Marija Oreški, generalni direktor konsultantske kuće "Colja, Rojs & Partners" u Beogradu - Bez lažne skromnosti

(Marija Oreški)

Od nje možete naučiti sve o pravnom i poreskom sistemu Srbije i radu naše državne administracije. Fascinira je istočnjačka filozofija i praksa razvoja ličnosti, dokazala se u standardnim i latinoameričkim plesovima, trenirala akrobatski rock n’ roll, a sada se bavi plivanjem i TaiChi-em. Pre nekoliko godina zavolela je i tango, a kako sa uživanjem boluje od ženske opsesije obućom, sistematično je pristupila nabavci specijalnih cipela za taj ples iz Argentine i Londona. Stan na Dorćolu trenutno oprema za uživanje u glasnoj muzici, na krovu zgrade postavila je solarne panele, dok na terasi uzgaja jagode i rukolu koje zaliva po sistemu "kap po kap". Mašta o tome da jednoga dana ima svoj vinograd.

Osim na maternjem srpskom, o brojnim interesovanjima može Vam pričati na engleskom, francuskom, italijanskom, španskom i slovenačkom. Po obrazovanju pravnik, po ličnom opredeljenju sveznalica, po sudu drugih žestoki profesionalac.

Marija Oreški, generalni direktor konsultantske kuće "Colja, Rojs & Partners" u Beogradu, jedna je od onih koji uvek teže za ocenu bolje, za stepenik više, za nijansu lepše. Profesionalcem je čini to što od drugih očekuje samo ono i onoliko koliko i sama daje.

- Ne tolerišem površnost, zabušavanje i osionost, a sigurna sam da bi sve savršeno funkcionisalo kada bi u našoj zemlji svako radio svoj posao kako treba - kaže Marija na početku razgovora za "eKapiju".

Kancelarijske papuče

Iako tvrdi da nije strog šef, priznaje da se zaposleni ponekad spetljaju kada stoji pored njih dok rade. Njena kancelarija uvek je otvorena za pitanja i komentare kolega. Kaže da je to stvorilo slobodu u komunikaciji i radu, koja je ključ za motivaciju zaposlenih, a time i uspešnost poslovanja. Voli da delegira odgovornosti i prenosi stečeno iskustvo i znanje. Voli da radi sa ženama i daje im prednost pri zapošljavanju. U kancelarijama u Ulici kralja Petra koje zbog boja, cveća i slika ruše stereotip poslovnog prostora, trenutno je dvanaest koleginica - i jedan kolega. Kaže da nije feministkinja, ali ističe prednosti rada sa lepšim polom.

- Žene su u poslu preciznije, odgovornije, posvećenije. Takve su bar kolegnice koje ja biram. Uvek se prilikom izbora novih ljudi konsultujem sa ostatkom svog tima i pokazalo se da retko pogrešimo. Kada primamo nekog novog najbitnije mi je da je dobar čovek, vredan, lepo vaspitan, sa pravim sistemom vrednosti. To je ono čemu ga ja ne mogu naučiti, a posao se, ako postoje ti kvaliteti i dobra atmosfera gde se razmenjuju znanja i zajednički rešavaju problemi, uvek da savladati.

Firma "Colja Rojs & Partners" je ovogodišnji kandidat za nagradu za najevropskiju žensku firmu, koju dodeljuje Udruženje poslovnih žena Srbije. Kao deo najveće slovenačke advokatske kuće, posluju sa brojnim stranim korporativnim klijentima iz Evrope i celog sveta. Dobitnici su prve nagrade Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) za nabolje predloge i rešenja za ukidanje zastarelih administrativnih procedura i neadekvatnih propisa u našoj zemlji.

- Trudim se da sve bude organizovano, da se zna gde šta stoji, da se poznaju standardi firme i procedure za različite situacije. Svako ima svoja zaduženja, ali, kad god zatreba, može da pritekne u pomoć kolegama. Mislim da smo napravili radnu, ali i opuštenu i podsticajnu atmosferu u kojoj se osećamo prijatno. Ne volim poslovne zgrade, čelik, staklo, aluminijum. Zato sam se potrudila da se u našoj firmi, i pored visokog stepena profesionalnosti koji održavamo, svi osećaju kao kod kuće. Imamo potpuno opremljenu kuhinju, kauč, cveće, a zaposleni, ako žele, mogu da dobiju i svoje papuče.

O zadovoljstvu zaposlenih najbolje svedoči ostajanje posle radnog vremena, čak i kada je posao završen, a od njihovih bivših radnika čućete samo reči hvale.

Petooktobarski dani na Kembridžu

Formalno i hronološki, obrazovanje Marije Oreški počinje u Osnovnoj školi "Pero Popović Aga" na Dorćolu, nastavlja se u Trinaestoj beogradskoj gimnaziji, posle koje upisuje Pravni fakultet. Sa tom diplomom i prosekom 9,60, ali i brojnim seminarima, projektima i preporukama, konkuriše i dobija jednu od najprestižnijih stipendija na svetu- Chevening i upisuje poslediplomske studije na Univerzitetu u Kembridžu. Na čuvenom engleskom univerzitetu, u crnoj togi, stiče zvanje magistra pravnih nauka u oblasti korporativnih finansija i međunarodnog poreskog prava.

Tako, u najkraćem, izgleda sedamnaest godina Marijinog druženja sa knjigom. Međutim, na putu od škole do kuće zadržavala se na kursevima stranih jezika, slepog kucanja, časovima slikanja, pevanja, aikido-a, plesa... U pauzama između predavanja na Pravnom fakultetu vreme je provodila u studentskim organizacijama, a bila je i osnivač i generalni sekretar sportskog društva "Pravnik".

- Uvek sam bila društveno aktivna. Posebno iz razloga sto sam studirala devedesetih, kada je bilo teško ostati po strani. Posle diplomiranja, oko godinu i po dana radila sam u Centru za unapređivanje pravnih studija. To je bila nevladina organizacija koju su osnovali profesori Pravnog fakulteta ’98. godine koji su se kritički odnosili prema tadašnjoj pravnoj, akademskoj i političkoj situaciji.

Jedan od važnijih projekata koji je pokrenula bio je pružanje besplatne pravne pomoći svim zainteresovanim građanima i organizacijama u vezi sa izborima ’99. godine. Marijin tim bio je zadužen i za pomoć pri sastavljanju i podnošenju prigovora na regularnost izbora, rad biračkih odbora i izbornih komisija, pokretanju sudskih postupaka u periodu posle izbornog dana. U projektu je učestvovalo i 15 sudija koji su u to vreme bili razrešeni dužnosti usled neslaganja sa režimom.

- Spremili smo kompletnu dokumentaciju unapred, sve modele prigovora, žalbi i tužbi, jer zakon daje kratke rokove, a građani uglavnom nisu upoznati sa pravima koja imaju. Takođe, davali smo ljudima savete i odgovore na pitanja koja su imali u vezi sa samim glasanjem. Moj broj telefona bio je dostupan 24 sata dnevno i non-stop je zvonio - priseća se Marija zalaganja za demokratiju.

Istorijski peti oktobar Marija nije doživela na ulicama Beograda. Dešavanja iz prestonice pratila je putem interneta, jer je samo četiri dana pre otišla na Kembridž.

- Dane i noći sam provodila za kompjuterom prateći svaku vest koja je dolazila iz Srbije. Bilo mi je teško što posle svega što sam uložila u to da do promene dođe nisam bila tu kad se promena napokon i desila. Posle završetka studija, kratko sam radila na Univerzitetu, a onda sam se, iako sam imala mogućnosti da ostanem, ipak vratila. Tada je Đinđić pozivao mlade stručnjake koji su završili škole u inostranstvu da dođu i pomognu svojoj zemlji. Ja sam to bukvalno shvatila i puna nade za postpetooktobarsku perspektivu Srbije, dva dana po povratku iz Engleske, otišla u Ministarstvo finansija da prijavim svoj dolazak i vidim kako mogu da pomognem. Tamo sam naišla na Kori Udovički, tadašnju specijalnu savetnicu ministra, koja me je malo zbunjeno gledala. Bili su prezadovoljni mojim referencama i biografijom, ali su uslovi koje su tada mogli da mi ponude bili prilično loši. Nedovoljni da se osamostalim - priseća se Marija talasa entuzijazma na kom se vratila u Srbiju i zbog čega, kaže, nije zažalila.

Ubrzo po povratku prihvata ponudu jedne od četiri najmoćnije revizorske kuće na svetu – "PricewaterhouseCoopers", u koju dolazi na poziciju višeg pravnog i poreskog konsultanta. Tokom dve godine rada u "Price-u", učestvovala je u brojnim privatizacijama, prvim "due diligence"-ima u Srbiji, ali i na projektu reforme poreske administracije. Početkom 2003. godine dobija ponudu od najveće slovenačke advokatske kuće da povede i razvije njihovu tek osnovanu operaciju u Srbiji.

- Kada sam počela da radim za "Colja, Rojs & Partners" u kancelariji smo bili samo sekretarica, fikus i ja. Danas je firma prerasla u regionalnog lidera koji se diči pionirskim projektima od značaja za Srbiju i struku, a prepoznaje po visokim standardima i kvalitetu- ponosno kaže Marija.

Umetnost odlučivanja

Čak i oni koji je dobro poznaju pitaju se kako sve svoje obaveze smesti u jedan radni dan. Pri tom ne zapostavlja društvo, sestriće, ima vremena za hobi, knjige, ples i muziku.

- Poenta je u dobroj organizaciji. Trudim se da uvek radim nekoliko stvari istovremeno. Ne gubim uzalud vreme, mada bih ga imala više da sam manje znatiželjna i blaža prema sebi.

Kaže da ne može da sedi skrštenih ruku, čemu je sigurno doprinela i genetika jer je vrednoću nasledila od majke, a sposobnost u rukama od oca.

Kao mala želela je da bude doktorka, glumica, policajka, vozač kamiona, maštala da govori deset jezika od koji je savladala "samo" pet. Da su, kada je ona upisivala fakultet, kod nas postojale studije menadžmenta, sigurno bi se opredelila za njih. Razmišljala je i o arheologiji i istoriji, ali je dokumenta predala u Bulevaru kralja Aleksandra 67.

- Uvek se trudim, a to je i moja životna filozofija, da jednom odlukom ne zatvorim vrata drugim mogućnostima. Zato sam izabrala Pravni fakultet, jer sa tom profesijom mogu da se bavim raznim poslovima. Magistraturom sam želela da proširim znanje novom oblašću, a brojnim kursevima i obukama obezbedila sebi maksimalnu samostalnost u radu.

Na pitanje zašto baš porezi kao specijalizacija, kroz smeh odgovara da nas jedino oni, osim smrti, kad tad stignu. Možda to baš i ne važi uvek za našu zemlju, ali Marija se nada da će u budućnosti biti sve manje nepravilnosti i da izlaz iz lavirinta administracije i loših zakona postoji.

- Za to moramo imati kvalitetne, obrazovane, stručne ljude, čemu je zapošljavanje "preko veze" možda najveća prepreka - ističe naša sagovornica.

Ona je, kažu oni koji je poznaju dovoljno dugo, sve ostvarila sama - bez nepotističkog ili političkog vetra u leđa. Sujetni je ponekad mogu smatrati prepotentnom, ali oni koji to nisu mogu od nje dosta da nauče.

T.S.

napomena : Marija Oreški je i član Upravnog odbora Slovenačkog poslovnog kluba