Vojin Joksimović, stručnjak za nuklearke - Deda branio Dražu, unuka oterala Udba

Diplomski je radio u Institutu Vinča i od njih dobio ponudu za posao, ali nije uspeo tamo da se zaposli. Udba je stavila veto uz obrazloženje da je dr Vojin Joksimović, danas vodeći svetski stručnjak za sigurnost nuklearnih elektrana, politički nepodesan.

Celu porodicu Joksimović titoisti su stavili na "crnu listu" nakon što je deda Dragić prihvatio da brani Dražu Mihailovića.

– Ta dedina odbrana dobila je velika priznanja i ušla u anale. Deda Dragić je moj heroj jer je obavio svoju advokatsku dužnost i pored toga što je bio svestan posledica. Ali završio je svoj život u Titovom kazamatu. Mada sam tada bio balavac, i mene je Udba okarakterisala kao državnog neprijatelja. Imao sam zbog toga dosta problema kako u gimnaziji, tako i na Elektrotehničkom fakultetu, sa nastavnicima, simpatizerima i članovima KPJ – priča dr Vojin Joksimović za "Blic nedelje".

Rodio se 1936. godine, odrastao i školovao u Beogradu. Iako je tradicija u porodici bila advokatura, otac je Vojina Joksimovića odgovorio od studija prava, pa se on opredelio za nuklearnu energetiku. Pošto nije mogao da se zaposli u Institutu Vinča, počeo je da radi u "Energoprojektu", ali pošto za članstvo u KPJ nije hteo ni da čuje, bilo mu je, kaže, jasno da za njega nema perspektive u komunističkoj Jugoslaviji.

– Engleska je u tom trenutku imala najnapredniji nuklearno-energetski program na svetu, pa sam želeo da budem deo tog programa. Javio sam se na oglas i dobio posao u kompaniji "Atomic Power Constructions". Upisao sam se kao vanredni student na Imperijal koledž nauke i tehnologije na Londonskom univerzitetu i doktorirao 1970. godine – nastavlja sagovornik "Blica".

Promenio je nekoliko kompanija, sa suprugom Nadom prešao Atlantski okean, a 1972. godine dobio posao u "General atomic", čuvenom centru za istraživanje atomske energije koji se nalazi u San Dijegu, Kalifornija. Tu je dobio priliku da vodi multimilionsku studiju sigurnosti visokotemperaturnih reaktora, zahvaljujući čemu je stekao reputaciju priznatog svetskog stručnjaka. A onda se dogodila havarija tankera "Exxon Valdez" (1989. tanker se nasukao kod Aljaske zagadivši priobalje i more sa 36.000 tona nafte). Američka Akademija nauka osnovala je grupu da ispita uzrok i predloži kako da se tankeri ubuduće prave. U grupu su pozvali i njega.

– To je bila velika čast za mene da kao stručnjak postanem deo tog tima. Tu priliku sam dobio, između ostalog, i zbog svoje ekspertize kao pionira PRA metodologije, nove metodologije za analizu sigurnosti nuklearnih elektrana – "probabilistic risk assessment" – kaže on.

Radio je nakon toga i u konsultantskoj kompaniji "NUS Corporation", a zatim osnovao sopstvenu konsultantsku kompaniju "Accident Prevention Group" koja je širom sveta davala usluge analize sigurnosti nuklearnih elektrana.

Od 1989. godine aktivno učestvuje u radu srpske dijaspore u Americi. Između ostalog, bio je dve godine predsednik Kongresa srpskog ujedinjenja. Njegovo prvo veće zaduženje bilo je da ispita kako se mogu ublažiti sankcije prema Srbiji.

Dr Vojin Joksimović ima ćerku Natašu iz prvog braka, koja sa suprugom Nebojšom i sinovima Danilom i Pavlom živi u Torontu. Nataša je nastavnica engleskog, a Nebojša informatičar. U svojoj karijeri dugoj 40 godina, napisao je preko 125 naučnih radova, koji su predstavljeni na raznim internacionalnim konferencijama širom sveta.

Sada je u penziji, ali dok je radio imao je dosta klijenata u Evropi pa je u Beograd dolazio čak dva puta godišnje.

– Bio sam i na Palama za vreme rata. Otkako sam se povukao iz posla i otkad mi je otac umro proredio sam dolaske. Sada ne dolazim često jer sam razočaran politikom u Srbiji, od Miloševića pa nadalje – kaže Joksimović.

Dražin štab u komšiluku

– Posle bombardovanja Beograda, na Uskrs 1944. godine deda Hranislav odveo je mamu i mene u Svilajnac na porodično imanje, a u komšiluku nam je bio štab generala Draže Mihailovića. Posle nekih razmirica, Nemci su hteli da bace bombu na četnički štab, ali umesto štaba pogodili su našu kuću. Sedam članova porodice je na mestu poginulo. Mene je spaslo to što sam zbog umora rano otišao u krevet. Pritisak je izbio ragastov prozora moje sobe. Pošto sam se osvestio, video sam leševe mojih rođaka i izbezumljeno hodao između njih. Tu se našao kočijaš koji me je zgrabio i odveo u štalu kod konja. Proveo sam oko dve nedelje u toj štali dok deda Dragić Joksimović nije došao da me vrati u Beograd – priča Vojin Joksimović.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 07.03.2010.)