Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda - Slobodan strelac

Dragan Đilas (Foto: mc.rs)

Kažu da svaki problem prvo vidi kroz brojke - koliko šta košta i kolika je isplativost. Drži gradsku kasu kao da vodi sopstvenu firmu i jako mu je stalo da ta firma bude uspešna. Vođen je velikim ambicijama. Mnogi veruju da svaki potez u gradu Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, povlači trasirajući put ka premijerskoj funkciji.

Poslednji u nizu poteza koji ga izdvajaju kao uspešnog menadžera jeste završetak u roku rekonstrukcije Bulevara kralja Aleksandra, za koji Beograđani, navikli na stalna kašnjenja građevinara, nisu verovali da će 1. septembra osvanuti u novom ruhu. Uspeo je, doduše, i u nameri da radnici poseku platane u Bulevaru, odupirući se pritisku javnog mnjenja. Osmislio je kupovinu novih stabala, ali kako grad nema para, organizovao je akciju donacija. Tako će Beograd dobiti skupa stabla a gradska kasa neće biti ni otvorena. Iz te kase grad je kupio zgradu bivšeg "Ineksa", gde će smestiti sve sekretarijate i osloboditi pet drugih zgrada u kojima je rasuta gradska uprava.

Mada se trudi da to ne pokaže uvek, zna se da je izuzetno osetljiv na javno mnjenje. Novinari koji detaljno prate njegov rad kažu da čak i kada ide protiv većeg dela javnosti, to je samo naizgled tako. Isti priznaju da je vešt gradonačelnik, sposoban, odličan menadžer, što najavi, to i završava, kao što je rekonstrukcija Savske ulice ili Bulevara, otvaranje šestog vrtića u gradu za samo dve godine.

I u Demokratskoj stranci mu zameraju da nije timski igrač, ali tamo drži solidnu bazu glasača. Njegovi saradnici svedoče da gradonačelnik "ume da deli zadatke, ali ne i da čuje savet ili tuđe mišljenje". Drži saradnike u senci. O tome dovoljno svedoči činjenica da malo ljudi zna imena gradskog arhitekte i gradskog menadžera.

Brzo donosi odluke, retko se javno kaje zbog poteza. To čini u slučaju smene Radmile Hrustanović, ne i zbog smena Igora Miklje i još desetoro saradnika koje su usledile za vrlo kratko vreme.

(Foto: SAM)

On je lider od kojeg se traži dozvola i želi sve pod svojom kontrolom. Pokazao je da ne preza od nepopularnih odluka, kao što je izmeštanje Roma kod Gazele, uprkos negodovanju javnosti. Ista javnost broji mu to kasnije u uspehe, poput ukidanja liste čekanja u beogradskim vrtićima, realizovanja ideje njegovog prethodnika o izgradnji mosta na Adi Ciganliji, osnivanja prvog savetodavnog tela u glavnom gradu za zaštitu osoba sa invaliditetom, finansiranja veštačke oplodnje za parove iz Beograda, udžbenika za drugi i peti razred...

Često apostrofira da nije prihvatio poziciju gradonačelnika da bi se bogatio, već da je na to mesto došao kao već uspešan poslovan čovek. Pominju ga kao jednog od najbogatijih ljudi u Srbiji, svakako je među najbogatijim političarima. Prijavio je da poseduje stan od 90 kvadratnih metara, automobil "saab" iz 2003, BMW iz 2007. i vlasništvo u firmama "Multicom" (20%), "MDI Internacional Prag" (28%), ali nije navedeno kolika je njegova ušteđevina.

Firmu "Direct media" osniva 2001. godine. "Sva moja imovina je suvlasništvo kompanije 'Multicom', od koje sam pre mog ulaska u politiku napravio jednu od najuspešnijih u regionu i koja u Srbiji nema ni jednog jedinog državnog klijenta", odgovorio je Đilas na prozivke političkih protivnika o poreklu svoje imovine. "Multicom" zastupa interese klijenata i u Makedoniji, Crnoj Gori i BiH. Njegova firma prva je u poslu oglašavanja, a neki mediji tvrde da drži 55% celokupnog reklamnog tržišta. Posao je započeo u Češkoj.

Nekadašnji lider Studentskog protesta iz devedesetih i novinar Radio "Indeksa" i B92 još od osnivanja, jedan od osnivača Humanitarne nevladine organizacije "Naša Srbija", rođen je 22. februara 1967. u Beogradu. Diplomirao je na Mašinskom fakultetu, smer vazduhoplovstvo. "Predsedniče, podnesite ostavku, učinićete veliku uslugu srpskom narodu!" Ovu rečenicu uputio je Slobodanu Miloševiću predvodeći studentske proteste, ali nije ulazio u politiku sve do 2004. Od tada je član Demokratske stranke, u kojoj vrlo brzo postaje i član izvršnog i glavnog odbora Demokratske stranke. Na skupštini Demokratske stranke, 18. februara 2006, izabran je za člana predsedništva DS za region Beograd, a juna 2006. za predsednika gradskog odbora Demokratske stranke Beograd.

Od 2004. do formiranja Vlade Republike Srbije 2007. obavljao je funkciju direktora Narodne kancelarije predsednika Republike. Od maja 2007. do jula 2008. bio je ministar u vladi Republike Srbije zadužen za sprovođenje nacionalnog investicionog plana.

Za gradonačelnika Beograda izabran je 19. avgusta 2008. Kasnije je rekao za nedeljnik "Vreme":"Danas postavljam nova pravila u gradu. Pravim sebi ogromne neprijatelje zbog toga, ali to je način na koji ja radim i, na kraju krajeva, očekujem da će građani to da prepoznaju i cene."

Tada mu je postavljeno pitanje da li mu je tog dana, kada je postao gradonačelnik, palo na pamet da će se samo za tri nedelje pojaviti u nizu gradskih afera i problema koji su u žiži javnosti: Romi u naselju Belvil, Tržni centar "Ušće", "Luka Beograd". "Od svega samo jednu stvar sam ja prouzrokovao, sa jasnim planom. Sve ostalo ni sâm ne znam odakle je stiglo."

(Napomena: tekst je preuzet iz lista "Blic" od 4.9.2010.)