Goran Puzić, dekan Fakulteta za poslovne studije u Vršcu Univerziteta Megatrend - Od benzinske pumpe do dekanata

Upornost, rad, red i disciplina - to je poslovna, ali i životna filozofija Gorana Puzića. To ne iznenađuje ako se uzme u obzir da je Puzić dekan Fakulteta za poslovne studije u Vršcu Megatrend univerziteta i autor brojnih naučnih dela iz oblasti upravljanja.

Dok priča o svom putu do dekanata vršačkog fakulteta, ističe da je rano naučio da čovek u životu mora da prođe mnogo stepenika na putu do svog cilja.

- Još kao učenik Srednje ekonomske škole Svetozar Miletić u Novom Sadu, znao sam da pre podne pohađam nastavu, a poslepodne provodim vreme na praksi, što u kompaniji NIS, što u očevoj prodavnici u našem selu. I pored toga sam uspevao da budem dobar đak, a ni kasnije se nisam libio nijednog posla, pa sam nakon završetka srednje škole odmah počeo da radim preko studentske zadruge, i to na - benzinskoj pumpi.

Naporedo sa studijama, stižu i ozbiljniji radni angažmani.

- Na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu zaposlio sam se kao referent za studentske poslove, na odseku za hotelijerstvo i turizam, a istovremeno sam studirao treću godinu na Univerzitetu Braća Karić i vršio dužnost predsednika saveza studenata Fakulteta za trgovinu i bankarstvo - priča Puzić.

Upravo tu su prepoznali njegove kvalitete, pa ga je u četvrtoj godini studija Nastavno naučno veće Univerziteta "Braća Karić" izabralo i postavilo za menadžera Fakulteta za trgovinu i bankarstvo na teritoriji Vojvodine.

Na toj poziciji je, kako kaže, stekao neprocenljivo iskustvo u oblasti odnosa sa javnošću i marketinga, da bi posle karijeru nastavio u JKP Čistoća Novi Sad, gde je prošao nekoliko različitih pozicija - od referenta u marketingu, v.d . rukovodioca Službe marketinga, referenta plana i analize i samostalnog komercijalnog referenta, pa sve do šefa prodaje.

- Kao šef prodaje, tokom pet godina sam značajno uspeo da podignem promet tog preduzeća i s uspehom rukovodim projektom dodele tipiziranih posuda na teritoriji grada Novog Sada - priča on.

Godine 2008. Puzić se zapošljava na Fakultetu za poslovne studije Megatrend univerziteta u Vršcu. Tamo je neko vreme bio član Saveta Fakulteta, zatim predsednik Komisije za kontrolu sistema kvaliteta Fakulteta, pa prodekan za nauku, finansije i radno okruženje u dva mandata.

Karijera Puzića zatim odvodi u glavni grad, gde je kao vanredni profesor tokom kraćeg vremena radio na Fakultetu za pravo, javnu upravu i bezbednost, a posle i u Zaječar, na Fakultetu za menadžment, na kojem je proveo pune tri godine.

- Najzad, 2017. godine postajem dekan Fakultet za poslovne studije u Vršcu - priča naš sagovornik, koji je tokom karijere objavio mnostvo naučnih dela iz oblasti upravljanja i učestvovao na brojnim naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu, kao izlagač svojih i koautorskih radova.

Među brojnim naučnim radovima Puzić izdvaja svoju monografiju Istorijski razvoj i upravljanje komunalnom infrastrukturom opstine Sremska Mitrovica, za koju kaže da je, prema istraživanjima, autentično i jedinstveno delo na prostoru čitave Evrope.

- Ipak, najsrećniji sam kada radim sa studentima. Profesija me potpuno ispunjava, a predavanja i interakcija sa studentima su posebna prilika da čovek konstantno uči - kaže Puzić, dodajući da svaku stotinku svog života čovek mora uložiti u znanje.

Pored rada na fakultetu, sagovornik eKapije je i predsednik u tri udruženja - Institutu za energetiku, poljoprivredu, održivi razvoj i zaštitu životne sredine, Institutu za rodnu i nacionalnu ravnopravnost i Udruženju Agrofinans –ekonomist.

- Ovo poslednje Udruženje zaslužno je sto je Petrovaradinska tvrđava dobila specificnu Galeriju naivne umetnosti u hotelu Leopold, prvu u kojoj su zastupljeni mahom naivni umetnici iz Kovačice. Sva sredstva koja se zarade od prodaje umetnina vraćaju se u naučne projekte - kaže Puzić koji je trenutno angažovan na nekoliko projekata iz oblasti ekonomike privrede i osiguranja, a ove godine planira da završi tri monografije koje će, kako kaže, biti kruna njegove karijere kao naučnika.

Goran Puzić je i politički aktivan, još od svoje osamnaeste godine kada je pristupio Jugoslovenskoj levici, boreći se, kako kaže, za njene ideje.

- Već sa 20 godina bio sam v. d. sekretara omladine JUL-a za grad Novi Sad. Nakon petooktobarskih događaja i gašenja JUL-a pristupio sam Socijalističkoj partiji Srbije, u kojoj sam bio član Akademskog foruma Glavnog odbora SPS-a. Socijalističku partiju, na svoju veliku žalost, napuštam nakon koalicije te stranke sa Demokratskom strankom - govori Puzić i dodaje da su ga "njegovi principijelni stavovi tada koštali političke karijere". Nije mogao, kaže, da podnese način privatizacije u Srbiji i tadašnju međunarodnu politiku. Danas, dodaje, "sve se čini da se pokrene privreda direktnim stranim investicijama, ali to je dug put i potrebno je vreme za izlazak iz krize". Puzić je kasnije prešao u Pokret socijalista i postao član Izvršnog odbora stranke.

Nije Goran Puzić uvek mislio samo na studente, karijeru i politiku.

Iz detinjstva je najviše upamtio drage prijatelje iz svog rodnog sela Rivica u Sremu, podno Fruške Gore, njihove zajedničke igre, sankanje na bregu iznad sela i dečačke svađe iz kojih su se izrodila velika i iskrena prijateljstva.

Kao trinaestogodišnji dečak iz Rivice je otišao u Novi Sad kako bi ispunio dečačke snove i nastavio školovanje.

- Odluku o upisu na trgovački smer srednje ekonomske škole doneo sam rastući uz oca koji je bio izuzetno dobar trgovac. Voleo sam da ga posmatram dok radi, pa i da mu pomognem i obrišem pod u prodavnici. Tada mi se posebno dopadala njegova komunikacija sa ljudima i to je zauvek ostalo i moje polje interesovanja - priča naš sagovornik.

Osim toga, izuzetno ga je privlačio fudbal.

- Aktivno sam igrao fudbal, najpre u FK Radnički iz Iriga, kasnije sam igrao za Rudar iz Vrdnika, a u Novom Sadu karijeru sam nastavio u RFK Novi Sad, u pionirskoj selekciji. Nažalost, nisam imao sreće da uspem u profesionalnom sportu - u tom me je sprečila jedna mladalačka greška i saobraćajna nesreća. Ona me je odvela na jedan potpuno drugi put i ja sam se pronašao su svetu nauke - priča Puzić.

Ipak, nikada nije odustao od sporta, pa u slobodno vreme rekreativno igra tenis.

- Obožavam tenis, jer je to izuzetno mentalno težak sport u kojem praktično svake stotinke morate da upotrebljavate mozak kako biste nadmudrili protivnika i odneli pobedu. Istom filozofijom vodim se i u životu i u poslu, jer su za proučavanje ljudi, moć ubeđivanja i rešavanje kritičnih situacija neophodne slične mentalne sposobnosti kao i u tenisu - ističe naš sagovornik.

Puzić se bavi i delegiranjem fudbalskih utakmica i aktivan je delegat Vojvođanske fudbalske lige – grupa jug.

- To što čovek doživi kroz sport, nema cenu. Sport me ispunjava, a fudbal i tenis su moja opsesija - kaže.

Puzić, ipak, ističe da su njegova "najslabija tačka" njegova deca, šestoipogodišnja ćerka i troipogodišnji sin.

- Pored njih tu je i supruga koja je najveća žrtva mojih čestih odlazaka od kuće, ali i poslovnih i sportskih obaveza. Zato sam najsrecniji kada dobijem priliku da uživam svojom porodicom - da prošetamo gradom, odemo na nedeljni ručak ili posetimo moje rodno selo i roditelje.

Naš sagovornik ima i poruku za sve sadašnje i buduće menadžere:

- Biće nam bolje kada menadžeri u Srbiji budu shvatili da je čovek, a ne tehnologija, najbitniji resurs jednog preduzeća. Nekako, mi smo taj najbitniji resurs zaboravili, a to nije dobro. Nikada tehnologija nije i neće moći da zameni ljudski resurs i to osnovna greška rukovodilaca. Zaposlenima je neophodno pružiti i materijalnu i moralnu motivaciju, da bi preduzeće bolje funkcionisalo, uveren je Goran Puzić.