Riccardo Parasporo, član IO i direktor Divizije za poslovanje sa fizičkim licima i malim biznisom u Banca Intesa Sanpaolo u Beogradu - Bankar koji prati sudbinu

Bogato poslovno iskustvo sticao je u oblastima konsaltinga i bankarstva vodećih internacionalnih bankarskih grupacija. Odlučuje se za međunarodnu karijeru, ali ne i da predviđa i iščekuje gde će živeti u budućnosti. Više voli da prati sudbinu, jer misli da svako iskustvo, kakvo god nam se činilo, obogaćuje

Rođen je u Katanji, na Siciliji.

Divno mesto za odrastanje, u jednom trenutku postalo je mesto za napuštanje. Sa 18 godina prešao je u Rim na studije, a bankarstvo ga odvodi dalje u Milano. Odlučuje se za međunarodnu karijeru, ali ne i da predviđa i iščekuje gde će živeti u budućnosti. Više voli da prati sudbinu, jer misli da svako iskustvo, kakvo god nam se činilo, obogaćuje.

Bogato poslovno iskustvo sticao je u oblastima konsaltinga i bankarstva vodećih internacionalnih bankarskih grupacija, u kojima je imao priliku da radi na projektima u Nemačkoj, Francuskoj, Kini, Egiptu, Ukrajini, Španiji… Riccardo Parasporo je u Beogradu je od septembra prošle godine, kad se nakon tri godine provedene u Intesa Sanpaolo banci u Bukureštu pridružio rukovodećem timu Banca Intesa Beograd.

Boraveći u Rumuniji vrlo brzo je ovladao jezikom, zbog sličnosti sa italijanskim. Stoga će sa istim entuzijazmom pokušati da nauči i srpski jezik, iako mu se čini da će mu za to biti potreban ozbiljniji napor. Priznaje da uopšteno govoreći Italijani nisu mnogo proaktivni kada je u pitanju učenje drugih jezika, a razlog tome možda leži i u činjenici da odviše uživaju u melodičnosti sopstvenog.

Srbiju, kaže, ne čeka tako dug put oporavka od krize. ”Prva polovina godine biće veoma teška, ali očekujem u drugoj polovini prve znake oporavka kao i nastavak pozitivnih trendova u 2012. godini”.

Iako su prema njegovom mišljenju velika inflacija i visok stepen nezaposlenosti ključni problemi srpske privrede i društva, nagoveštaj oporavka daju nam predviđeni rast bruto društvenog proizvoda od tri odsto za ovu i pet odsto za 2012. godinu. U poređenju sa ostalim zemljama u regionu Srbija ima veoma dobru stratešku poziciju, pristupačnu radnu snagu i stabilan finansijski sistem što su važni faktori za privlačenje stranih investicija.

„Ne treba zaboraviti da je veliki broj investicionih projekata u Srbiji započet sredstvima velikih italijanskih kompanija, ali i onih iz drugih zemalja. Ne vidim razlog da se taj pozitivan trend ne nastavi i u budućnosti, kao što je bio slučaj i sa drugim zemljama u tranziciji“, smatra on.

Srbija ima mogućnost da napreduje ukoliko na dobar način iskoristi prednosti i mogućnosti kao što su povećanje direktnih stranih investicija, poboljšanje konkurentnosti izvoza i korišćenje EU fondova. Naravno, od velikog je značaja očuvanje političke, ekonomske i monetarne stabilnosti. Najvažnije je da Srbija zna gde ide, bez obzira na to ko je na vlasti.

Za sebe kaže da nije nostalgičan tip, ali da mu ponekad nedostaje kuća. Najviše da se opušteno raspriča na svom jeziku sa porodicom i prijateljima, ali nedostaje mu divna priroda i određene specifične umetničke forme, koje voli.

„Ljubitelj sam savremene umetnosti, dizajna, i nastojim da istražim Srbiju u tom smislu“, kaže on. Iako je posetio nekoliko zanimljivih izložbi u Beogradu, i dalje se trudi da, kada mu to obaveze dozvole, ne propusti značajne kulturne događaje u Milanu i Rimu. ”Kultura može da bude značajan pokretač društva, ali čini mi se da to nije među prioritetima vlasti u Srbiji. Čak ni Italija ne prosperira od svoje bogate kulture i nasleđa koliko bi mogla”.

Opasnu reputaciju Sicilije nije osetio tokom odrastanja. Problem tamo pre vidi u dominantnoj mačo kulturi.

”Ljudi na Siciliji su veoma srdačni i strastveni. Ponekad mogu da se postave u skladu sa izrekom „sa mnom ili protiv mene“. Shodno tome, prijateljstva su veoma ozbiljna, duboka, za ceo život”. Na određeni način to je dobro, kako kaže, jer su stvari veoma jasne, nema skrivenih namera i saplitanja.

„Arapsko proleće“ dovodi mnogo novih imigranata u Italiju i to vidi kao realan problem i Italije i Evropske unije. Ipak, kad razmišlja o sve snažnijoj netrpeljivosti i ksenofobiji u zapadnim evropskim zemljama prema imigrantima, ne može a da ne misli o tome da su i zapadnjaci nekad bili imigranti.

„Treba naravno kontrolisati ulaske, ali i imigrantima koji su u zemlji obezbediti pristojne uslove za život i kasniju asimilaciju. Ako žive u teškim uslovima, ne treba ni očekivati od imigranata da dobiju želju da se uklope u društvo“, smatra on.

Ljudi su ponekad skloni formiranju stavova koji nisu utemeljeni na proverenim činjenicama i iskustvu, što je bio slučaj i sa određenim delovima italijanskog društva u odnosu prema imigrantima iz Rumunije.

Jasno je da nije elita napustila masovno Rumuniju kad su se otvorile evropske granice, ali to isto važi i za Italiju. ”Nije baš da smo izvezli italijansku elitu u severnu ili južnu Ameriku u talasima iseljavanja prethodnog veka”. Sa druge strane, misli da ljudi kad kritikuju zaboravljaju koliko su Italiji ili zapadu generalno, potrebni imigranti, pogotovo što Italija trenutno ima jednu od najstarijih populacija na planeti.

Imao je priliku da poseti nekoliko gradova u Srbiji, kao što su Novi Sad, Kraljevo, Kragujevac, Niš i uvidi velike ekonomske i socijalne razlike.

”Beograd je grad za sebe, ostatak Srbije se suočava sa mnogo više poteškoća i upravo zato im je u nekim situacijama potrebna podrška“. Slična situacija je, kaže, i u Italiji, gde su takođe primetne velike razlike između juga i severa zemlje. Prvih devet regiona Italije je, kaže, mnogo bolje razvijeno nego Nemačka, ali disproporcija juga i severa Italiju po ekonomskom razvoju kotira niže u Evropi. „Ne smemo da zaboravimo da upravo kulturne različitosti obogaćuju jednu zemlju“, poručuje Riccardo Parasporo.

poziv na pretplatu na - www.emportal.rs