ŠSTK priča o uspehu: Ivan Kovačević, vlasnik kompanije Codetribe - Kompanije i ne znaju da mogu da se digitalizuju, veb-sajt samo početak tog procesa

Pandemija koronavirusa i vanredna situacija pokazale su kompanijama u Srbiji koliko je digitalizacija moćna i koliko može da pomogne kako malim privrednicima, tako i većim preduzećima. Za vreme vanrednog stanja mnogo njih je digitalizovalo svoje servise i proizvode tako što su se pojavili na društvenim mrežama ili odradili neku vrstu veb-sajta. To jeste početak i treba ići malim koracima, ali to nije dovoljno, kaže za eKapiju Ivan Kovačević, vlasnik kompanije Codetribe, članice Švajcarsko-srpske trgovinske komore (ŠSTK).

U intervju za naš portal, Ivan Kovačević, govori o spremnosti kompanija da digitalizuju svoje poslovanje, promenama koje je donela pandemija, ali i najznačajnijim projektima kompanije Codetribe.

Intervju sa Ivanom Kovačevićem je petnaesti u nizu razgovora sa firmama-članicama Švajcarsko-srpske trgovinske komore, kojima ŠSTK promoviše rad švajcarskih firmi u Srbiji i ističe vrednosti i dobre poslovne prakse ove zemlje i ovih kompanija.

eKapija: O digitalizaciji se sve više govori u Srbiji. Kako biste ocenili spremnost kompanija, malih i velikih, da digitalizuju svoje poslovanje?

- Smatram da veliki broj kompanija zapravo i ne zna da može da digitalizuje neke svoje usluge i proizvode. Stoga je prvo neophodno podići svest kompanija da uopšte razmišljaju u pravcu digitalizacije i unapređenju nekih, već digitalnih proizvoda. Kada je reč o većim korporacijama i kompanijama, one imaju svest, posebno ako rade sa inostarnim tržištem. Međutim, one često nemaju dovoljno internih kapaciteta za sprovođenje digitalizacije u pravom smislu reči.

Male kompanije bi trebalo da upravo zbog svoje veličine mnogo agilnije i bolje pristupe digitalizaciji, ali tu ne postoji dovoljno jasna i dobra edukacija, kao ni dovoljno znanja da se sprovede prava digitalizacija. Kada kažem prava digitalizacija pod tim podrazumevam da se mora raditi na unapređenju biznis modela, ali i drugih načina prodaje i plasmana već postojećih proizvoda. Dakle, ne radi se samo incijativi "hajde da digitalizujemo proizvod", već o tome kako da taj proizvod prodajemo i plasiramo na što bolji način.

eKapija: Šta konkretno digitalizacija poslovanja podrazumeva u Srbiji u najvećem broju slučajeva?

- U Srbiji nažalost kada je reč o digitalizaciji možemo da krenemo od najbanalnijih stvari, a to je podizanje veb-sajta. I nažalost, verovatno kod većine firmi i kompanija digitalizacija se svede samo na to. Koronavirus i cela vanredna situacija pokazale su koliko je digitalizacija moćna i koliko može da pomogne kako malim privrednicima, tako i većim preduzećima.

Primetio sam da je za vreme vanrednog stanja puno ljudi digitalizovalo svoje servise i proizvode tako što su se pojavili na društvenim mrežama ili odradili neku vrstu veb-sajta. To jeste početak i treba ići malim koracima, ali to nije dovoljno. Recimo, ukoliko neko reklamira svoje proizvode na društvenim mrežama, a treba mu po tri dana da odgovori potencijalnim mušterijama, to nije dobro. Na taj način se gube mušterije i sama digitalizacija nema mnogo smisla ako nije ispraćena pravom podrškom.

eKapija: Vidite li promene u pristupu digitalizaciji pre situacije sa korona virusom i danas?

- Promena postoji, kompanije su se u Srbiji ubrzale kada je u pitanju digitalizacija. Žele da što pre nešto promene da bi mogle da se takmiče na tržištu, inače će izgubiti veliki broj mušterija. Situacija pre koronavirusa je pokazivala jedno veoma uljuljkano tržište koje nije možda ni bilo spremo za ovako veliku i brzu promenu. I s jedne strane vidim pozitivnu stvar u svemu tome jer smatram da će se kompanije morati ubrzati i da će one koje su spremne da inoviraju i digitalizuju svoje proizvode pobediti na tržištu one koji o tome nisu na vreme razmišljali.

Još nije prošlo dovoljno vremena da bismo mogli da komentarišemo pristup digitalizaciji, ali je svakako jasno da se situacija menja na bolje. Potrebno je još inicijative od kompanija koje se time bave da objasne ostalima kako na najbolji način pristupiti tome.

eKapija: Koje projekte biste izdvojili iz svog portfolija i zašto?

- Jedan od najznačajnijih projekata u kontekstu o kome govorimo jeste Annanow instant last mile delivery service (instant dostava paketa do krajnjeg korisnika) koji je, iako sam po sebi već digitalan proizvod, za vreme korone doživeo još jednu digitalizaiju. Jednostavno, tržište je uticalo na način dostave paketa ljudima u vanrednoj situaciji.

Sa druge strane, Portier Technologies, aplikacija za hotele, za vreme korone je doživela potpuni krah, jer je stala cela industrija. Ali sam proizvod po sebi je stremio ka tome da se okrene na stranu hotela i da takođe pretrpi neke određene promene i pomogne hotelima da se na što efikasniji način bore sa novonastalom situacijom. Kao primer toga možemo navesti da u svim hotelskim sobama postoji gomila brošura i letaka, koje su zbog situacije sa virusom hoteli morali da uklone, tu je došlo naše rešenje u priču. Ceo koncept je da se komunikacija odvija kroz "portir uređaj" koji će se nalaziti u sobama.

eKapija: Na čemu trenutno radite i kakvi su planovi za budućnost?

- Trenutno radimo na nekoliko zanimljivih projekata. Radimo digitalizaciju jedne farmaceutske laboratorije. To je projekat koji treba da jednu jako tradicionalnu farmaceutsku laboratoriju digitalizuje u potpunosti. To bi kasnije trebalo da se replicira na mnoge druge laboratorije koje kubure sa istim problemom. To je industrija koja je zbog svojih bezbednosnih razloga, procedura i svega ostalog čini se zaostala i troma, i u narednih 5-10 godina treba da pretrpi značajne promene.

eKapija: Codetribe je član Švajcarsko-srpske trgovinske komore. Kakva su iskustva?

- Svi utisci su pozitivni. Mi smo postali članovi nešto pre ove situacije sa virusom korona, tako da nismo možda mogi u pravom svetlu da doprinesemo. Veoma nam se dopada spremnost svih članica na saradnju i to nam uliva sigurnost i poverenje da nastavimo da budemo članovi i doprinosimo razvoju različitih ideja u organizaciji.

eKapija: Da li možete da uporedite iskustva iz Švajcarske i Srbije? Koliko je sličnosti, a koliko razlika, kada govorimo o digitalizaciji? Šta su osnove prednosti, a šta poteškoće u obe zemlje?

- U digitalizaciji na švajcarskom i srpskom tržištu postoji dosta i sličnosti i razlika. Prva i bitna razlika je što je svest o digitalizaciji u Švajcarskoj na malo višem nivou, veći su i budžeti koje firme alociraju za digitalizaciju i postoje već oformljene i pozicije i departmani u firmama.

Najveća sličnost je primer nekih tromih organizacija koje imaju jasno defiisane proizvode, imaju svoj produkt market fit i ne streme za krucijalnom promenom. Ali takve organizacije ne uviđaju da ukoliko ne inoviraju, ostaće tu gde jesu, ili će neke nove, inovativnije kompanije da preuzmu deo njihovog kolača. Veliki igrači nekada nemaju dovoljno razvijenu svest, pre svega o riziku neinoviranja i digitalizacije.

Prednost u Švajcarskoj kada je u pitanju digitalizaicja jeste što je država sama po sebi spremna da pomogne svojim firmama kroz razne vrste subvencija, grantova, podrške, edukacije i slično, dok u Srbiji to još ne primećujem. Priča se o tome u Srbiji, ali sve se svede na neku vrstu internih mitapa, okruglih stolova, ili na rad pojedinačnih konsultanata i firmi, ali nema centralizovanog pristupa radu i to je prema mom mišljenju trnutno najveća mana.

Švajcarsko-srpska trgovinska komora

Codetribe d.o.o. Novi Sad

Ivan Kovačević

Portier Technologies

Annanow instant last mile delivery service

švajcarske kompanije u Srbiji

poslovanje švajcarskih kompanija

digitalizacija

veb sajt

izrada veb sajta

farmaceutska laboratorija