Branislava Gajić, direktorka preduzeća "Infostud" u Subotici - Budite spremni da stalno radite na sebi

Branislava Gajić (Foto: lična arhiva)

Mislim da sam negde 2003. godine odlučila da će "Infostud" biti potpuno moj posao i onda sam dala otkaz u prethodnoj firmi, bacila se na učenje, sledeće godine završila fakultet i zaposlila se u svojoj firmi. Tada sam dobila i svoju prvu platu u "Infostudu", koja u ono vreme nije bila dovoljna za život. Ali nisam nikad imala sumnje u to da će "Infostud" postati ozbiljna firma, kaže Branislava Gajić, direktor preduzeća "Infostud" u Subotici, jednog od naših prvih i najuspešnijih Internet preduzeća, odgovarajući na pitanje kada, kako i u kojim okolnostima se odlučila da počne, što bi se reklo, "da radi za sebe".

- U tom periodu je počelo i postavljanje "Infostuda" kao firme jer smo sve do početka 2005. godine funkcionisali kao manje-više neformalna skupina entuzijasta, a te godine smo uzeli prvu kancelariju i počeli da uspostavljamo organizaciju, pravila i način razmišljanja koje firma mora da ima. Sve dalje je bilo učenje kroz rad, dostupnu obuku i literaturu, kao i kroz primere onih koji su već uspeli - kaže Branislava Gajić.

Kako je došlo do osnivanja "Infostuda", odnosno predstavite nam ukratko vaše preduzeće, šta čini okosnicu njegove poslovne aktivnosti danas i koja je njegova osnovna poslovna delatnost?

- "Infostud" je nastao krajem 2000. godine, kao rezultat ideje mog brata koji je okupio nekoliko ljudi voljnih da razvijaju sajt, koji je u to vreme bio posvećen obrazovanju. Ubrzo smo taj sajt proširili i na oglase za posao, ali pravi poslovni razvoj firme krenuo je četiri-pet godina nakon osnivanja.

- Ne zanemarujući sinergijski efekat koji ima rad celog "Infostudovog" tima, sa mnogo odličnih ljudi u njemu, ipak moram da izdvojim moje partnere i suvlasnike "Infostuda", Stefana Saloma i mog brata Branimira Gajića, koji su noseći stubovi svega dobrog što smo postigli.

- Sada, "Infostud" je firma koja razvija i vodi svoje sajtove i podržava razvoj elektronskog poslovanja i već imamo pet sajtova koji se bave zapošljavanjem (poslovi.infostud.com i mojtim.infostud.com), obukom (znanje.infostud.com), obrazovanjem (prijemni.infostud.com) i automobilima (polovniautomobili.com). Njihova zajednička crta jeste da su oni vrlo informativni i praktični i za sada su to u principu sajtovi oglašavačkog tipa. Na njima možete da nađete aktuelne oglase ili prezentacije onoga što tražite - bio to posao ili radnik, odgovarajući kurs ili fakultet, ili pak automobil.

Može li se reći da je "Infostud" bio naša prva, a možda i jedina, Internet kompanija koja je uspela da izađe na stazu uspeha?

- Ako posmatramo "Infostud" kao kompaniju koja posluje isključivo preko Internet sajtova (neki bi to nazvali "dot kom" kompanija), onda smatram da se naš poslovni model pokazao kao uspešan i liderski u više aspekata. Ne želim da potcenjujem nikog drugog, smatram da ima još dobrih sajtova i poštujem ih, ali mislim i da mnogi domaći sajtovi tek treba da razviju svoj poslovni model.

Kako je tekao rast i razvoj vaše kompanije, beležite kontinuirano širenje posla, a zakucali ste i na vrata šireg Internet tržišta, kako kupovinama drugih sajtova tako i privlačenjem stranog kapitala u vašu kompaniju?

- Mi u velikoj meri ispunjavamo ciljeve koje sebi zadamo, čak često ih i prebacimo a nakon toga je neophodno postaviti nove ciljeve. Tako je i širenje postojećih sajtova, ali i širenje u nove oblasti poslovanja na Internetu, bila prirodna stvar. U jednom trenutku je prosto došlo vreme kada smo bili spremni da uđemo u partnerstvo sa međunarodnom korporacijom "Daily Mail and General Trust", koja je sada manjinski suvlasnik firme, kao i da se širimo kupovinom drugih sajtova. Ali u isto vreme obraćamo pažnju i na to da se ne rasplinemo više nego što možemo, jer se ne isplati biti "alav" i rasuti resurse na suviše strana, čime se urušavaju temelji firme.

Šta kažu planovi i namere daljeg poslovanja, koji su budući strateški pravci kojima će se kretati poslovanje "Infostuda"?

- Ostajemo svakako u Internet priči jer smatramo da firma treba da ima jasan fokus, a dalja širenja će zavisiti od procene potreba tržišta i naših kapaciteta. U svakom slučaju, sada smo usmereni na građenje jake mreže sajtova.

Kako ocenjujete razvoj Internet tržišta i ukupnog elektronskog poslovanja u Srbiji, kažete da je jedno od osnovnih poslovnih opredeljenja vaše kompanije podsticanje razvoja elektronskog poslovanja?

- Ulaskom ADSL-a, elektronsko poslovanje u Srbiji je konačno počelo da dobija svoju potrebnu Internet infrastrukturu i polako, ali stalno raste broj korisnika Interneta. Sledeća bitna stvar treba da bude zaživljavanje plaćanja preko Interneta i, kada se to desi, elektronsko poslovanje će imati još plodnije tlo za razvoj. U svakom slučaju, ono što je sada potrebno jeste da se pokrene veći broj dobrih sajtova, koji će, osim visoke posete, imati i izgrađen poslovni sistem i biti samoodrživi.

- Dobra stvar elektronskog poslovanja jeste i to što ono u dobroj meri može da se vodi i iz manjih gradova i time doprinosi decentralizaciji privrede, što smatram da je za našu zemlju sada bitno. Primera radi, "Infostud" ima kancelarije i u Beogradu, ali naša centrala i sedište poslovanja je u Subotici.

Da se osvrnemo na položaj žena u poslovnom miljeu, Vi ste mlada osoba a već uspešna, kako vidite položaj žena u biznisu - koje su njihove prednosti a koje mane u odnosu na muškarce?

- Ne bavim se mnogo razmišljanjem da li mi je lakše ili teže zato što sam žena u ovom poslu. To je prosto tako dato i nepromenljivo i nemam izrazitu potrebu da se bavim time, nego jednostavno radim svoj posao najbolje što mogu. Srećna sam kako jeste - ja sam žena i ambiciozna sam. I koje god da su prednosti koje imam - trudim se da ih koristim, a koje god mane da imam - trudim se da radim na njima.

Šta kaže Vaše poslovno iskustvo, šta biste poručili ženama koje tek nameravaju da zasnuju neki samostalni posao - na šta treba posebno da obrate pažnju i koje vrednosti treba da neguju i razvijaju?

- Uh, mnogo stvari. Što ste kompletnija ličnost i jaki na više polja i što bolje ljude imate oko sebe - tim bolje. Ali ništa to ne vredi ako nemate dobre radne navike. Ovo kažem zbog one poznate fraze koja se često može čuti "Lako je tebi - ti imaš svoju firmu..." . A priča ima sasvim drugu stranu - za razvijanje svog posla je potrebno preuzeti veliku odgovornost i zaista mnogo raditi, i više nego što rade ostali u firmi, pogotovo u prvim godinama razvoja.

U čemu je ključ uspeha po Vašem mišljenju, koji je vaš životni i radni moto koga se pridržavate?

- Ima toga mnogo. Možda bih sad izdvojila to da se okružujem pozitivnim ljudima, koji i sami rade, preuzimaju odgovornost i kreiraju svoju stvarnost. Jer svet je onakav kakvim ga za sebe stvorite. I vi ste onakvim kakvim sebe stvorite - ni savršeni, ni Bogom dani - zato budite spremni da stalno radite na sebi. Izlizano, ali tačno...

Radna biografija

Branislava Gajić kaže da joj je drago što misli da ima solidnu kombinaciju različitih sklonosti, koje u većoj ili manjoj meri koristi i na poslu. Potiče iz porodice ekonomista i završila je srednju ekonomsku školu, pa je potom studirala novinarstvo i komunikologiju. Tokom dužeg perioda se bavila slikarstvom i pisanjem. Smatra da ima kreativnu stranu, ali je, kaže, istovremeno i vrlo praktična osoba, okrenuta ka biznisu, što ju je i sprečilo da se u potpunosti posveti umetnosti ili nečem sličnom.

- Shodno ovakvoj mojoj prirodi, počela sam i da radim još u srednjoj školi - anketiranje, deljenje letaka, prodaju oglasnog prostora i slično, a kasnije tokom studija sam radila u medijima i u istraživačkoj agenciji. Sve to me je veoma ispunjavalo i, kad sam radila i za druge, bila sam u stanju da do kasno uveče ostajem za računarom i radim. Ipak, posle nekog vremena mi je postalo jasno da je "Infostud" apsolutno ono čemu želim da se posvetim i sasvim sam srećna zbog te odluke - kaže Branislava Gajić.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz publikacije "Uspešne poslovne žene Srbije - prvih 50". Knjigu možete poručiti putem sledećih kontakata - PAUN PRESS, Palmira Toljatija 5/1. 11 070 Novi Beograd, tel. 011 260 10 96, 064 275 13 15, e-mail: [email protected])