Duša Adamič-Vidanović, direktorka evropske poslovne škole protokola "Europrotocol" - Nezaustavljiva

Duša Adamič Vidanović (Foto: Suzana Obradović)

Poslovnom i diplomatskom protokolu obučava svetske političare, prinčeve arapskih zemalja, direktore velikih kompanija. Njene kancelarije su u Londonu, Briselu, Beogradu. Sa kineskim ministrima, savetnicima italijanske vlade, šeicima Abu Dabija, suprugama kraljeva istočnih zemalja, direktorima svetskih kompanija sporazumeva se na engleskom, francuskom, italijanskom, nemačkom, slovenačkom, srpskom i pomalo arapskom. Slovenka poreklom, "ljubav" je upoznala na Malti gde je ostala devet godina, a sada sa porodicom živi na Dedinju. Sa prijateljicama izlazi u kafiće u poznatoj beogradskoj ulici Strahinjića bana. Nije klasična domaćica, ali ukućani vole kada im spremi proju sa sirom.

Duša Adamič-Vidanović, direktorka evropske poslovne škole protokola "Europrotocol", stiže na vreme na svaki sastanak širom sveta i kada su letovi otkazani. Kaže da poslovna žena ne sme da kasni, da treba da izgleda perfektno jer to odaje njen imidž i da bi trebalo da se ponaša prema protokolu.

Kako biti dama u poslovnom i diplomatskom svetu

- Postoji obrazac ponašanja u diplomatskom i poslovnom svetu koji se razlikuje od lepog ponašanja koje nas je učila naša mama jer se socijalni bonton razlikuje od poslovnog. Kada su devojčice i devojke učili da se rukuju kada se upoznaju sa nekom osobom kaže im se da kao dame prvo ponude ruku muškarcu i da ne bi trebalo da ustaju već da ostanu da sede. U poslovnom i diplomatskom svetu mi nismo dame, ne ponašamo se kao dame, nego po protokolu treba da ustanemo, ali naravno da treba da ostanemo žene, elegantne, lepe – kaže na početku razgovora za "eKapiju" direktorka kompanije "Europrotocol", dok sedimo u restoranu "IN Hotela".

Poznavanje osnovnih principa protokola olakšava komunikaciju između sagovornika iz različitih država i različitih kultura.

- Ljudi misle kako na sastanak na svetskom nivou mogu da idu spontano, ali to samo izgleda spontano i neopterećeno a sve je veoma dobro pripremljeno, sve je upisano u scenario. Ako su nam osnovne stvari poznate u protokolu susreta državnika, poslovnog ručka, nekom prijemu, onda možemo da se skocentrišemo na druge stvari, da pokažemo naš identitet i naše specifičnosti. Protokol nije ukočenost - kad znamo kako se vodi razgovor onda smo opušteni, presiju stvara kad ne znamo kako.

Kaže da su predrasude najveće kočnice u komunikaciji, i da bi trebalo da ih "ostavimo po strani". Smatra da smo svi isti bez obzira s koje strane sveta dolazimo.

Slovenija – Engleska – Slovenja - Malta

Da je rođena u Americi zvala bi se Ejmi. Sa majčine strane je francuskog porekla, sa očeve slovenačkog. Majka je htela da je nazove Barbara, a otac po svom ocu Dušanu, i presudilo je "po slovenački". Kaže da su Rusi impresionirani njenim imenom pa je često pitaju da li zna šta znači "duša".

Završila je Pravni fakultet u Ljubljani na smeru međunarodni odnosi. Danilo Tirk sadašnji predsednik Slovenije joj bio mentor na diplomskom radu.

- U poslednjoj godini studija sam dobila stipendiju saveznog sekretarijata za inostrane poslove, i po normalnom toku bi trebalo da dođem u Beograd i da stažiram dve godine, ali zbog političke situacije Slovenija nije slala kadrove u Beograd. Rekli su mi da sam ja savezni kadar i da u republici imaju druge ljude. Bila sam zatečena tadašnjom situacijom. Rekla sam - kad me neće ni Beograd ni Ljubljana, odoh ja u London, da vidim šta mogu da uradim sa svojim životom u drugoj zemlji ako me moji ne vole – i tako je započela svoje "putešestvje".

U Londonu je ostala skoro godinu dana, a onda je dobila poziv iz Ministarstva spoljnih poslova Slovenije. Njen uslov je bio da radi na pitanjima evropskih integracija.

- Bila sam odgovorna za Savet Evrope. To je bila prva evropska organizacija u koju je Slovenija ušla. Ponosim se time što sam bila autorka aplikacije.

Vaspitana je u duhu "jugoslovenstva" jer je njen otac radio za savezne organe pa je u detinjstvu često putovala po glavnim gradovima tadašnjih republika. Kada se Slovenija odvojila od Jugoslavije znala je da neće dugo ostati da radi za slovenačku vladu već želi da radi za neku međunarodnu organizaciju.

- Ponudila mi se prilika da kao diplomata odem na studije u Švajcarsku diplomatsku akademiju. Centar za postdiplomske studije je bio u Malti i Keniji i još jednoj zemlja. Većala sam i na kraju izabrala Maltu. Smatrala sam da sam to zaslužila svojim dobrim radom.

Na Malti je stekla diplomu magistra, i osvojila jednog Srbina.

- Bila je to ljubav na prvi pogled sa Dejanom. Videla sam ga na ulici da priča sa mojim poznanikom. Prišla sam im i pitala ga "a kako se ti zoveš". Poznanik me je gledao u čudu, a koleginica sa kojom sam bila nije mogla da veruje kako sam mogla da mu se obratim tek tako.

Diplomu je pokazala u ministarstvu u Sloveniji i rekla im da završava saradnju sa njima.

- Vratila sam im slovenački diplomatski pasoš i dala ostavku, na veliki šok svih kolega. Htela sam da idem dalje. Ostati sa Dejanom i raditi za Sloveniju nije bilo prihvatljivo, nisam mogla da branim slovenačke interese kad sam videla šta se dešava u Srbiji. To je bila ’93. Morala sam da odlučim. Vratila sam se na Maltu i nikad nisam zažalila. Udala sam se i kasnije rodila sina Aleksandra.

(Foto: Suzana Obradović)

U kompaniji u kojoj je radila na Malti bila je zadužena za strane delagacije tako da je dosta putovala po svetu. Kao uspešna menadžerka predavala je na malteškom Univerzitetu.

Posle 9 godina provedenih u toj toploj mediteranskoj zemlji napustila je "život na obali more" i sa porodicom se preselila u Sloveniju.

Prvi koraci u Londonu i Briselu

Na predlog supruga počela je "ozbiljnije da se bavi predavanjem".

- Otvorili smo kancelariju u Londonu gde smo počeli da radimo sa prvim obrazovnim kursevima. Prvi polaznici su nam bili Evropska centralna banka iz Frankfurta, škotska vlada, škotski parlament, a onda me je jednog dana zvala gospođa iz UNDP i predložila da otvorimo kancelariju u Briselu. London i Brisel su centri ako neko hoće da radi međunarodno.

Planira da međunarodne kurseve organizuje u Beogradu, ali kako kaže "nije još pravo vreme".

- Sa velikim kompanijama u Srbiji radimo aktivno od 2003. Veoma mi je drago što su ljudi uvideli da je odlučujući elementi u poslovnom i diplomatskom svetu lični imidž kako bi nas neko prihvatio kao kredibilnog predstavnika neke organizacije.

Proja sa sirom, izlasci u Strahinjića bana, Il Divo

- Iako dosta putujem, uvek se vraćam u Beograd, to je od 2007. moj dom. Desilo se da otputujem u nedelju i vratim se u četvrtak, opet otputujem u nedelju i vratim se u petak. Tada je moja kćerka Katarina koja je imala tri godine, kada me suprug doveo pred aerodromsku zgradu, rekla - "ovde moja mama radi".

Smatra da bi poslovna žena trebalo da bude i odlična majka i domaćica.

- Vreme kada sam sa porodicom je najlepše. Posvećena sam sinu i kćerki. Trudim se da ispratim sve njihove aktivnosti - Aleksandra na klaviru, karateu, Katarinu na ritmičkoj gimnastici.

Iako je probala specijalitete u različitim zemljama, najviše voli srpsku kuhinju.

- Imam sreću da mi svekrva odlično kuva tako da vikendom idemo kod nje na ručak. Ne kuvam često, jer uglavnom izlazimo da jedemo, ali volim ponešto da spremim. Moji vole kada spremim proju sa sirom.

Iako su pravila njena svakodnevica, kaže da je u privatnom životu veoma "opuštena".

- Jednom smo organizovali žurku i prijatelji su mi priznali da su imali brz kurs kako se upotrebljava pribor, ali ja nisam uopšte ponudila pribor već sam ponudila pice i sve se jelo rukama. Ljudi ne očekuju od mene da sam izuzetni opuštena u privatnom životu i treba mi vremena da ih opustim.

Duša Adamič-Vidanović kaže da još čeka da je suprug "izvede" u Skadarliju jer joj je to obećava od kad su se upoznali.

Kad je u Beogradu nađe vremena da sa prijateljicama Sandrom i Bojanom izađe u kafiće u beogradskoj ulici Strajinjića Bana. Svira klavir od šeste godine, voli da sluša džez, ali i "Il Divo" i Kikija Lesandrića čijim beogradskim koncertima je prisutvovala.

Smatra da bez fizičke spremnosti ne bi mogla da postiže svakodnevni napor, tako da vežba pilates i jogu.

- Fizička aktivnost daje novu energiju. Neko vreme sam bila opsednuta konjima. U Sloveniji smo imali ekipu sa kojima smo često išli na jahanje. Inače volim životinje, kad bih imala uslove za gajenje životinja imala bih dve mace, dva konja, sve u paru. Možda jednog dana.

Putovanja joj nikada ne dosade, a pakovanje kofera joj ni malo teško ne pada. Na odmor sa porodicom uglavnom ide u morske krajeve. Često idu na Maltu, i ostale mediteranske destinacije. Prošlog meseca odmor su proveli u Egiptu kada je tamo još sve bilo mirno.

Nezaustavljiva

- Moja mana je da radim sve sa previše emocija i nekada ne želim da se zaustavim dok ne zavšim projekat koji sam sebi zacrtala do perfekcije.

Smatra da je veliki uspeh što je kao neko sa ovih naših prostora postigao uspeh u svom poslu na svetskom nivou.

- Mi možemo da prenesmo znanja ljudima iz celog sveta, posle toliko godina neko sa naših prostora može da obrazuje evropske institucije. Mnogo mi je drago što sam u Beogradu i Srbiji gde sa svojim znanjem i iskustvom želim da doprinesem napretku.

Kao najveći upeh vidi nastup na međunarodnom planu – saradnja sa Ministarstvom inostranih poslova Kine, prinčevima Ujedinjenih Arapskih Emirata, "Gazpromom" u Moskvi, Londonu, Parizu, suprugom kralja Bahreina, savetnicima u italijanskoj vladi... Sprema se za veliki trening u aprilu u Njujorku, kao i za saradnju sa poznatim arapskim šeikom iz Abu Dabija koji traži obuku svog osoblja.

- Sledeći veliki događaj koji spremamo je velika konferencija o protokolu, koja će biti naravno na Malti 2012. U okviru toga organizovaćemo mnogobrojne aktivnosti i prijem kod ministra, biće uključeni i predstavnici vitezova malteškog reda sa kojima imamo dobre kontakte – najavljuje direktorka "Europrotocol".

Kaže da je za posao na međunarodnom nivou veliki luksuz ostaviti automatski mejl da niste dostupni ako ste na odmoru jer ljudi u drugim zemljama očekuju odgovor i ne obaziru se na vremenske razlike ni na praznike. Ali Duši Adamič-Vidanovič ni takva komunikacija ne pada teško.

Ne kaže da li je osmeh deo protokola ali ga ne skida sa lica. I preporučuje ga svima u svakoj vrsti komunikacije.

S.O.