Miroslav Stajić, specijalista medicinske mikrobiologije - Srbija je samostalno mogla da napravi vakcinu poput Sinofarmove još pre godinu dana

O ovim aktuelnim temama, mogućnostima proizvodnje vakcina protiv korone, kao i najavljene četvorovalentne vakcine protiv gripa, ali i mogućnostima da Torlak ponovo postane strateška ustanova od nacionalnog značaja, za eKapiju govori Miroslav Stajić, diplomirani biolog, specijalista medicinske mikrobiologije sa parazitologijom.

Naš sagovornik je čovek koji je čitav radni vek proveo na Torlaku, gde je radio kao šef Odeljenja za difteriju i šef Odeljenja za kombinovanje bakterijskih vakcina, a autor je i proizvodnje seruma protiv otrova zmija na Torlaku 1993. godine.


eKapija: Pre nekoliko dana stigla je potvrda da će uskoro početi proizvodnja ruske vakcine Sputnjik V na Torlaku, a paralelno su stizale i najave zvaničnika za proizvodnju Sinofarmove vakcine u Srbiji. Kakve su po vašem mišljenju mogućnosti za proizvodnju obe ove vakcine u Srbiji?

- Sputnjik V je vakcina nove generacije, takozvana vektorska vakcina, kod koje su adenovirusi nosioci genetskog materijala virusa. Tu tehnologiju su razvile velike farmaceutske kuće u svetu i Torlak nije do sada to radio, ali ju je moguće savladati uz uslov obuke kadrova i formiranja novih proizvodnih pogona, jer ta vektorska tehnologija je zahtevnija od proizvodnje klasičnih vakcina. Sa te strane, nama koji smo upućeni u tok proizvodnje vakcina, deluje pomalo neverovatno da su svi ti uslovi ispunjeni za ovako kratko vreme, a čudno je i što o tome izjave daje ministar za inovacije, a ne struka i Agencija za lekove. Jer, proizvodnja vakcina, a potogotovo onih koje Torlak do sada nije proizvodio, izuzetno je složen proces koji zahteva angažovanje čitavog Instituta, a pre svega mora da bude pod nazorom državne agencije za lekove, ne samo u Srbiji, nego i u čitavom svetu. Sa druge strane, kada je reč o proizvodnji klasičnih vakcina kakva je Sinofarmova, Torlak već ima tu tehnologiju i već smo mogli da je napravimo, na Institutu.

eKapija: Hoćete da kažete da imamo kapacitet da pravimo vakcinu poput Sinofarmove, sami?

- Da, i to smo mogli i morali da uradimo još pre godinu dana. Objasniću: kod klasičnih vakcina tehnologija proizvodnje virusa je ista bez obzira o kojem je virusu reč – da li je to virus influence, parainfluence ili koronavirus. Torlak je već radio raznožavanje virusa influence na pilećim embrionima, a Kinezi su Sinofarm radili na kulturi tkiva, odnosno VERO-ćelija. To se radi tako što se umnoženi virus odvoji od kulture tkiva ili pilećih embriona, inaktiviše se određenim supstancama, a zatim se proveri imunogenost, neškodljivost i svi ostali parametri vakcina. Dakle, gotovo nikakve razlike nema. Pritom, Torlak ima čak i Odeljenje za proizvodnju kulture tkiva, još ga je dr Brana Keserović osmislila i verujem da je na Torlaku sačuvana ta tehnologija proizvodnje kulture tkiva. Što znači da smo mogli i na kulturi tkiva da razmnožimo koronavirus, s obzirom da struka kaže da se influenca bolje razvija na pilećim embrionima, a koronavirus na kulturi tkiva. Da se startovalo odmah, mogli smo još pre godinu dana da napravimo vakcinu protiv koronavirusa, na Torlaku, bez ičije pomoći, sa našim sopstvenim kapacitetima.

eKapija: Tvrdite, dakle, da smo mogli svoju vakcinu protiv korone da napravimo još pre godinu dana?

- Naravno. Mi s tom vakcinom kasnimo sada već godinu i po dana. Proizvodnja je trebalo da se pokrene čim je buknula epidemija u Kini, već tada je trebalo da se startuje s tim, a ne da se prave šale na račun virusa. U svetu postoji distribucija svih virusa, bakterija i gljivica. U SAD imate firmu ATCC za kolekciju kultura sojeva od koje poručite soj koji vam je potreban, za male pare, a mogli smo i od Kine da ga poručimo.

eKapija: Šta je po vama razlog što to nismo uradili?

- Očigledno je da nije postojala volja, strategija i vizija, država nije bila spremna za epidemiju, a ni Torlak nije bio osposobljen, nije bilo iskusnih kadrova koji znaju šta se dešavalo krajem prošlog i pretprošlog veka. Daću vam konkretan primer kako se to ranije radilo: 1976. godine buknula je velika epidemija influence u SAD, sa novim sojem koji je nazvan Nju Džerzi. Tada, Torlak i Jugoslavija su bili spremni da je dočekaju. Dobili smo soj i za 6 meseci napravili vakcinu protiv njega. Napravili smo 150.000 doza, ali epidemija je stala i mi smo vakcinu rashodovali i bacili. Ali poneta je da smo mogli, da smo imali odgovor na epidemiju. Država je bila spremna. A ne kao sada, da se čeka i da se šegačimo sa virusom. Najveći problem koji Torlak sada ima, mada ne i jedini, jeste nedostatak iskusnih kadrova, ali i vizije i strategije.

Poslednjih 20 godina, od oktobarskih promena i uvođenja liberalnog kapitalizma, smatra se da ne mora sve da se proizvodi u zemlji, već je mnogo jeftinije da se uveze, pa da se uzme provizija.

A proizvodnja imunobioloških preparata, proizvodnja seruma i vakcina je prepoznata još pre 150 godina kao vojnostrateški projekat svake države. Krajem 19. veka mi smo u tom smislu zavisili od Austrougarske i Nemačke, maltene dobijali humanitarnu pomoć od njih, ali je naše vojno rukovodstvo poslalo stručnjake na obuku u Pariz i Beč kako bismo pokrenuli sopstvenu proizvodnju vakcina i seruma. Dakle postojala je strategija i vizija da država ne sme da zavisi od uvoza i pomoći drugih država. Tako je i formiran imunobiološki centar u Nišu i pokrenuta proizvodnja seruma protiv besnila i vakcina protiv tufusa, paratifusa, kolere i protiv velikih boginja.

Torlak je do pre 20 godina bio među vodećim proizvođačima seruma i vakcina u svetu. Do 2000. godine smo imali proizvodnju svih vakcina koje su bile obavezne po zakonu, kao što su vakcina protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečije paralize, tifusa, paratifusa, kolere. Međutim, ta strategija liberalnog kapitalizma i opuštanja u smislu da ne mora sve da se proizvodi, da može da se uveze i da je čak i jeftinije da se uveze, prouzrokovala je da se polako jedan po jedan pogon gasi, a posledica je i gubljenje tehnologija i koraka sa svetom. Jer, veliki proizvođači u svetu su diktirali nove uslove, skupu tehnologiju, i mali to nisu mogli da prate tako lako. Na kraju u Torlaku nije bilo ni volje ni želje, stručni kadrovi su odlazili usled pada standarda i gubitka perspektive.

eKapija: Da se vratimo na Sinofarmovu vakcinu i mesto buduće proizvodnje u Srbiji. Prema prvim najavama, pogon za proizvodnju praviće se negde u okolini Beograda, pominjao se Lazarevac, mada je premijerka Ana Brnabić jednom prilikom izjavila i da je moguće da će pogon biti u sklopu Torlaka?

- Rekao sam već da Sinofarmova vakcina može da se proizvode u pogonima Torlaka, i to bez pravljenja novih pogona, jer to nije nova tehnologija, stara je više od 60 godina. Pritom, ne samo da je moguće, već je i neophodno da se proizvodi na Torlaku. Ne možete tek tako da dislocirate jedan pogon, jer proizvodnja vakcina zahteva veliku podršku čitavih službi koje diktiraju obezbeđenje i osiguranje kvaliteta, kontrolu procesa proizvodnje unutar instituta, tehničku podršku, nadzor obližnje Agencije za lekove koja nadgleda proizvodnju u balku, u finalnom lotu, da bi proizvod bio bezbedan i imunogen. Dakle, nije sve samo stvar Torlaka, Agencija za lekove mora da proverava svaki proizvodni korak i da dokumentacijiom dokaže da je proizvodni proces išao besprekorno. Znate, to sve je malo nezgodno obezbediti u Lazarevcu.

Pritom, ako je neophodno da se gradi novi pogon, a po mom mišljenju jeste za proizvodnju Sputnjika, a ne za Sinofarm, na samom Torlaku postoji oko 4.500 hektara zemljišta na kojem se trenutno nalaze štale za konje i slični objekti koji mogu da se ruše, a isto tako, u neposrednoj blizini Torlaka, u Jajincima, Institut ima 7-10 hektara upotrebljive zemlje, gde je takođe zgodno graditi nove pogone koji bi onda lako bili povezani sa Torlakom. Ali i na samoj lokaciji Torlaka ima sasvim dovoljno prostora da se napravi i novi pogon, kao i da se koriste postojeći kapaciteti, i što je glavno, da se koristi logistika. To je najjeftinije rešenje.

eKapija: Uz sve pomenuto, predsednik Srbije Aleksandar Vučić u aprilu je najavio i proizvodnju četvorovalnente vakcije za grip na Torlaku. Kako gledate na mogućnost realizacije ove najave?

- Naši stari, iskusni epidemiolozi sa kojima sam pričao o tome, smatraju da takva vakcina više stvar prestiža svetskih firmi, koje žele da pokažu da mogu da naprave i četvorovalentnu vakcinu za grip. Većina naših stručnjaka pak smatra da četvrti soj koji se ubacuje u vakcinu nema velikog značaja za influencu, te da je i trovalentna već "preforsirana". Ona sadrži jedan tip virusa B koji je za epidemiologe manje značajan, i dva virusa tipa A koji su značajni za influencu, s tim što je jedan tip A svake godine isti, a drugi tip se februara, marta određuje od strane Svetske zdravstvene organizacije sa referentnom laboratorijom u Londonu, kao tip koji će te sezone da cirkuliše u svetu i onda se on ubacuje u vakcinu. Dakle, neophodno je napraviti bar trovalentnu kako valja.

eKapija: Kad već kažete "kako valja", tu trovalentnu vakcinu protiv gripa, TorVaxFlu, koja je, kako je objavljeno u decembru 2019, proizvedena kao prva vakcina protiv sezonskog gripa napravljena na Torlaku posle 15 godina, pratile su prošle godine kritike javnosti, s obzirom da je predviđena samo za populaciju od 18 do 65 godina?

- Mi koji smo živeli od Torlaka i još uvek živimo za Torlak kao kuću u kojoj smo proveli čitav radni vek, sumnjamo da je ona uopšte i napravljena, s obzirom na to koliko je postupak njene proizvodnje bio "tajnovit". Mi nismo znali ni za početak te proizvodnje, ni njen tok, ni nabavku materijala. Najava da je napravljena stigla je odjednom i to nas je sve zbunilo, a dodatno i izjava da nije namenjena ljudima iznad 65 godina, kojima je najpotrebnija. A pravljenje vakcine protiv gripa je procedura koja traje. Tip B virusa influence počinje već u januaru da se proizvodi za tekuću godinu, jer se on najteže proizvodi, i pravi se mesec do mesec i po dana, u zavisnosti od količine vakcina koja će se praviti. Posle toga laboratorija iz Londona odlučuje koji će tip A virusa za datu godinu biti aktuelan i šalje ga krajem februara ili početkom marta. Tada već mora da se startuje sa proizvodnjom dva A tipa virusa gripa koji idu u trovalnetnu vakcinu. To je takođe zahtevna proizvodnja i mora da se završi najkasnije u junu. Zatim se radi provera svakog tipa ponaosob u samoj vakcini - da li imaju dobar titar, imunogenost, neškodljivost sva tri tipa virusa, i u julu se kombinuju tipovi da biste naprvili kombinovanu vakcinu. U avgustu vakcina mora biti gotova i zatim se uzorci proveravaju putem interne kontrole na Torlaku, pa se šalju Agenciji za lekove i rade se ključni testovi gotove vakcine, odnosno ponovo testovi titra antigena, imunogenost i testovi neškodljivosti. I tek tada se vakcina razliva. Kad se ima sve to u vidu, jako je čudna situacija – puf, objavite ođednom da imate vakcinu.

eKapija: Kakva je generalno budućnost Torlaka kada je reč o proizvodnji vakcina, ali i seruma, i koju bi proizvodnju Institut mogao da obnovi?

- Kad su u pitanju bakterijske vakcine kojih se nismo dotakli u razgovoru, trenutno se proizvode vakcine protiv difterije i tetanusa. Međutim, teško je da se obnovi nekadašnja proizvodnja većeg broja vakcina, jer smo zaostali u tehnološkim postupcima za proizvodnju ključnih komponenti vakcina. Tu pre svega mislim na proizvodnju pertusis vakcine, odnosno vakcine protiv velikog kašlja, gde smo mi ostali na staroj tehnologiji celoćelijske pertusis vakcine, a svet je otišao na acelularni nivo. Pritom, u svetu su već proizveli i acelularnu vakcinu protiv hemofilusa influence B, pa zatim inaktivisanu vakcinu protiv dečje paralize na kulturi tkiva, kao i petovalentnu vakcinu protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja, hemofilusa influence B i polia. Mi to ne možemo sada. Država bi treblo da uloži zaista velika sredstva, a i da uloži, nemamo kadrove, a oni se ne mogu tako lako napraviti. Oni moraju da se obuče, ali i da im se pruži perspektiva, kako posle obuke ne bi otišli u svet.

S druge strane, možemo da proizvodimo serume životinjskog porekla, ali i humanog, bez velikog ulaganja. Potrebna je samo dobra volja, tehnologiju već imamo. Serum protiv otrova zmija Torlak već proizvodi, od 1993. kada smo morali da samostalno razvijemo i pokrenemo proizvodnju pod sankcijama u rekordnom ruku, jer drugog izbora nismo imali, niko nije smeo ni mogao da nam ga proda. Smatram da možemo da ga proizvodimo i u većem obimu jer tu tehnologija nije napredovala, mi je imamo i samo treba da je održimo i proširimo.

Isto tako, možemo da proizvodimo i serum protiv tetanusa humanog porekla, jer smo to već radili u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi i Vojnomedicinskom akademijom. U serum su inače gotova antitela, za razliku od vakcine koja je antigen, i on se daje prilikom povreda, a koristi se i u vojnoj strategiji, kao ratna rezerva.

eKapija: Za kraj razgovora, možete li da prokomentarišete i najave da će se u sklopu proširenja Torlaka graditi studentski Bio kampus za bioinformatiku, biotehnologiju, biodiverzitet i biomedicinu, a u neposrednoj blizini i Centar za sekvenciranje genoma? Koliko će to pomoći da se Torlaku vrati "stara slava", kao jednoj od svega 10 ustanova te vrste u svetu?
Nije nemoguće da i mi sa našim znanjem i iskustvom napravimo nešto slično, ali samo ako, uz neophodnu podršku države, budemo imali viziju i strategiju. Torlak mora da bude vojnostrateška ustanova, što je i bio poslednjih 100 godina, jer proizvodnja imunobioloških preparata, seruma i vakcina je za jednu državu od strateškog, nacionalnog značaja. Gledajte to ovako: možete vi da kupite municiju iz Kine koja je sigurno jeftinija nego da je proizvodite u Srbiji, ali morate i da održavate svoje fabrike koje su od vojnostrateškog značaja. A proizvodnja seruma, vakcina i lekova jeste vojna strategija.

Branislava Petrović