Svetlana Smiljanić, direktorka "VIG Real Estate" - Kako osigurati uspeh

(Svetlana Smiljanić)

Kada neko u sedište velike evropske kompanije u Srbiji dođe kao prevodilac i posle manje od pet godina postane direktor sopstvenog sektora, onda takva karijera deluje prilično bajkovito. Ako se tome doda podatak da je u pitanju "Wiener Staditsche" osiguranje, a Svetlana Smiljanić ove godine na Sretenje slavi 31. rođendan, onda je to i za zapadne standarde izuzetan poslovni uspeh.

- Zvaničan naziv pozicije na kojoj sam počela da radim bila je asistent Upravnog odbora, a posao je podrazumevao prisustvo i prevođenje sednica na engleski jezik. Sećam se da je drugi dan po mom zaposlenju došao gospodin Rudolf Ertl, predsednik Nadzornog odbora "Wiener Staditsche" osiguranja, sa svojim asistentom. Tada se okupila cela Uprava, počeli su da pričaju na nemačkom, a ja ništa nisam rezumela. Dok su oni govorili o režijskom dodatku, tehničkoj premiji i osiguranoj sumi, ja sam razmišljala da odem do sektora za ljudske resurse i uzmem svoju radnu knjižicu. Međutim, prihvatila sam izazov. Danas rukovodim projektom izgradnje "VIG Plaze", koji je vredan više od 42 mil EUR- kaže na početku razgovora za "eKapiju" Svetlana Smiljanić, direktorka "VIG Real Estate", kompanije u okviru "Vienna Insurance group".

Već nekoliko meseci po dolasku u "Wiener Staditsche", Svetlana je počela da dobija nova zaduženja i uplovljava u svet osiguranja, a zahvaljujući saradnji i druženju sa kolegnicom Sonjom Hirmann iz Austrije učila je nemački jezik.

- Imala sam veliku podršku članova Upravnog i Nadzornog odbora, koji me već četiri godine svakog avgusta šalju u Beč, gde su čak pravili posebne obuke za mene. Obišla sam skoro sve sektore koji pripadaju majci kompaniji u Austriji. Na poziciji prevodioca sam bila oko dve godine, a onda sam promovisana u generalnog sekretara društva. Tada sam pratila sve odluke koje se donose na sednicama Nadzornog i Upravnog odbora i Skupštini akcionara. Takođe, jedno vreme sam bila zadužena za monitoring, odnosno superviziju svih interdisciplinarnih projekata unutar kompanije, a potom i za praćenje svih projekata u okviru ljudskih resursa u skladu sa preporukama iz Beča - objašnjava Svetlana.

(Izgradnja VIG Plaze)

Svetlana je sopstveni sektor, u okviru koga je i PR, dobila krajem 2008. kada je, kako kaže, obim posla bio toliko uvećan da je morala da nađe pomoć.

- Planiramo da uvedemo i deo koji se odnosi na tretiranje žalbi kako zaposlenih, tako i klijenata. Takođe sam zastupnik kompanije za reosiguranje – "Wiener RE" koja je osnovana prošle godine.

Svetlanin radni dan traje minimum devet sati, ali priznaje da se dešava da na poslu ostane i skoro ceo dan. Glavni pokretač joj je, kako kaže, onaj savršeni osećaj posle realizovanog zadatka.

- Maksimalno sam orjentisana ka postizanju cilja i ne mogu da se smirim dok ne završim misiju. Radoholičarka sam.

Student i profesor

Oduveka sam znala da želim da upišem engleski jezik, tako da nisam imala opciju B pri izboru fakulteta. Iako su me plašili prijemim ispitom, ja sam te godine ostavila sve kandidate za sobom i bila prva na rang listi Filološkog fakulteta u Beogradu sa 99 poena.

Ljubav prema jezicima razvila je kao mala jer je i njena mama bila prevodilac za engleski jezik. Sa nemačkim se srela veoma rano jer je rođena u Lidenšajdu gde je provela prvih pet godina detinjstva. Zatim se sa četiri godine starijim bratom Tonijem Smiljanićem vratila u Požegu kod bake i deke, gde je ostala sve do studija.

- Tata je rodom sa Zlatibora, mama iz Prilepa u Makedoniji, a upoznali su se u Lidenšajdu. Mama se takođe ubrzo posle nas vratila u Srbiju, a tata je u Nemačkoj ostao sve do 1997. godine i mi smo svakog leta po mesec dana provodili u Lidenšajdu. Nikad me nije "držalo" mesto i zato volim da s veremena na vreme pobegnem iz grada na kratko.

Studentske dane pamti po dragim prijateljicama koje je stekla na fakultetu, svakodnevnim šetnjama po Kalemegdanu i studijskim boravcima u Londonu, brojnim satima nad knjigom i neverovatnom olakšanju po položenom ispitu.

- Još dok sam bila na fakultetu dobila sam poziv od direktora gimnazije u Požegi koji je osnovao privatnu školu. Tamo sam radila kao profesor, tako da sam paralelno spremala poslednje ispite i držala privatne časove. Između ostalog, radila sam i sa dečicom u vrtiću, što mi je bila prava relaksacija nakon druženja samo sa knjigom.

Bez obzira na, kako kaže divno iskustvo, Svetlana je shvatila da se nikada više neće vratiti u Požegu koja je mala i koja bi je, priznaje, ugušila kao ličnost. Ubrzo po povratku u Beograd položila je poslednji ispit i zaposlila se na Evropskom univerzitetu na Dorćolu, gde je kao profesor poslovnog engleskog radila skoro tri godine.

- Imala sam izuzetan odnos sa svim kolegama i studentima od kojih sam bila nekoliko godina starija. Na tom fakultetu sam upisala i poslediplomske studije, tako da sada imam zvanje magistra za internacionalni menadžment.

U potrazi za novim

Svetlana Smiljanić jedna je od onih koji uvek traže novi izazov i koje najzahtevniji ciljevi najviše motivišu.

- Brzo se zasitim kada radim iste stvari. Zato mi moj trenutni posao neverovatno odgovara. Osiguranje nikada do kraja ne možete da naučite i savladate i ja taj svet upoređujem sa bunarom. U "Wiener Stadtische" osiguranju je više nego dinamično jer imam bezbroj obaveza i uživam u savlađivanju svakog novog cilja. U ovom trenutku nemam neostvarenih profesionalnih želja, ali svaki dan učim nešto novo.

"Vienna Insurance Group" posluje u Austriji i 22 zemlje u regionu, a Svetlana je prva osoba koja koja je iz ćerke kompanije slata u centralu na stručnu obuku koja je praćena polaganjem ispita na nemačkom jeziku i dobijanjem sertifikata.

Svojim najvećim poslovnim uspehom smatra prelazak puta od prevodioca do formiranja sopstvenog sektora. Uspehom smatra i to što je uspela da sačuva svoj moralni kodeks i norme ponašanja koje ništa nije uspelo da uruši.

- Ne dozvoljavam sebi da preterano poletim. Moja čarobna formula uspeha je- rad, red i disciplina. Možete biti pametni, ali dok ne zagrejete stolicu nema rezultata. Ne smete doći u situaciju da odrađujete posao, morate neprekidno da mislite o onome o čemu radite.

Priznaje da je ponekad veoma impulsivna i stroga prema sebi, a kada mora da bira između posla i zabave, opredeljuje se za ovo prvo.

- Možda bi valjalo da naučim da prikrivam emocije, veoma sam otvorena, tvrdoglava i uporna. Ali to i vodi ka uspehu.

Njena sadašnja asistentkinja joj je priznala da se malo isprepadala nakon prvog susreta, iako se sada i više nego dobro slažu.

Pepeljuga

Slobodno vreme, kojeg priznaje da nema dovoljno, obično provodi u teretani- najmanje tri puta nedeljno, a ako nađe "žrtvu" prošeta i krug oko Ade.

- Obožavam vodu i trudim se da što više vremena provedem kraj Dunava ili Save. Ukoliko ostanem kod kuće društvo mi pravi dobra knjiga, a među poslednjima je bilo najnovije Koeljovo delo "Pobednik je sam". Često posle napornog dana odem i do bioskopa i relaksiram se uz neki dobar film. Preporučila bih jedan od skoro odgledanih, a to je "Gola istina"- kaže Svetlana Smiljanić.

Noćni život joj nikada nije posebno interesantan, sebe kroz smeh upoređuje sa Pepljugom- uvek se prva vraća kući jer joj je 12 sati limit. Zato uživa u jutru i danu koji je pred njom. Vikend, koji bi volela da je duži, provodi sa ljudima koje zapostavi tokom radne nedelje.

Kada se zasiti Beograda zamenjuje ga nekim zanimljivim putovanjem. Poslednji je posetila Pariz, od evropskih prestonica voli London, Berlin, Beč i Prag, a najfascinantnija joj je Kuba, posebno Havana. Osim plaže u Varaderu ponovo bi se kupala i na Majorci, Rodosu, Antaliji.

Nada se da će joj društvo na tim plažama uskoro praviti i jača polovina.

T.S.