Alesandro Bragonci, šef regionalnog predstavništva EIB za Zapadni Balkan - Evropski voz za Južnu prugu, zelena budućnost za Srbiju

U banatskom delu Beograda, u naseljima tako blizu centra grada a tako daleko od prestoničkih standarda, priprema se izgradnja kanalizacije i sistema za preradu otpadnih voda, a niz Dunav, kod Kladova, uigrava se uvertira za poslednju epizodu Drugog svetskog rata: vađenje potopljene nemačke flote sa dna najstarijeg transevropskog koridora, kojem još odonda stvara teškoće, i realno i simbolički. Novac za ove poduhvate stiže iz Evropske investicione banke (EIB), jedne od institucija preko kojih ujedinjeni deo kontinenta utiče na poboljšanje životnih i poslovnih prilika na Balkanu. Planovi su veliki, obuhvataju novu "Južnu prugu", digitalizaciju, projekte obnovljive energije, pa možda i novu reverzibilnu hidrocentralu, ali svakako dalju kreditnu podršku našoj privredi i njenoj najbrojnijoj vojsci, malim i srednjim preduzećima.

Sa šefom regionalnog predstavništva EIB za Zapadni Balkan, Alesandrom Bragoncijem (Alessandro Bragonzi), razgovarali smo o suštini i obuhvatu te njihove pomoći – nama. Na dnevnom redu kanalizacija i brodske olupine – pitamo našeg sagovornika, kakvi su projekti danas u fokusu EIB-a, u Srbiji?

- U prvom slučaju, reč je o zajmu od 35 mil EUR Gradu Beogradu u cilju gradnje postrojenja za preradu otpadnih voda i povezanog kanalizacionog sistema na opštini Palilula – odgovara nam Bragonci. – Drugi projekat je deo velike investicije u unutrašnje plovne puteve. Reč je o 100 mil EUR vrednom zajmu Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za poboljšanje plovnosti reke Save i Dunava. Potopljeni brodovi su dobro poznat problem, koji ometa plovidbu.

Ali ima još mnogo toga što EIB finansira. Tokom poslednjih deset godina, uložili smo više od 4,5 mlrd EUR u Srbiju, najviše u sektoru saobraćaja, što uključuje ulaganja u drumove, plovne puteve, u obnovu i modernizaciju železnice. Finansiramo, takođe, privatni sektor, kroz kreditne linije za podršku malim i srednjim preduzećima (MSP). Sveukupno, zapravo, najveći deo našeg kreditnog portfolija – njegovih oko 43%, ili ugrubo 2 mlrd EUR – otišlo je tim kanalima za podršku MSP.

- Kao prioritet, svakako, ostaje saobraćaj, posebno razvoj Transevropske mreže. Pomeramo se sa vidova transporta koji više zagađuju, sa puteva, ka "zelenijim" sistemima, najviše železnici. Imamo značajan projekat za unapređenje pruge Niš-Dimitrovgrad i radimo sa Vladom Srbije i sa našim partnerima iz Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) na finansiranju potpune rekonstrukcije pruge Beograd – Niš, i dalje do Preševa. Takođe radimo i na unapređenju železničke veze do Šida i hrvatske granice i na niškoj železničkoj obilaznici.

- Samo da pojasnim ulogu EIB. Mi nismo promoteri projekata: ono što činimo, to je da finansiramo projekte koje promoviše Vlada. Naš cilj je, naravno, da pružimo podršku održivijim i "zelenijim" vidovima prevoza, i verujemo da bi uz pomoć modernizacije postojeća mreža mogla bolje da bude iskorišćena, što bi povećalo prelazak robe i putnika sa puteva na pruge. Možemo da finansiramo štagod se od nas traži, pod uslovom da se uklapa u našu strategiju, ali nismo, dakle, mi ti koji biramo šta će se raditi. Naš glavni cilj je razvoj međunarodnih pravaca, arterija koje povezuju Srbiju sa drugim državama, olakšavaju trgovinu i popravljaju povezanost sa regijom kao i sa EU. Bili bismo, međutim, srećni da pomognemo čak i razvoju regionalnih pruga, ali to mora da bude strategija vlade.

- Verujem da može. EIB je banka Evropske Unije, projekte finansiramo zajedno sa Evropskom komisijom. Nazivamo to "Team Europe Approach", a reč je o brendiranom imenu nastalom usled hitnog odgovora na kovid-krizu. Glavni projekti u okviru Strateškog investicionog plana obuhvataju 9 mlrd evropskih grantova i ukupno gotovo 30 mlrd EUR investicija u narednih pet godina.

Najbolje finansijske uslove u stanju smo da obezbedimo zahvaljujući "AAA" kreditnom rejtingu naše institucije, koji nam omogućava da se pojavimo na tržištu sa najpovoljnijim uslovima zaduživanja i da to prenesemo na korisnike naših usluga, odnosno na zemlje poput Srbije. Povrh toga, naša je prednost što sarađujemo sa Evropskom Unijom, u okviru čijeg investicionog plana je, dakle, raspoloživo 9 mlrd EUR – grantova, nepovratnih sredstava. To znači da konkretna država može da dobije pristup tim fondovima, da to "spoji" sa našim kreditom, što će sniziti cenu finansiranja bilo koje investicije i time je učiniti atraktivnijom. Daću vam primer: grantovi u finansiranju železničkih projekata mogu da idu do 40% troškova ukupne investicije. A kod prečišćavanja otpadnih voda, i do 70%!

- To je model koji zapravo radi od 2008, kada je Investicioni okvir za Zapadni Balkan profunkcionisao. To je ustanova koja daje zemljama kao što je Srbija pristup investicionim grantovima i tehničkoj podršci za projekte koji se odnose na povezivanje, konektiranost, u najširem smislu: od fizičke do digitalne povezanosti – na primer, širokopojasni internet je sada uključen među ove investicije, energetske mreže takođe.

Osim toga, obezbeđujemo da se izvođači, kao i konsultanti angažuju putem javnih nabavki, ne bismo li obezbedili da se prihvataju najbolje ponude. Proveravaju se i kontrolišu svi aspekti projekta, poput uticaja na prirodnu sredinu i na društvo. Sve se čini na najtransparentniji način.

Koliko je to sve povoljnije od drugih izvora finansiranja? Podsetiću da je za prugu na Koridoru 10, Beograd-Niš, nas izabrala Vlada Srbije. Naročito smo srećni zbog toga, jer je reč o velikom i važnom projektu, vrednom gotovo 2 mlrd EUR.

- Moramo da budemo sigurni da je projekat adekvatno pripremljen. Jedan deo je, zapravo, spreman: očekujemo da će najveći deo koji se odnosi na radove na trasi pruge između Stalaća i Đunisa proći tendere tokom ove godine i da će do početka iduće godine radovi početi. Za kompletnu prugu, koja je ozbiljan objekat, potrebno je mnogo pripreme – između ostalog, i trasa postojeće pruge ne dozvoljava veće brzine i moraće da se "ispravlja".

- Srbija je već tražila deo tog granta od Investicionog okvira za Zapadni Balkan. Evropska komisija (EK) odobrila je 80 mil EUR za deonicu Stalać-Đunis. EK je odobrila i grant za uklanjanje potopljenih brodova iz Dunava.

- Nastavljamo da finansiramo puteve, naročito u smislu da pomognemo povezanosti, istovremeno pridajući povećanu pažnju održivosti i bezbednosti, posebno sekundarnih puteva širom Srbije. Postoji veliki broj mogućih projekata van tradicionalnih magistralnih pravaca. Osim postojećeg projekta, tražimo i nove, uz podršku EK. Radimo i na poboljšanju saobraćaja u gradovima, konkretno, za Niš je kroz grant obezbeđena tehnička podrška razvoju plana urbane mobilnosti.

- Rekao bih da je Srbija dobila najveći deo, posebno prošle godine, više od 290 mil EUR kredita. Imamo saradnju za Fondom za razvoj Srbije. Sve to je bilo u okviru odgovora na krizu izazvanu kovidom 19 – trebalo je pružiti podršku malim i srednjim preduzećima (MSP) kako bi mogla da nastave rad, kao i da poprave svoje performanse i mogućnosti ekspanzije. Tradicionalni kanal za finansiranje MSP u privatnom sektoru su partnerske komercijalne banke. I u 2020. godini odobrili smo oko 105 mil EUR za podršku MSP. Razvijamo i nove forme podrške, imajući u vidu društvene efekte ulaganja, tako da posebno podržavamo preduzetništvo mladih, žena, kao i poslovanje kompanija koje zapošljavaju osetljive grupe.

- Za MSP, obezbeđivanje likvidnosti je od suštinskog značaja za nastavak rada i to je najznačajniji deo naše podrške kroz banke. Neophodno je da obezbedimo da banke nastave da pružaju ovu vrstu podrške. Zajedno sa Evropskom komisijom planiramo još fokusiraniju podršku za ono što nazivamo instrumentima deljenja rizika u privatnom sektoru – drugim rečima, da EIB, zahvaljujući garancijama EK, pokrije deo rizika investicije. Tokom proteklih godina, likvidnost je postala manji problem za banke, usled niskih kamatnih stopa i sve je važnije podržati "apetit" da se rizikuje, da se investira, da se obezbedi finansiranje kompanija. Treba da dobiju određene instrumente koji bi im dozvoli da npr. smanje zahteve za kolateralima i da produže rokove dospeća.

Kriza u Ukrajini je, naravno, vinula cene energenata u nebo, što kompanijama daje razlog da potraže povoljnija rešenja, poput pristupa obnovljivim izvorima energije, npr. malim solarnim instalacijama. S tim u vezi, EIB sa svojim partnerima, UNDP-om i Švedskom agencijom za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA), podržava program po imenu Zelena agenda za Srbiju, koji finansira Evropska komisija: jedan od zadataka je i povećati investiranje MSP u izvore energije, tako da ćemo, na primer, ponuditi tehničku podršku bankama u tome.

Jedan deo Zelene agende za Srbiju pokrenut je nedavno i odnosi se na razvoj cirkularne ekonomije.

- Razmatramo sa javnim službama i sa investitorima razvoj energije iz obnovljivih izvora. Novi i veliki investicioni projekti u ovoj oblasti su sve potrebniji, imajući u vidu aktuelne probleme u energetici. Moramo, međutim, da se postaramo i da sistem ima dovoljan kapacitet da prihvati nove obnovljive izvore energije i da se obezbedi balansiranje energije.

- Naravno, moguće je. O tome razgovaramo sa vlastima, jer je to potencijalna investicija koja bi osigurala kontinuitet snabdevanja energijom. To je projekat od suštinskog značaja, koji, međutim, zahteva vreme, jer izuskuje dobru pripremu, s obzirom da postoje mnogi ekološki aspekti na koje se mora obratiti pažnja.