Dejan Turk, Savet stranih investitora - Srbiji treba manje birokratije, a više vladavine prava

Kada smo u ovogodišnjoj Beloj knjizi konstatovali da Srbija nastavlja stabilan, ali umeren napredak u reformama, imali smo u vidu da je to osiguralo stabilnost, ali da nije dovoljno da se ostvari postavljen cilj – potpuno održiva i konkurentna poslovna klima, jaka privreda koja u potpunosti može da parira razvijenim tržištima i visok životni standard građana, kaže u intervjuu za eKapiju Dejan Turk, potpredsednik Saveta stranih investitora (FIC).

- Potrebno je dalje raditi na poboljšanju uslova poslovanja, smanjenju birokratije, uspostavljanju jednakih pravila igre za sve igrače na tržištu, jačanju vladavine prava i modernizaciji propisa. Samo na taj način je moguće privući strane investicije i načiniti ih održivim.

- Zavisi iz kog ugla gledate na situaciju - da li je čaša polupuna ili poluprazna. A naravno zavisi i od očekivanja koja smo imali od reformi u periodu između naša dva izdanja Bele knjige. Pošto Bela knjiga daje sveobuhvatni prikaz poslovne klime u Srbiji i uključuje veliki broj tema, u većini oblasti koje aktivno pratimo ima izvesnih poboljšanja, ali, postavlja se pitanje da li su ta poboljšanja od ključne važnosti za doživljaj značajnijeg napretka poslovne klime ili ne.

- Prethodni period bio je obeležen reformama, umerenim do značajnim, u gotovo svim delovima zakonodavnog okvira u oblasti nekretnina i izgradnje. Građevinsko zemljište i izgradnja zabeležile su najveći napredak, katastarski postupak i postupak restitucije umeren napredak, dok reforme u oblasti hipoteke zaostaju. Preostali problemi i preporuke Saveta su da treba obezbediti da restitucija ne obustavi automatski i konverziju, osim u slučaju javnog ili državnog preduzeća, zatim, potrebno je organizovati programe edukacije za državne službenike i uvesti jasnije smernice kako bi se dalje poboljšala primena zakona i propisa. Pristup katastarskim podacima na internetu treba da bude neograničen i besplatan, a potreno je i izmeniti Zakon o finansijskom lizingu kako bi se omogućio upis zabeležbe o postojanju lizinga u katastar nepokretnosti, kao i Zakon o hipoteci kako bi se uvele eksplicitnije norme, poboljšala bezbednost, i omogućilo hipotekarnim dužnicima da se lakše zadužuju.

- Nije jednostavno odgovoriti na ovo pitanje uzimajući u obzir procenat neispunjenja preporuka iz ovogodišnjeg izdanja Bele knjige. Zato ću vam dati jedan konkretan primer reforme koja nije sprovedena i pojasniću efekte njenog nesprovođenja. Zakon o bezbednosti hrane je na 51. mestu od 67 tema prema FIC indeksu. Izostala reforma je uvođenje modernih standarda za bezbednost hrane, a njene posledice su da su prehrambeni proizvodi lošijeg kvaliteta, da postoje prepreke za izvoz ovih proizvoda i neravnopravni uslovi poslovanja za kompanije, što sve dovodi do rizika i opasnosti za državu i građane, a uz to postojeći standardi su u suprotnosti sa standardima EU. Uveren sam da ovaj primer na najbolji način ilustruje važnost reformi, pogotovo u ovako jednoj oblasti koja je važna za sve građane ove zemlje kao što je to bezbednost hrane.

- Postoje dva ključna problema u ovoj oblasti - prvi je što se još uvek dešava da se poreski zakoni menjaju bez javnih konsultacija i često su donošeni po hitnom postupku što kompanijama ne ostavlja dovoljno vremena da se prilagode promenama, a drugi je nedoslednost u tumačenju i primeni poreskih zakona od strane različitih organizacionih jedinica Poreske uprave. Uvođenje obavezujućih mišljenja Ministarstva finansija je bio korak napred u dobrom smeru, međutim, potrebno je nastaviti rad na rešavanju ovog pitanja, blagovremeno organizovati javne rasprave o svim novim zakonima, poboljšati primenu zakona uvođenjem "Instrukcija za primenu poreskih zakona", u vidu jednog propratnog dokumenta za svaki zakon, umesto mnogobrojnih pravilnika i mišljenja i konačno, ali ne manje važno, potrebno je modernizovati Poresku upravu.

- Neophodne su reforme da bi se unapredila poljoprivredna proizvodnja i dodatno ojačali kapaciteti za preradu hrane i iskoristili neiskorišćeni potencijali, kako za potrebe unutrašnjeg tržišta (poboljšanje kvaliteta proizvoda za domaće potrošače), tako i u cilju povećanja izvoza (ispunjavanje EU standarda).

- Srbija je zakoračila ka digitalizaciji ali taj proces će biti veoma dug, jer je potrebno da se čitav pravni sistem prilagodi eri digitalizacije. Puno je još primera kao što je taj koji navodite, jer nije dovoljno samo promeniti jedan zakon već i podzakonske akte koji ga prate i osigurati doslednu primenu zakona.

- Na polju harmonizacije propisa iz oblasti zaštite konkurencije sa standardima i pravilima EU učinjen je napredak, međutim, da bi se unapredila transparentnost i pravna sigurnost, Komisija za zaštitu konkurencije bi trebalo da izradi jasne smernice i uputstva koja sadrže način primene određenih odredaba Zakona, uz učešće zainteresovanih strana u sastavljanju komentara na predložene nacrte dokumenata. Praksa Komisije bi trebalo da bude ujednačena u odnosu na sve učesnike na tržištu. S obzirom na kazneno-pravnu prirodu odluka u oblasti zaštite konkurencije i značajna ovlašćenja Komisije, od ključne je važnosti predvidljivost, doslednost i pravna sigurnost za sve učesnike na tržištu.

- Bela knjiga pokriva detaljno puno oblasti. Prošle godine smo dali preko 500 preporuka i zato smo razgovarali pre nego što smo krenuli pripremu ovogodišnje Bele knjige i zaključili da bi trebalo da razmislimo o tome da smanjimo broj preporuka i da se koncentrišemo na one za koje smatramo da postoji veća šansa da budu ispunjene u nekom skorijem periodu. Rezultat toga je da ovogodišnje izdanje ima oko dvesta i nešto preporuka, znači skoro 50% manje, sa idejom da fokusiramo pažnju Vlade i svih zainteresovanih strana na ključne preporuke za napredak.

- Naše tri ključne preporuke, ili zapravo očekivanja od Vlade, su ostvarenje održive fiskalne konsolidacije (strukturne reforme, posebno privatizacija i korporatizacija državnih preduzeća), unapređenje primene zakona, posebno u oblasti poreza (jačanje poreske adiministracije) i obezbeđenje veće transparentnosti u javnim konsultacijama sa fokusom na reforme u osam prioritetnih oblasti: porezi, rad, digitalizacija i elektronsko poslovanje, nekretnine i izgradnja, inspekcije, bezbednost hrane i opšti pravni okvir, s akcentom na zakone o stečaju i deviznom poslovanju.