Zoran Radovanović, vlasnik kompanije Link Consultants - Lovac na pametne glave

Kad čovek dođe iz Monaka, u kom se tunel od pet kilometara u centru grada pravi osam meseci, teško mu je da shvati zašto se most kod Beške gradi 20 godina i zašto se samo u Srbiji naplaćuje putarina i tamo gde nema autoputa, kaže čovek kom je osnovno zanimanje nalaženje i oblikovanje stručnjaka

Kad je, pre osam godina, sleteo u Beograd, čvrsto rešen da otvori svoju prvu firmu u Srbiji, na Gazeli su ga dočekali „neki momci s crvenim kapicama“.

Nekako se s taksistom probio kroz tu gužvu i kad je na Banovom brdu izvadio novčanik da plati taksi, vozač je rekao „80 maraka“. „Je’l ti misliš da sam ja lud’, pitao sam ga. ’Dobro, brate, osam maraka’, odgovorio je. Kao da smo u Turskoj na bazaru. Tad sam shvatio koliko je moj život na Kipru u stvari lep. Ali nisam to doživeo kao loš znak“, priča Zoran Radovanović, vlasnik kompanije Link Consultants, koja se bavi zapošljavanjem top-menadžera.

A na rajsko ostrvo za domaće privrednike nije otišao zbog izbegavanja plaćanja poreza jer devedesetih nije ni imao ništa za oporezivanje. Jednostavno je shvatio, čekajući šest sati ispred Dafiment banke da podigne maminu štednju, da sa završenom srednjom školom i statusom reprezentativca SFRJ u ragbiju ovde teško da će uspeti u životu.

Prijateljevih prijatelja prijatelji su mu pomogli da se dokopa ostrva i na pamet mu ne pada da odatle ode. Pa i neka je porez na dohodak tamo dvostruko viši nego u Srbiji, taj kiparski pasoš vredi svaku paru. „Kad sutra moj sin završi srednju, može da bira univerzitet u Grčkoj ili Engleskoj, pa ako ga prime i na Kembridž moje je da plaćam 1.500 evra godišnje, sve ostalo plaća kiparska država. A i kad me zaboli stomak ne moram da zovem prijatelja čiji je ujak lekar da bih otišao na pregled“, kaže Radovanović.

Pobadanje zastavica

Posle kratkog perioda snalaženja, kad je skupljao čaše u diskotekama za osam maraka za veče, „upao“ je u firmu MSI koja se bavi ovim što on danas radi. Prati karijere uspešnih menadžera i kad zatreba, predlaže ih svojim klijentima za najviše pozicije u firmi. Oni su mu platili koledž u SAD, radio je u Japanu, Kanadi, SAD, proglašen je za njihovog najboljeg regrutera i kaže da bi i dalje tu radio da nisu zatvorili filijalu na Kipru, gde se vratio 2000.

„Trebalo je da se preselim u Hongkong, a bio sam umoran od selidbi i to je bio jedini razlog što sam napustio MSI. Nisam maštao da postanem gazda i razmišljam o plusu i minusu, ali postavio sam to kao da nemam izbora. Od njih sam otkupio neke klijente, među njima Goldman Sachs, Credit Suisse, Citibank, i krenuo sam“, priča Radovanović. Ubrzo je sa Kipra firmu preselio u Srbiju, da odavde odrađuje „top-pozicije“ u istočnoj Evropi, a iz svoje firme u Londonu pokriva zapadnu Evropu.

U Srbiji je otvorio i Dale Carnegie, firmu koja se bavi obukom ljudi. Kompanija pošalje svog zaposlenog da ga „oblikuju“ u stručnjaka kakav im je potreban. Balkan Jobs je njegova firma koja se bavi iznajmljivanjem zaposlenih, a St. Michaels neprofitna organizacija koja obučava i zapošljava osobe sa invaliditetom. Sledeći korak je otvaranje kompanije u Monaku. Uspeo je da dobije odobrenje od princa i početkom 2011. će i tamo pobosti zastavicu.

Šarani pojeli mostSvakakvih ideja za biznis čovek može da „pokupi“ u tom Monaku. Sedeo je u kafiću i čudio se grupi ljudi okupljenoj oko akvarijuma. Onda je video da za 15 evra mogu da se na 10 minuta potope noge u taj akvarijum u kom im ribice grickaju površinski sloj kože dok oni ispijaju koktele. Ovde bi to odlično išlo, šali se. Ima stvari koje bi stvarno trebalo prepisati od te kneževine, ozbiljan je. „Pravili su tunel od pet kilometara ispod grada da bi izbegli saobraćajne gužve i sve završili za osam meseci. I kako ja sad da objasnim strancu da mi most kod Beške pravimo 20 godina, a da problem nije samo u novcu, ’znate, podigao se Dunav, pa šarani pojeli zaštitnu ogradu...’ I kako da mu objasnim da se u celom svetu samo od Novog Sada do Subotice plaća putarina, a autoputa nema“, kaže, ali ne želi da sluša obrazloženja.

„Ne interesuje me šta pričaju na televiziji, za novine, hoću da budem iznad toga. Nedavno sam ’zakačio’ neku emisiju iz 2000, miting pre nego što je Milošević priznao izbornu pobedu opozicije. Niko od političara koje sam video u prvom redu više nije u politici, neko je u Hagu, neko je ubijen, neko bogat i politika mu više nije zanimljiva. Oni se smenjuju, mire, svađaju, šta ja tu mogu stvarno da saznam“, priča ovaj „head hunter“.

Šta će dijaspori ustupci?

Ne traži političke veze, niti ustupke zbog toga što je firmu preselio u Srbiju. Kroz svoj posao je uvideo da ljudi koji su se vratili iz dijaspore mogu da budu teški za saradnju. „Žive u drugom svetu, nemaju jasnu predstavu gde dolaze, misle da su iznad ostalih i sigurni su da zaslužuju orden zato što su ponovo tu. A država, umesto da im čini ustupke i na silu dovlači ovde ljude koji su uspeli u inostranstvu, neka stvori uslove da sami požele da se vrate. Greh je naterati nekog da dođe ako ne vidi perspektivu i pustiti ga da propadne jer nije uspeo da se prilagodi. Bekam je bio odličan u Mančesteru, ali mu u Realu nije išlo“.

I dok smatra da je sistem još loš, narod je razlog zbog kog se vraća. „Sedim na Ženevskom jezeru i posmatram ljude koji prolaze, devet od deset su isti, isto obučeni, tačno im znaš životni put dotle i odatle. Ovde ne postoje dve iste priče, mi imamo neverovatnu želju za životom. U Švajcarskoj se direktori menjaju na šest meseci jer već imaju sve, ali su izgubili motivaciju. Ovde ko se domogne dobrog radnog mesta daje i više nego što može jer je gladan uspeha“, kaže, ali smatra da zbog previše temperamenta sami sebi otežavamo život. „U Londonu, ako ti neko svira, ti izađeš da vidiš da li ima neki problem. Ja sam malopre prešao tri ulice od firme do restorana i izašao iz auta sav mokar jer ne kreneš li na žuto istog sekunda trube sa svih strana“.

Dovoljno mu je i za posao i za uživanje da ovde živi sedam dana u mesecu, ostalo vreme ili je na Kipru ili putuje po zemljama u kojima ima klijente. Najradije posećuje one u Bahreinu, u vreme kad tamo stiže karavan Formule 1. Obožava fudbal i Crvenu zvezdu, ali se plaši da sina odvede na utakmicu, da nekom ne padne na pamet da zatraži pravdu za nekoga.

„Možda preterano kritikujem državu, možda smo samo previše očekivali. Možda još nismo dorasli za mercedes, prvo škoda fabija na lizing, pa polako naviše“.

poziv na pretplatu na - www.emportal.rs

Link Consultants International Beograd

Balkan jobs Beograd

Citibank London

Zoran Radovanović

Dale Carnegie

St. Michaels Beograd

HR

kadrovi

pronalaženje stručnjaka

ragbi

ragbista

MSI

Goldman Sachs

Credit Suisse

London

obuke

zapošljavanje osoba sa invaliditetom

head hunting