Jasmina Vujić, prva žena dekan na Berkliju - Srpska Marija Kiri

(Jasmina Vujić)

Jasmina Vujić, rođena Lozničanka, od jula će biti na čelu Udruženja dekana svih nuklearnih fakulteta u SAD. Ova Srpkinja je inače prva žena dekan Fakulteta za nuklearnu tehniku, pri čuvenom američkom Univerzitetu Berkli.

Rođena je u Loznici, 25. decembra 1953. Roditelji su bili učitelji u selu Zavlaka, u Rađevini, ali su dobili premeštaj za Šabac, tako da je tamo odrasla i završila osnovnu školu i gimnaziju. Bila je vukovac, učenje joj je bilo "mačji kašalj". Bavila se aktivno i sportom – atletikom, rukometom, malim fudbalom.

– Mogla sam da upišem bilo koji fakultet bez prijemnog, ali sam htela matematiku, dok je moja mama navijala za medicinu. Na kraju sam sistemom eliminacije i iz inata upisala fakultet za koji su govorili da je najteži – Elektrotehnički fakultet u Beogradu, odsek tehničke fizike. Od nas stotinak iz klase, samo je desetak završilo na vreme. Bila sam među najboljim studentima sa prosekom preko devet – priča Jasmina.

Pošto je na ETF-u završila nuklearnu tehniku, odmah je dobila posao u Institutu Vinča. Nakon što je magistrirala, udala se za kolegu sa fakulteta Nenada Vujića i ubrzo rodila ćerku Nevenu.

Život sa 700 dolara

– Moja tadašnja direktorka u Vinči, Olga Mladenović najviše je kriva što sam otišla u Ameriku. Ta vredna i pametna žena zbog obaveza oko porodice nije uspela da doktorira, ali je mlađe kolege uvek podsticala. Pod njenim uticajem sam se i prijavila za doktorske studije na dva američka univerziteta i bila odmah primljena na oba. Neverovatno, ali dobila sam odmah i stipendiju iako strani studenti u SAD imaju male šanse da dobiju stipendije odmah. Prvo moraju da se pokažu i zasluže – kaže Jasmina.
Pored stipendije, radila je i na istraživačkim projektima, jer je trebalo preživeti sa 700 dolara mesečno, od čega je samo za stan odlazilo više od pola. A bilo ih je troje. Studentska viza koju su dobili nije dozvoljavala da Nenad radi.

– Nije bilo lako. Zato sam žurila da završim studije i za oko četiri godine sam magistrirala i doktorirala iz oblasti nuklearnih nauka na Mičigenskom univerzitetu – dodaje ona.
Kada je 1989. godine završila studije, već je bilo jasno da su bezbrižni dani u Jugoslaviji gotovi, inflacija je počela da galopira, a ekonomski i drugi problemi počeli da se gomilaju.

– Nismo otišli u SAD da se ne vratimo, ali smo ipak odlučili da potražimo posao u Americi, pa ako ga nađemo ostajemo, ako ne – vraćamo se. Ubrzo sam dobila posao u državnom institutu sličnom Vinči kod Čikaga, na razvoju softverskih paketa za analizu kompleksnih reaktorskih jezgara i vrlo brzo razvila metodu za koju sam dobila američki patent. Drugi paketi su nagrađeni i otkupljeni od velikih kompanija kao što su "General Electric" i "Toshiba". Moj istraživački rad privukao je pažnju, tako da sam 1992. godine dobila ponudu od čuvenog Kalifornijskog univerziteta Berkli za mesto docenta. Prihvatila sam ponudu i počela da radim na jesen – priča naša sagovornica.

Put do mesta dekana bio je dug i naporan, kaže Jasmina. Prvo je morala da se izbori da dobije stalni posao i unapređenje u vanrednog profesora. A sve to s malom ćerkom i uz istraživački i obrazovni rad, i to na stranom jeziku. U redovnog profesora unapređena je tek 2003, a 2005. godine su je kolege izabrale za dekana Fakulteta za nuklearnu tehniku, koji je među pet najboljih u SAD.

– Da biste uspeli na nekom od vodećih istraživačkih univerziteta u SAD, morate biti potpuno posvećeni radu. Reizbor je na svake dve, tri godine, a nekoliko komisija vrlo ozbiljno analizira vaša dostignuća u nastavi, istraživačkom radu, broju objavljenih radova u stručnim časopisima, broju magistranata i doktoranata kojima ste bili mentor. Zato uvek kažem da mi nemamo jedan, nego tri posla i tri puna radna vremena – priča Jasmina.

U poslednje četiri godine glavobolje joj zadaju univerzitetska administracija i birokratija. Nelogična pravila koja usporavaju ili sprečavaju razvoj nastave i istraživačkog rada veoma je iritiraju.

– Budžet fakulteta je bio jedan od najvećih problema, jer je Berkli državni univerzitet, a Kalifornija odavno ima velikih problema s budžetom. Manje od 30% univerzitetskog budžeta puni država, a za ostalo se sami snalazimo. To znači da sam morala da nabavljam dodatna sredstva od industrije, inostranih partnera, sponzora, što je dodatno opterećenje, uz predavanja i istraživački rad, kojim ne prestajem da se bavim – kaže ona.
Međutim, s kolegama ima odličan odnos. Iako rade u različitim oblastima nuklearne tehnike, vrlo brzo prave timove kada treba da se konkuriše za finansiranje projekata.

– Od jula ću čak biti na čelu Udruženja dekana svih nuklearnih fakulteta u SAD. Trenutno sam u Upravnom odboru Američkog nuklearnog društva, a i predsednik sam Sekcije za matematiku i računarstvo – dodaje.

Penzija u Šumadiji

Vujići se dosta druže sa sunarodnicima kojih, kako kažu, nema puno u San Francisko zalivu. Jasmina je član mnogih srpskih udruženja u dijaspori i jedan od osnivača i prvi predsednik Udruženja elektroinženjera našeg porekla u SAD. Do sada su poslali veliki broj kompjutera i opreme ETF-u u Beogradu, a preko njihovog udruženja je sagrađen i laboratorijski blok pri ETF-u.

– Početkom maja uvek pravimo Đurđevdanski uranak u nekom od parkova u Zalivu. Prošlog maja nam je došlo oko 200 kolega sa decom. Uglavnom se družimo po našim crkvama, za slave i praznike – kaže ona.

Život u Americi nije lak, nastavlja Jasmina. Mora puno da se radi da bi se uspelo, te retko ostane vremena za druženje.

– To nam najviše nedostaje, jer Amerikanci nisu tako prisni i otvoreni kao mi. Pitanje da li ćemo se vratiti nikad nije postavljano. Samo ne znamo kada? Muž je odlučio da se penzioniše pre koju godinu i posveti održavanju imanja, koje imamo u centru Šumadije. Koze, ovce, svinje i pilići, učimo sve iz početka – kako se pravi sir, peče rakija, sprema zimnica. Do sada sam imala samo mesec dana slobodno da tu dotrčim, ali uskoro uzimam šest meseci odmora i sve ću provesti na imanju u Šumadiji. Srbija je prelepa, a Šumadija – raj na zemlji!

I ćerka Nevena živi u Americi

U martu ove godine Jasmina i Nenad su u Beogradu proslavili 30-godišnjicu braka, sa kumovima, rodbinom i najbližim prijateljima. Ćerka Nevena sada ima 29 godina, udata je i živi na sat vremena vožnje od roditelja, u Silicijumskoj dolini. Završila je Građevinski fakultet i radi u kompaniji koja gradi poslovne i privatne zgrade.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista Blic od 10.05.2009.)

Institut za nuklearne nauke Vinča Beograd

Jasmina Vujić

Fakultet za nuklearnu tehniku Univerziteta Berkli

selo Zavlaka

Rađevina

Nenad Vujuć

Olga Mladenović

general Electric

Toshiba

Udruženje dekana nuklearnih fakulteta u SAD

Američko nuklearno društvo

Šumadija