni cilj je da se ugasimo, jer to znači da su sve naše članice ušle u EU. Ideja Cefta sporazuma je da imate više kandidata koji idu ka EU i oni kroz naš mehanizam razvijaju međusobne odnose. Cefta je dakle tu da ojača te odnose i da oni u EU dobiju punu snagu. Ako maksimalno iskoristimo sve olaksice i koristi koje pruža Cefta, a koji su svi po modelu EU, onda će srpska privreda biti spremnija za EU trziste. Firme već koriste sve što smo omogućili, ali možemo da im pružimo još. I Evropska komisija je nedavno najavila da će izaći sa planom za rast Zapadnog Balkana, a jedan od četiri segmenta tog plana biće osnaživanje regionalnog tržišta. To bi moglo da znaci na primer priznavanje statusa AEO ne samo unutar Cefte, nego i između Cefta strana i EU, kao što ima Moldavija, a mi tu mogucnost tražimo i za druge članice. Osim toga, Srbija od januara sledeće godine preuzima predsedavanje Ceftom, što će joj dati ulogu "kormilara" u okviru Sporazuma.