Dragana Zeljković, direktorka salona nameštaja "Kare" Beograd - Umetnost "do daske"

(Dragana Zeljković)

Još u ranom detinjstvu Dragana Zeljković "zarazila" se umetnošću. Sa dve godine starijom sestrom Gordanom uspavljivala se prelistavajući Džensonovu "Istoriju umetnosti", a Mileta Sajić, profesor muzike u Prvoj zemunskoj gimnaziji i veliki erudita uveo je u svet filozofije, slikarstva i književnosti.

- Njegova žena nam je spremala kolačiće, dok nas je on rečima vodio kroz Italiju, Francusku i druge zemlje iz kojih nam je prenosio svoja iskustva. Svirala sam klavir, glumila, imala dodir sa keramikom. Sve do upisa na fakultet mislila sam da ću dobiti indeks istoričara umetnosti ali, pod uticajem nešto pragmatičnijeg oca, upisala sam studije ekonomije. Ispostavilo se da to može da bude odlična kombinacija - počinje razgovor za "eKapiju" Dragana Zeljković direktorka "Kare" salona nameštaja u Beogradu.

Formalno obrazovanje nikada je nije udaljilo od njene prve ljubavi. Kaže da nije propuštala predstave, izložbe i koncerte u bivšoj Jugoslaviji, a i danas često vozom ode do Beča zbog dobre postavke. Prvi posao dobila je u odeljenju za spoljnu trgovinu "Centrotekstila" gde je radila sa holandskim dizajnerima , a 90-ih se prihvata pionirskog poduhvata i sa sestrom otvora prodavnicu savremenog dizajna "Domino", prvu takve vrste u Beogradu. Kulturom se profesionalno bavila u Skupštini grada Beograda, a kad je shvatila da je politika ne interesuje napustila je vlast i vratila se estetici – radu sa renomiranom svetskom kućom nameštaja – "Kare".

- Najvažnije u životu je postaviti jasan cilj, koji ste odredili na osnovu maksimalno iskrenog odnosa prema sebi. Morate spoznati da li ste za nešto ili niste, šta je ono što najbolje znate a ne samo volite da radite, a to ćete uvideti tek kada se oprobate u više stvari. Ne treba se plaštiti prepreka već ih shvatiti kao izazov i hrabro se upustiti u rešavanje problema. Ja sam se okušala na dosta polja , znam u čemu sam dobra,ali naravno da ne možemo svi sve znati i u svemu biti dobri. Zato je važno okružiti se ljudima koji znaju i od njih učiti.

Menadžerka

"Kare" posluje po principu franšize koju, kako kaže Dragana, nije bilo ni malo lako dobiti, posebno što su joj konkurenti u tom trenutku bile kompanije poput "IPS", "Eurosalona", "Košutice".

- Pravo smo dobili na osnovu dotadašnje, osmogodišnje saradnje i dobrog kontakta koji smo sestra i ja uspostavile kroz firmu "Domino". Njih interesuju rezultati rada i bili su iznenađeni da na 100 kvadrata mi ostvarujemo odlične rezultate.

"Kare" ima prodaju u skoro 60 zemalja sveta - na svim kontinentima. Po konceptu poslovanja slični su "Ikei", imaju brojne kompanije sa kojim sarađuju, a velika produkcija im omogućuje da formiraju nižu cenu na osnovu čega je uspostavljen slogan firme "Više ukusa za manje novca".

"Kare" trenutno raspolaže sa 5.000 artikala a tržištu godišnje ponudi i do hiljadu novih, sada je aktuelno 13 različitih stilova, tako da svako može nešto nađe za sebe. Naš salon u hali "Kompresor" se prostire na 500 m2, i nalazi se u okviru 2.000 kvadrata prostora koji je divan primer industrijskog nasleđa 50-tih godina. Ovakvi industrijski prostori su hit u svetu i nadam se da smo mi pokrenuli ideju stvaranja industrijskih kvartova u funkciji kulture i trgovine. I turizma Beograda.

Dragana kaže da su klijenti u Srbiji odlično prihavatili program i da se svaki kupac vraća. "Kare" je namenjen ljudima mladog duha i dobrog ukusa.

(Foto: nitea)

- Veoma smo zadovoljni obzirom na to da radimo samo sedam meseci. Cene su i više nego prihvatljive za naše uslove. Iako smo počeli da radimo u nevreme kada je prodaja nameštaja posebno pogodjena ekonomskom krizom, trudimo se da raznim akcijama i povoljnim cenama privučemo klijente. Koristimo i iskustvo iz "Domina" i naši klijenti nisu samo kupci, oni su i prijatelji koje prepoznajemo, savetima pomažemo i brinemo o njima.

Kada su našu državu u periodu 90-ih počele da potresaju sankcije, Dragana je bila među prvima koja je prateći svoj predosećaj dala otkaz u "Centrotekstilu" i započela samostalni posao.

Prodaja dizajniranog nameštaja sredinom devedesetih, priseća se Dragana, delovala je prilično besperspektivno. Postojalo je mnogo boljih poslova koji su donosili sigurnu zaradu, ali mene je privlačio spoj umetnosti i ekonomije i beskompromisno sam uletela u avanturu. Izgleda da je to moja sudbina da započinjem ozbiljne akcije kada niko normalan ne bi. Međutim, ona i sestra nisu imale konkurenciju, tako da su u roku od samo deset dana rasprodale celokupnu robu i "Domino" je ubrzo postao brend.

- "Domino" je postao i ostao brend i dan danas. "Domino" sam ja, moji prijatelji, i svi imamo neki poseban sentiment prema njemu. Za vreme bombardovanja naši kupci i prijatelji družili su se u radnji okruženi lepotom kako bi pobegli na momenat od svega što nam se dešavalo.

(Foto: d.zeljkovic)

Političarka

Dragana Zeljković je četiri godine, od 2004. do 2008. bila je zadužena za sektor kulture u Skupštini grada Beograda kao član gradske vlade.

- Nepripremljena, puna entuzijazma, emocija i empatije prema umetnicima ušla sam u nešto što se zove politika. Kakva greška. Sebe nikada nisam smatrala političarem i shvatila sam da niti je ona za mene, niti sam ja za nju. Ja sam pre svega Beograđanka, prihvatila sam posao u kulturi iz razloga da nešto promenim na bolje, da se izborim sa lošom stanjem umetnika u društvu koji se nalaze na margini, da omogućim mladim umetnicima bolje uslove koje će ih zadržati u zemlji. Imala sam mnogo planova, okružila se kvalitetnim ljudima ne obazirući se na partijsku pripadnost što mi je zamereno. Ali, polovinu energije rasipala sam na borbu sa iskompleksiranim, samoljubivim osobama koje se bave isključivo sopstvenim interesima zavijenim pod plaštom opšteg dobra.

Dragana kaže da je njen doprinos vidljiv iako ne onoliki koliko je očekivala. To su kulturni centar za mlade - magacin u Kraljevića Marka, spašavanje kafane "Znak pitanja", restauracija Kalemegdansku tvrđave.

- Ali, to je ipak nedovoljno u odnosu na potrebe Grada u kome je kultura i dalje na začelju.

Kaže da je posle tog mandata stavila tačku na profesionalno bavljenje politikom, koje je počela kao član DSS-a.

Sve je krenulo od pištaljki i lupanja u šerpe, a ja sam bila večiti bundžija, čak sam i u gimnaziji, kao predsednik odeljenske zajednice, dobijala ukore jer sam se uvek borila za prava drugih. Koštunica me je tada podsećao na mog oca, kao jedan ozbiljan čovek koji mi je davao neku vrstu sigurnosti.

U DSS je postala aktivna onoga trenutka kada su joj ponudili mesto člana gradskog veća za kulturu, što joj je, priznaje, tada delovalo kao jedna lepa priča i veliki izazov. Kaže da je u svet politike ušla sa jednom uhodanom firmom, sa integritetom, i sa njom nije bilo lako manipulisati jer je imala onu vrstu slobode koju malo ko u politici ima - a to je mogućnost da se okrene i ode kad god hoće.

(Foto: d.zeljkovic)

- U životu moraš da budeš slobodan, da ni od koga ne zavisiš. To nije ni malo lako i za to je potrebna velika hrabrost i ozbiljan rad.

Umetnička duša

Dragana priznaje da tek sada ima onoliko vremena za sebe koliko joj je potrebno. Kaže da je zavisnik od literature, ne propušta izložbe, niti predstave. Nekoliko godina za svoju dušu se bavila izradom keramičkih predmeta, a srećna je što su kćerke i deca iz familije takođe okrenuti umetnosti.

- Starija Nina ove nedelje završava Fakultet umetnosti i najverovatnije će magistraske studije nastaviti u inostranstvu. Sara je 12 godina išla kod Mike Aleksića u školu glume, sada je đak Treće beogradske gimnazije i verovatno će se odlučiti za režiju ili produkciju. Maksimalno ih u svemu što rade podržavam i pomažem im da donesu prave odluke.

Dragana se udala odmah po završetku fakulteta, a u braku, koji ocenjuje kao vrlo dinamičan, bila je 23 godine.

- Putovanja su moja velika ljubav. Neostvarena želja mi je da obiđem Indiju, Afriku i dalje kontinente, jer sam Evropu prilično istražila. Skijam od malih nogu a već 25 godina bavim se i jedrenjem, čak sam učestvovala i na nekim regatama. Prvo sa našom malom sportskom jedrilicom, a kasnije i sa većim brodovima. Sport u Beogradu upražnjava vožnjom bicikla po Adi, igra tenis na Zvezdi i Kalemegdanu. Pilates joj vraća energiju i brani od stresa.

(Dragana Zeljković i Divna Minić)

Rokerka

- Rođena sam u Beogradu, ali sam sticajem okolnosti detinjstvo provela u Zemunu, jer je tata kome je posleratna vlast odezela stan u centru grada tamo dobio stan od firme u kojoj je bio direktor. Živeli smo u lepom kraju kod Kalvarije, gde smo se zimi sankali, a teta Nadine kolače jela sva deca. Imala sam prisan odnos sa celim krajem, a detinjstvo sam provela "na ulici". U gimnaziji sam imala veoma zanimljivo društvo - glumili smo zajedno, pravili odlične žurke imali smo i svoju privatnu diskoteku u kući Fon Đorđa, divnog otmenog mladića nemačkog porekla čija je baka zaista bila baronica. Večeri su počinjale polemikama o umetnosti uz aromu finih čajeva a završavale žestokim rokom.

Osamdesete godine pamti kao jedan od najlepših perioda u životu, koje je obeležio "New wave", beogradske žurke, "Atelje 212" kao prvo alternativno pozorište. Priseća se kampovanja i koncerata po Hrvatskoj, dubrovačke letnje igre koje se ne propuštaju, velikom društvu od kojih su se mnogi, nažalost, odselili tokom ratnih godina nepovratno.

- Izlazili smo u "Cepelin", SKC i KST, posećivali koncerte u Budimpešti i Zagrebu. Rok je muzika uz koju sam odrasla i uz nju sam vaspitavala svoju decu. Trudila sam se da ih zaštitim od turbo folka, tako da sam ih čak i ispisala iz nekoliko obdaništa.

- Ja sam pokušala da živim van Beograda ali sam shvatila da sam mnogo vezana za ovaj grad i da se nikada neću odseliti. Živim u najlepšem delu grada, na Kosančićevom vencu, s pogledom na Sabornu crkvu i francusku ambasadu. Kališ mi je preko puta i to je moj svet. Nažalost, mojim ćerkama Beograd je mali, ograničava ih ali to je i stvar mladosti koja traži širinu. Volela bih da se, i ako odu, vrate i stvore porodice ovde. Tužna je želja mladih ljudi da trajno napuste zemlju i to je ono zbog čega bi ova država zaista trebalo da se zabrine - kritična je Dragana.

Kaže da njoj prijatelji zameraju na tvrdoglavosti i upornosti koja može da bude dosadna, a ona sebi na neretkom stavljanju drugih pre sopstvenih potreba i interesa. Najbliži je opisuju je kao druželjubivu i osobu sa neverovatnom pokretačkom energijom.

- Veliki sam hedonista i kad radim - radim mnogo, kad uživam - uživam do daske, ta strast prema životu me i dalje drži. Samo da potraje.