Nemanja Vidić, fudbaler - Jednostavno, takav sam

Još kao sedmogodišnji dečak, kada je s bratom Dušanom počeo da trenira fudbal u rodnom Užicu, Nemanja Vidić priznavao je samo pobede. Kažu da nikome nije dozvoljavao da ga predribla, a ako bi to nekome i uspelo, skoro uplakani Nemanja jurio bi protivnika sve dok mu ne oduzme loptu.

Morao je iz duela uvek da izađe kao pobednik. Slična slika je i dvadesetak godina posle. I dalje je u potpunosti posvećen fudbalu. Razlika je samo u tome što je "užički mršavko, koji se nikoga živog nije plašio", sada jedan od najboljih igrača Premijer lige i drugi Srbin, posle legendarnog Dragana Džajića, koga je FIFA zvanično uvrstila među 11 najboljih, u svetski fudbalski tim godine.

Kada je u ponedeljak (21. decembar 2009. godine) na svečanoj ceremoniji u Kongresnom centru u Cirihu dobio veliko priznanje, Vidić je otkrio da "ni sam nije sanjao da će tako nešto baš njemu da se dogodi". A bila je to kruna njegove dosadašnje karijere i njegova najuspešnija fudbalska sezona. Pre Ciriha, još u maju, Vidić je izabran za igrača godine u Premijer ligi, potom i u svom "Mančester junajtedu", a našao se i, treći put uzastopno, u timu godine na Ostrvu. I u svakom obrazloženju za dodeljena priznanja ista tvrdnja: "Vidić se ceni zbog izdržljivosti, požrtvovanosti i sposobnosti da dobro igra glavom i u odbrani i u napadu". Stručnjaci još dodaju: "Neprikosnoven je na poziciji centralnog odbrambenog igrača". Zbog svega toga uspeo je da i među prilično strogim navijačima Mančestera stekne kultni status sličan onom koji je imao legendarni Stiv Brus, čiju je odbranu protivnik retko uspevao da prođe. Upućeni tvrde da Vidićevo umeće na fudbalskom tržištu danas vredi više od 35 mil EUR .

Nemanja Vidić je u Britaniji izgradio imidž uspešnog sportiste, ali pre svega porodičnog čoveka. Retko se viđa na žurkama i u noćnom provodu. Njegovo objašnjenje ja kratko: "Jednostavno, takav sam". Ne pristaje da priča o sebi van fudbala. Kaže da mu je porodica veliki oslonac u životu, da ga uloga oca čini jačim na terenu i da svoje slobodno vreme najradije provodi sa suprugom Anom i sinovima Lukom i Stefanom. Na česta pitanja o privatnom životu ponavlja:

-Moj život je zaista veoma normalan. Odvija se na relaciji stadion - restoran - dom. Ponekad nam prijatelji dolaze u posetu, ali ja, kao i moja porodica, živim povučeno. Ne idem na ekstravagantna mesta i ne eksponiram se previše.

To je "princip Vidić" kojim se rukovodi još od početka karijere. Tako su ga, kaže, učili roditelji - otac Dragoljub, nekadašnji radnika "Valjaonice bakra", i majka Zora, bankarska službenica. Njegova supruga je takođe Užičanka. Zabavljali su se oko godinu i po pre braka. Venčali su se na Zlatiboru 15. jula 2006. u hotelu "Srbija". I uvek daleko od očiju javnosti, trudeći se da privatni deo života sačuvaju samo za sebe.

Rođen je 21. oktobra 1981. godine u Užicu. Fudbal je počeo da trenira u lokalnom klubu "Jedinstvo" gde je igrao sve do 1993. godine. Njegov prvi trener Branko Čavić seća se: - Od prvog dana krasila ga je neverovatna ozbiljnost i ambicija, neprimerena njegovom uzrastu.

Pošto je bio najmlađi i najsitniji u timu, trener mu je poverio mesto desnog beka i obećao: "Kada porasteš, bićeš štoper ili zadnji vezni". Još kao petlić najviše je pružao u kontakt igri. Voleo je duele, a obožavao klizeće startove: "Nije se libio da napravi faul s leđa jer nije dozvoljavao nikome da iz duela izađe kao pobednik". Sa dvanaest godina prešao je u "Slobodu". Seća se:

- Bio sam klasičan napadač do svoje trinaeste, ali sam oduvek voleo da igram na desnoj strani.

Uoči 15. rođendana Vidić je stigao na "Marakanu". Četiri godine bio je član omladinskog tima "Crvene zvezde". Na jednogodišnje kaljenje otišao je u subotički "Spartak". Po povratku osvojio je sa Zvezdom Kup Jugoslavije. Dobio je kapitensku traku i u tri sezone postigao 12 golova u 67 mečeva. Od "Marakane" se oprostio duplom krunom 2004. godine. Tadašnji prvi čovek crveno-belih Dragan Džajić otkriva da je već tada znao da Vidić neustrašivo korača ka nekom svetskom timu: "Vidić je hrabar, neustrašiv momak". U državnoj reprezentaciji je nezamenjiv još od starta 12. oktobra 2002.

Svetsku karijeru započeo je u julu 2004. kada je zaigrao za ruskog prvoligaša "Spartak" iz Moskve. Bio je najskuplji odbrambeni igrač u istoriji ruske Premijer lige čiji je transfer bio vredan čitavih 6,5 mil EUR. Odigrao je dobro dve godine, na 39 utakmica postigao je četiri gola i napravio novi korak napred. Preuzeo ga je 5. januara 2006. "Mančester junajted" za neverovatnih 10,25 mil EUR. Obukao je dres sa brojem 15. Prvi gol u novom timu postigao je 14. oktobra 2006. protiv "Vigana", a u Ligi šampiona 6. decembra protiv lisabonske "Benfike" u utakmici u kojoj je "Mančester" slavio sa 3:1. Na kraju sezone 2008. godine fudbaleri su ga izabrali u idealan tim Premijer lige.

Sa Mančesterom je osvojio devet pehara, Premijer ligu, Liga kup, Komjuniti kup, Ligu šampiona i Svetsko klupsko prvenstvo. Kaže:

- Ponosan sam na to. Osvajamo trofeje i zaista smo jedna velika i srećna porodica. Ali, nikada nemamo dovoljno vremena da mislimo o slavljima, već se odmah usmeravamo na nove mete.

U svojim redovima rado bi ga videli "Barselona", "Real" i nekoliko italijanskih klubova. Englezi kažu da ga iz "Mančestera" može odvesti samo neki šeik sa suludom višemilionskom ponudom koja ne bi mogla da se odbije.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 26.12.2009.)

Sportsko društvo Crvena zvezda Beograd

Fédération Internationale de Football Association FIFA

Nemanja Vidić

Manchester

FK Sloboda

Marakana

FK Spartak Subotica

Dragan Džajić

FK Spartak Moskva

Mančester junajted

Manchester United

Ana Vidić

Luka Vidić

Stefan Vidić

Dragoljub Vidić

Zora Vidić

Zlatibor

Branko Čavić

Premijer liga

Liga šampiona

FK Barselona

FK Real Madrid