Dubravka Negre, direktorka EIB za Zapadni Balkan - Finansijsku pomoć usmerićemo ka zdravstvu i ka malim i srednjim preduzećima

(Foto: EIB)

(Dubravka Negre) Evropska investiciona banka (EIB) je banka Evropske unije i najveća međunarodna finansijska institucija na svetu, a u Srbiji je poznata po finansiranju infrastrukturnih projekata poput Koridora 10, obnove kliničkih centara, naučno-tehnoloških parkova i na stotine projekata na lokalu. Do sada je EIB pomogla očuvanju više od 320.000 radnih mesta u Srbiji zahvaljujući investicijama od 1,8 mlrd EUR u srpsku privredu, a zbog pandemije koronavirusa koja je ugrozila ekonomije mnogih zemalja, institucije EU su za region Zapadnog Balkana obezbedile sredstva vredna oko 700 mil EUR.

- Finansijsku pomoć koju je obezbedila EIB usmerićemo u najurgentnije sektore i to su zdravstvo i mala i srednja preduzeća. Nastavićemo projekte koji su već u toku, što se pre svega odnosi na dalju obnovu Kliničkog centra Srbije, kao jedne od najznačajnijih medicinskih institucija u Srbiji i Evropi, gde se godišnje zbrine više od milion pacijenata. Radićemo na ubrzavanju realizacije ključnih infrastrukturnih projekata i podsticati nova javna ulaganja kako bi se pomogao oporavak javnog sektora i ekonomskog rasta - kaže u intervjuu za eKapiju Dubravka Negre, direktorka Regionalnog predstavništva Evropske investicione banke za Zapadni Balkan.

Negre za naš portal ističe i da je Srbija predvodnik u ovom regionu kada su u pitanju investicije i veruje da će tako biti i u narednom periodu.

- Značajan deo tih sredstava biće investirano u region Zapadnog Balkana. Kada je reč o preraspodeli po zemljama, to će zavisti od realnih potreba svake od njih i naša banka već sada je u kontaktu sa lokalnim partnerima. Srbija je predvodnik u ovom regionu kada je u pitanju obim i broj investicija, tako da verujem da će tako biti i u narednom periodu. Paket institucija Evropske unije koji je objavljen nedavno, najavio je bar 700 mil EUR za ovaj region. Mi se nadamo da ce taj iznos biti još veći.

Ova sredstva će biti namenjena ključnim sektorima kojima je trenutno najneophodnija pomoć. Pre svega, ovo se odnosi na zdravstvo koje je sada na prvoj liniji odbrane od pandemije. Upravo se zato mora dalje jačati ovaj sektor, da bi u budućnosti daleko efikasnije mogao da reaguje u ovakvim situacijama, gde od dobre organizacije i opremljenosti medicinskih ustanova zavise ljudski životi. Sada vidimo i koliko su bili važni projekti iz oblasti zdravstva za koje smo do sada opredelili 250 mil EUR u Srbiji. Ovo se pogotovo odnosi na obnovu kliničkog centra u Nišu, više od 20 regionalnih bolnica i instituta Torlak, kao ključne institucije za borbu protiv koronavirusa. Samo zahvaljujući obnovi Kliničkog centra Niš, više od 2,5 miliona građana Srbije ima pristup boljim uslovima lečenja.

U narednom periodu podržaćemo mala i srednja preduzeća uz obezbeđivanje hitne finansijske pomoći za rešavanje problema sa likvidnošću i neophodnim obrtnim sredstvima. Radićemo i na ubrzavanju realizacije ključnih infrastrukturnih projekata i podsticati nova javna ulaganja kako bi se pomogao oporavak javnog sektora i ekonomskog rasta. Na kraju, bićemo tu i za lokalne banke koje su ozbiljno pogođene krizom i pružićemo im adekvatnu podršku, kao što smo to radili mnogo puta u prošlosti.

eKapija: U mnogim zemljama u regionu, kao i u Srbiji, ekonomski stručnjaci najavili su pad BDP-a. Kakve su Vaše prognoze za ovaj region?

- Međunarodne institucije očekuju pad od 2 do 4 % kada je Srbija u pitanju, ali i druge zemlje iz regiona će na sličan način reagovati na krizu, u zavisnosti od stanja pre pandemije, ekonomskih mera koje su predvideli i brzine oporavka po prestanku krize. Činjenica je da će pad stranih investicija pogoditi sve zemlje, javni dug će se dodatno povećati, a obim proizvodnje je već sada drastično smanjen za većinu industrija i videćemo kojom brzinom će se privreda oporavljati. Ono što je posebno značajno je da će EIB u ovom periodu staviti svim zemljama na raspolaganje svoju bogatu ekspertizu i tehničku pomoć kako bi se što brže i efikasnije nastavilo sa realizacijom novih kao i već započetih projekata, a postojeća finansijska sredstva mobilisala u najurgentnije sektore.

eKapija: Vlada Srbije je nedavno objavila paket pomoći za privredu. Kako ocenjujete ove mere?

- Ono što je dobro je da se već sada razmišlja o tome šta će biti sa privredom kada se izađe iz krize. Nama kao banci je značajno što smo već sada u komunikaciji sa poslovnim partnerima i institucijama i da planiramo buduće investicije i nastavak započetih projekta. U tom smislu su i mere Vlade svrsishodne u datoj situaciji, pogotovo što su usmerene na podršku privrede. Ono što je posebno važno je i u kojoj meri će privrednici biti u mogućnosti da iskoriste te beneficije i efikasno ih primene za oporavak svog poslovanja.

Ono što mi možemo da ponudimo privredi su kreditne linije po najpovoljnijim uslovima koje smo ranije započeli sa komercijalnim bankama i od tih sredstava je domaćim privrednicima na raspolaganju i dalje oko 75 mil EUR, a videćemo koliko ćemo još finansija izdvojiti u sklopu novog paketa finansijske pomoći za ZB koje je donela EIB Grupa. Do sada smo u našoj zemlji pomogli više od 11.000 malih i srednjih preduzeća, 900 mikropreduzeća i brojne startap kompanije. Realizujemo i projekte izgradnje naučno-tehnoloških parkova u Nišu, instituta BioSense u Novom Sadu, ali druge projekte u nauci koji će dodatno podstaći inovacije, razmenu znanja i konkurentnost srpske privrede na evropskim i svetskim tržištima.

- Ovo je potez kojim se pribegava u slučaju krajnje nužde, kojim se na direktan način podstiče potrošnja. Sa te strane je to korisna kratkoročna mera i jedan od instrumenata fiskalne politike koji država može da donese, međutim, za dugotrajni oporavak ekonomije ključan je dati dalji podsticaj preduzetništvu, kako bi se stvorili uslovi za očuvanje i kreiranje novih radnih mesta. To je i jedan od strateških ciljeva EIB-a, koja je dosad pomogla očuvanju više od 320.000 radnih mesta zahvaljujući investicijama od 1,8 mlrd EUR u srpsku privredu.

eKapija: Rojters je ocenio da će program oporavka Srbije izazvati povećanje deficita, kao i da će se srpska ekonomija suočiti sa recesijom. Koji je Vaš scenario za naredna dešavanja kada je u pitanju Srbija?

- Svakako da će situacija biti teška i predstoji dug period oporavka u celoj Evropi, gde je važno da sve institucije još tešnje sarađuju, umrežavaju se i dele svoju ekspertizu kako bi se osnažilo upravljanje javnim investicijama i podstakao njihov razvoj. Mi ćemo biti tu kao podrška i privatnom i javnom sektoru, kao i lokalnim samoupravama i bankarskom sektoru, kako bi se nastavila javna i privatna ulaganja i podstakao ekonomski razvoj. Od toga će zavisiti brzina oporavka koja će podrazumevati najpre povratak na stanje pre pandemije, a potom i na nastavak rasta.

- Bitni faktori koji će uticati su i brzina kojom će se nastaviti projekti od javnog značaja, kao i od direktnih stranih investicija koje će svakako utihnuti u narednom periodu, jer će strani investitori pre svega morati da podrže sopstvene ekonomije. Evidentno je da će se stopa nezaposlenosti povećati kao i svuda u svetu i da će privreda jedno vreme stagnirati dok se ne reše najurgentniji problemi nastali usled zdravstvene krize. Zaista je mnogo faktora u igri i sve će zavisiti od toga kojom brzinom će Srbija uspeti da se vrati u stanje pre krize. Naš cilj kao Evropske banke je da je u tome podržimo što efikasnije i finansijskom i ekspertskom pomoći, kao što smo to činili u svim ranijim slučajevima.

eKapija: Nedavno ste na jednom održanom vebinaru, izjavili da će se dešavanja iz Evrope preliti i u Srbiju, budući da se 70% sprske ekonomije oslanja na evropsku. Kako trenutno zemlje EU podnose teret posledica usled pandemije virusa korona?

- U ovom trenutku vanredno stanje, kada je važno sačuvati ljudske živote, i dalje traje. Pravi bilans stanja znaćemo po završetku pandemije, a on neće nastupiti paralelno u svim zemljama. Ono što vidimo je da su određene grane privrede posebno pogođene, poput avio i automobilske industrije, kao i turizma. Takođe, svakodnevno stižu informacije i o sve većem broju ljudi koji dobijaju otkaze usled krize i smatra se da će recesija biti još ozbiljnija od one nakon velike ekonomske krize iz 2008. godine. Iz tih razloga je EIB Grupa i za zemlje EU pripremila paket mera za hitnu pomoć koje će omogućiti brz oporavak privrede i osnaživanje zdravstvenog sistema svih zemalja EU, jer vidimo koliko je to bitno u ovakvim situacijama. Trenutno smo sa više od 5 mlrd EUR investicija uključeni u veliki broj zdravstvenih projekata koji su usmereni u modernizaciju medicinske opreme, kapaciteta i organizacije u zemljama EU, kao i u istraživanje zaraznih bolesti i pronalaženje vakcine i lekova, posebno kada je koronavirus u pitanju.

- Već sada smo u kontaktu sa našim lokalnim partnerima i razgovaramo o tome kako da se najefikasnije iskoristi finansijska pomoć koju je obezbedila EIB. Nju ćemo usmeriti u najurgentnije sektore i to su zdravstvo i mala i srednja preduzeća. Takođe, nastaviće se sa projektima koji su već u toku, što se pre svega odnosi na dalju obnovu Kliničkog centra Srbije, kao jedne od najznačajnijih medicinskih institucija u Srbiji i Evropi gde se godišnje zbrine više od milion pacijenata. Istakli bismo i projekat digitalizacije škola koji planiramo u saradnji sa Vladom Srbije.

Značaj ovakvih inicijativa koje podrazumevaju osposobljavanje škola za učenje na daljinu se vidi upravo u ovakvim situacijama. Pomenula bih i nastavak infrastrukturnih projekata u vezi obnovom transportne, vodovodne i kanalizacione mreže, kao i uvođenje nove ekološke politike EIB grupe koja će do 2021. godine prekinuti finansiranje svih projekata u vezi sa fosilnim gorivima. Usled toga ćemo podsticati ulaganja u inicijative koje podstiču čistiju životnu sredinu, socijalnu i ekonomsku održivost.