Branko Živanović, profesor BBA - Novca za mere nema dovoljno, paket dobar ali nedovršen

O ekonomskim merama podrške privredi koje je preduzela Vlada Srbije u uslovima aktuelne epidemije koronavirusa, pre mesec dana razgovarali smo sa profesorom Brankom Živanovićem, šefom Katedre za ekonomiju i finansije Beogradske bankarske akademije (BBA). Profesor Živanović tada je za eKapiju predvideo tri moguća scenarija ishoda korona-krize, njenog mogućeg uticaja na srpsku privredu i eventualnih posledica. Ponovo razgovaramo o izgledima za srpsku privredu, ali i posledicama mera koje će se kroz prazniji budžet odraziti na ukupnu ekonomiju zemlje.

eKapija: Koji scenario za srpsku ekonomiju je sada najizgledniji?

- Sada se nalazimo u poziciji koja je i bila očekivana - privredna aktivnost imala je naglašen i oštar pad, koji je bio u obrnutoj srazmeri s krivom eksplozivnog uspona pandemije. Epidemiološka situacija se izgleda stabilizuje i, upravo sada, očekujemo da se trendovi "prelome" i da privreda počne oporavak.

eKapija: Kako sa ove vremenske distance izgledaju mere koje su donete pre mesec dana, a koje zapravo, većim delom, tek sada počinju da se primenjuju?

- I dalje smatram da su mere dobre i donete pravovremeno. Međutim, bile su iznuđene, i kao takve donete su u jako kratkom roku. Stoga, aktuelnim paketom, projekat, uz sve dobre strane, još nije zaokružen. Pored izvesnih nedoumica i tehničkih neusaglašenosti u pogledu njihovog sprovođenja, na red je samo delimično došao bankarski i finansijski sektor. Takođe, na red dolazi i najstresnije pitanje, iz kojih izvora i na koji način će se mere finansirati. Dakle, paket nije kompletiran. Objektivno, nije ni mogao da bude.

eKapija: Od čega treba poći?

- Svakako od banaka, jer od njih i očekujemo "realne pare", pa je oportuno da budemo realni i u svojim zahtevima. Svestan sam činjenice da je teško izazvati sažaljenje za ‚‚bankarsku sirotinju" i pridobiti bilo kakvu vrstu podrške za njih. Međutim, ukoliko ne bude racionalnog pristupa, rizikujemo da ruiniramo veći deo bankarskog sistema i da nas obiđe međunarodni kapital. Teško je prihvatiti činjenicu da je bankarski sektor među granama koje su podnele najveći udar - moratorijumom mu je, u trenu, zaustavljen najveći deo tekućih priliva, a u izgledu ima i ešalone sumnjivih potraživanja, od građana čija primanja postaju upitna, do preduzeća u kojima tek treba da utvrdi dijagnozu i sprovede post-covido terapiju. Pritom, banke su džentlmenski prihvatile moratorijum, više kao moralni apel nego kao administrativnu meru, pri tom ostajući tihe i kod izuzimanja u pogledu odlaganja poreza na dobit.

eKapija: Da li sugerišete da bi država trebalo finansijski da pomogne banke, kao što su to već činile neke, doduše mnogo jače ekonomije, tokom prošle krize?

- Ne, naprotiv. Takve stvari ne treba činiti ni da je većina njih čak i u njenom vlasništvu. Samo im ne treba odmagati. Davno zaboravljenim rečnikom, to bi značilo da treba sprovesti neku vrstu politike miroljubive aktivne kooegzistencije, koja će bankarsku poziciju učiniti komfornijom, a ambijent manje stresnim. U sklopu toga, potrebno je ekspresno smanjenje obaveznih rezervi, čak i do granice njhovog ukidanja, kao konkretna potpora snaženju likvidnosti banaka. Svedoci smo sve učestalijeg smanjenja repo stope, što je uobičajeni manir institucije koja "drži do stila", ali ne očekujem značajnije efekte od ovakve politike. Treba reagovati promptno i bankama pripremiti mekan jastuk, u vidu relaksiranja zahteva za regulatornim kapitalom i fleksibilnije šeme rezervisanja po potencijalnim gubicima. Takođe, treba zamrznuti i stanje stepena ispunjenosti kapitalne adekvatnosti, zatečeno u trenutku neposredno pred uvođenja vanrednih mera, posebno kod banaka u kojima dominiraju reprogrami i restrukturiranja.
NBS i ide u tom smeru, recimo, ne obarajući kategoriju kod automatskog produženja kreditnog plasmana koji je dospeo nakon uvođenja vanrednog stanja, čime je banku poštedela dodatnih rezervisanja. Ove mere ne treba odlagati, jer će se time umanjiti i njihovi efekti. Treba se držati one antičke da "Minervina sova počinje svoj let u praskozorje". A za buđenje privredne konjukture biće poželjni obilje kapitala i banke u niskom startu.

eKapija: Da li će garantna šema i krediti Fonda za razvoj kao mere podrške pomoći privredi?

- Svakako hoće. Namera je da se preko dva kreditna kanala da snažan finansijski impuls privredi i izbegne akutna nelikvidnost. Iako banke sa kreditima Fonda nemaju blisku vezu, mislim da će one svoje klijente upućivati na njih imajući prevashodno u vidu nisku cenu tih kredita, kao i da se podrške međusobno ne isključuju. Ipak, manjkavost ovog projekta je u činjenici da Fond za razvoj, u ovom trenutku, ne poseduje adekvatnu propusnu moć i kadrovski potencijal. Takođe, sredstava ima malo, a ponuđena su svim preduzećima, bez obzira na njihovu veličinu. Pritom, Fond za razvoj je inače namenjen podršci u pokretanju manjih biznisa i njegova podrška u formatima krupnog biznisa ne može baš ništa da odluči, posebno ne da ih spase, dok malima znači mnogo. Verovatno je dobra namera zamaglila suštinu, u želji da se svima pomogne.

eKapija: Po tome, većina će spasti na garantnu šemu i komercijalne banke. Hoće li tu biti para?

- Ima i tu nedostataka. Formatiranje državne garantne šeme za podršku kreditiranju privrede kroz kanale komercijalnog bankarstva još u potpunosti nije završeno. Najveći problemi, koje bi trebalo ispraviti, jesu nedovoljan iznos izdvojenih sredstava i nedovoljno inspirativna cena plasmana za banke, kroz ovaj kanal. Kada su u pitanju devizno indeksirani krediti, oni su trenutno ispod 3%, što je približno aktuelnoj ceni depozita na tržištu. Tačno je da pored fiksne naknade od 3% devizni kredit ima flotirajući deo u vidu 3M EURIBOR-a, što bi trebalo da bude garant usklađenosti cene plasmana s aktuelnim tržišnim prilikama. Međutim, neće biti. Bojim se da će se ponoviti nedavna situacija bez presedana u ekonomskoj teoriji i praksi, da Evropska centralna banka obilato upumpava novac a da referentna stopa i EURIBOR padaju. Ipak, tvrdim da takvih kretanja kod nas neće biti. Banke se neće zadovoljiti sa cenom ispod 3%, na našem tržištu, pa će matice vršiti svojevrsnu repatrijaciju kapitala, posebno one iz zemalja kritično pogođenih korona-krizom (a takvih imamo i to vrlo ključnih). Umesto toga, racionalnije je da država subvencioniše nedostajući deo aktuelne realne kamatne stope iz budžeta, a da manje sama direktno plasira kroz državno-fondovski model. Time bi potrošila manji iznos budžetskih sredstava a izvesno mobilisala veće fondove kroz komercijalno-bankarski kanal.

eKapija: Gde još vidite poteškoće u sprovođenju mera?

- Prevashodno, u matrici obezbeđenja realno potrebnih finansija koje su projektovane na nekih 6 do 6,5 mlrd EUR, a mislim da ni to neće biti dovoljno. Znači, predstoji nam produženi stres. S toga je najracionalnije, bez odlaganja krenuti u prepakivanje otplata ranijih dugova (oko 3 mlrd EUR) kroz pregovore sa investitorima o njihovom produženom investiranju, odnosno odlaganju. Nemam sumnji da će se to i obezbediti, ako ništa drugo, biće to stvar prinudnog kompromisa. Cena će, svakako biti veća, međutim, imajući u vidu stabilnost nacionalnih finansija u proteklom periodu, nužno ne mora biti i prevelika.

eKapija: Mogu li banke da finansiraju ovaj nedostatak novca?

- U strategiji prikupljanja sredstava za finansiranje predviđenog paketa mera podrške privredi, koja takođe premašuju 3 mlrd EUR, bi u širokom luku trebalo obilaziti poslovne banke koje posluju kod nas. Time bismo samo učinili lošu uslugu privrednom sektoru, praveći mu neprincipijelnu konkurenciju. Sredstva treba obezbediti na međunarodnom tržištu i kod sitnijih domicilnih investitora i ulagača, isključivo van nacionalne komercijalno-bankarske mreže.

eKapija: U stručnim krugovima se sve više spominje da bi sve ove mere koje je donela država mogle dovesti do inflacije?

- Mere jesu potencijalno inflatorne, ali inflacija i par procenata pada BDP-a je najmanja cena koju možemo platiti. Biće i simultanih pritisaka na devizni kurs dinara, kao i njegove verovatne depresijacije u perspektivi. Međutim, radi se samo o inflaciji tražnje i dok se zadrži u tim okvirima, ona neće predstavljati problem. Problem će nastati, ukoliko u kombinaciji sa padom BDP-a i zaposlenosti, oni postanu strukturni poremećaji.

eKapija: Jedan ste od retkih ekonomista koji je još na početku podržao meru helikopterskog novca, šta je po Vama u tom potezu dobro?

- Da, i još uvek sam na tom stanovištu. U pitanju je dobar ekonomski potez vlade, kojeg je, kada je prebačen na politički teren, u pitanje dovela "Robin Hud" ekonomija. On je trebalo da ima ključnu ulogu u strategiji reanimiranja agregatne tražnje u "danu posle". Trebalo je da frontalno, u kombinaciji sa kreditnim i fiskalnim stimulansima nadomesti nedostajuću likvidnost na najširem planu i isprovocira nadproporcionalnu potrošnju. Time bi se ohrabrila proizvodnja i nastavio lanac produktivnih efekata u cilju sistemskog podizanja zaposlenosti ukupnih kapaciteta. Trebalo bi da bude "munjevit", traje kratko i što više rasut, bez ikakve ambicije da rešava socijalna pitanja, a tek ne da obezbedi prednost ugroženoj domaćoj industriji. Reč je o konzervativnoj monetarnoj dogmi s jasnom i konkretnom misijom, svako dodavanje ciljeva samo bi prouzrokovalo njihov međusobni konflikt. Drugo je pitanje šta smo mi odredili za prioritetni cilj, kao i koliko novaca možemo da obezbedimo za to.

B. Petrović

BBA-Beogradska Bankarska Akademija

Narodna banka Srbije Beograd

Fond za razvoj Republike Srbije Niš

BBA

NBS

Branko Živanović

mere za pomoć privredi

koronavirus

virus korona

garantna šema

likvidnost banaka

smanjenje repo stope

smanjenje obaveznih rezervi

kapitalna adekvatnost

rezervisanje po potencijalnim gubicima

prepakivanje dugova

EURIBOR

inflacija

helikopterski novac

helicopter money