Ivana Petrović, Bel Medic Beograd nekada balerina i košarkašica, a danas uspešna doktorka i menadžerka

Ivana Petrović (Foto: belmedic.rs)

Svakodnevno je pokreće ljubav prema ljudima i želja da bolesniku pomogne na najbolji način. Njen radni dan traje u proseku 10 sati, neretko do kasno uveče. Smatra da joj je slaba tačka to što ne ume da kaže "ne", pa često previše obaveza preuzima na sebe. Dr Ivana Petrović je lekar opšte medicine i zamenica direktora u Opštoj bolnici "Bel Medic".

Beogradsko dete

Rođena je u Beogradu, u kako kaže "potpuno mešovitoj porodici". Majka joj je Beograđanka a otac iz Crne Gore. Ivanina baba po majci je iz Hrvatske, iz Gorskog Kotara, a deda po majci je iz Šumadije. Zbog tog porekla se oseća kao Jugoslovenka.

- Imala sam detinjstvo kao i ostala deca iz Beograda, ali nisam bila dete sa asfalta. Odrasla sam uz baku, jer su moji roditelji dosta radili i često putovali. Baka je dugo živela, doživela čak 99 godina, i bila je glavni i omiljeni lik mog detinjstva i mladosti. Sestra i ja smo dosta naučile i mnogo životnih principa usvojile od nje. Od bake mi je ostao i moto treba biti istrajan u svemu što se želi i biti korektan prema ljudima, ma kakvi oni bili prema tebi i jo nešto - da treba praštati. Njeni saveti su me vodili kroz život. Jedino nisam naučila da kuvam, što je bila bakina velika želja, jer je smatrala da devojka to mora znati.

Balerina, košarkašica, doktorka...

U toku školovanja je imala različita interesovanja. U osnovnoj školi je paralelno išla 4 godine u baletsku školu "Lujo Davičo".

- Kad sam porasla, više nije bilo govora o baletu. Ali, naravno, u školi sam upoznala bolje baletsku umetnost i kasnije, iako nisam igrala, uživala sam u baletu. Zbog fantastičnih predispozicija tokom srednje škole sam trenirala košarku tri put nedeljno u Košarkaškom klubu "Voždovac", igrala sam utakmice, a bavila sam se i atletikom, tačnije skokom u vis.

Iako talentovana za košarku, nije razmišljala da bude profesionalna košarkašica, jer se u to vreme malo devojaka odlučivalo na taj korak. Bilo joj je teško da se odluči koji fakultet da upiše posle gimnazije, jer je imala različite afinitete.

- S jedne strane, mogućnosti su bile istorija umetnosti, arheologija ili engleski jezik, a s druge strane medicina ili stomatologija. Moja porodica nije imala dilemu i diskretno me je podržavla i ohrabrivala da krenem ovim drugim putem, ali mi nikad nisu rekli "to tako mora". Oni su mislili da istorija umetnosti može da se voli i saznaje u slobodnom vremenu, da se engleski može i mora naučiti, ali ne da mi nešto od toga bude profesija. Moj otac je bio dobar primer kako se mogu pomiriti dve ljubavi, jer je bio uspešan građevinski inženjer i veliki ljubitelj likovne umetnosti.

Bilo je i onih koji su joj govorili da medicina nije za ženu jer se mnogo i stalno uči, radi i dežura, ali je nisu ni malo pokolebali u njenom izboru da postane lekar. Dr Ivana Petrović kaže da je Medicinski fakultet u Beogradu upisala bez problema. Od 1.500 kandidata bila je 145. a te godine je primljeno 500 studenata. Kaže da medicina ne podrazumeva samo učenje.

- Kada sam upisala fakultet, prestala sam da se bavim košarkom, zbog obaveza na fakultetu. Gradivo na medicini je bilo opširno, ali meni nije bilo teško da učim jer sam to volela. Imala sam vremena i za druge stvari. Rekreativno sam se bavila plivanjem i trčanjem. Čak sam se takmičila na prvenstvu Beogradskog univerziteta u plivanju. Dosta mojih drugara iz Osme beogradske gimnazije je upisalo medicinu, tako da je na listi primljenih studenata neko napisao "Osma- šampioni". Negovali smo prijateljstvo, družili se, putovali zajedno, išli na koncerte, u pozorište, bioskop, voleli smo kućne žurke, izlaske na klupska mesta...

(Foto: ekapija.com)

Druga kuća

Kada je 1992. godine završila fakultet bilo joj je veoma teško da nađe posao u struci. Morala je da završi obavezan, jednogodišnji lekarski staž. Želeći da bude finansijski nezavisna, paralelno sa stažiranjem i četiri godine nakon stažiranja radila je van struke, ali je sve vreme tražila posao za koji se školovala.

- U Zavodu za zapošljavanje je 1997. godine ordinacija "Bel Medic" tražila lekara opšte prakse. Tada sam se upoznala sa vlasnicima dr Jasminom Knežević i Milanom Kneževićem i počela da radim. Cela moja dosadašnja karijera vezana je za ovu kliniku, koja je postala moja druga kuća. Kao mlad lekar jedva sam čekala da nađem posao u struci, tako da mi nije bilo bitno da li je državna bolnica ili privatna praksa, a i imala sam diskretnu podršku od oca koji je smatrao da u privatnom poslu čovek može sebe maksimalno da ostvari i da pruži najviše. Još sam tokom studija shvatila koliko brzo medicina napreduje i da bih je pratila - moram čitati i učiti stalno. I tada sam imala, a i sada imam priliku, da učim od najboljih lekara i tu priliku ne propuštam. Takođe, danas su sve infomacije brzo i lako dostupne i tu činjenicu mnogo koristim.

U "Bel Medic" osim kao lekar, radi i kao zamenik direktora.

- Moj menadžerski deo posla je i komunikacija sa korporativnim klijentima, osiguravajućim kompanija, ali i pojedinačno sa pacijentima. Sklonost ka edukativno-pedagoškom radu koju sam verovatno nasledila od majke - profesora književnosti je ovde prepoznata. Uključena sam u obučavanje novozaposlenih ali i u kontinuirani trening kolega koji već rade ovde. Svoje poznavanje sistema "Bel Medica" sam pretočila u pisanu formu radeći na izradi procedura i uputstava koje su nam olakšale poslovanje i omogućile dobijanje standarda kvaliteta ISO 9001:2000. To je posao koji se u kontinuitetu odvija i danas. Radeći sa mojim direktorkom naučila sam još jednu vrlo važnu stvar - da uvek treba tražiti rešenja, od naizgled nemogućeg napraviti moguće i ne odustajati. Jedino tako je moguće praviti pomake u razvoju, širiti spekar medicinskih usluga i podizati njihov kvalitet.

Slobodnog vremena ima malo, a koristi ga da pročita dobru knjigu, ode u bioskop ili pozorište. U poslednje vreme je za prijatelje imala malo vremena ali se trudi da ga bude više. Bar jednom nedeljno napravi krug oko Ade pešice ili brzo hoda kejom od Ušča do Zemuna, a onemogući je jedino loše vreme.

"Bel Medic" osim brige o pacijentima organizuje i razne vrste skupova, a deo organizacije obavlja dr Ivana Petrović.

- Ovde su se održavali veliki skupovi i predavanja koje su držali eminentni predavači, profesori medicinskih fakulteta, za lekare iz državne i privatne prakse. Ovo je naš mali doprinos sticanju i razmeni znanja jer se mi zdravstveni radnici moramo usavršavati do kraja profesionalne karijere. Takođe sam i sama održala čas anatomije dvema grupama školske dece koja su bila u poseti našoj bolnici, naravno prilagođen uzrastu. Jednom mesečno, obično četvrtkom, ovde se okupljaju članice "Udruženja poslovnih žena". Dr Jasmina Knežević, direktorka "Bel Medic", je dobitnica nagrade "Cvet uspeha za ženu zmaja" koje daje ovo udruženje. Na ovakvom skupu može mnogo da se nauči, razmene iskustva iz poslovanja, tako da prisustvujem uvek kad imam vremena.