Duško Vujošević, košarkaški trener - Gerilac na vrhu Evrope

Duško Vujošević (Foto: kkpartizan.rs)

Konferencija za štampu Duleta Vujoševića je gledanija od Žikine šarenice; Jednom je Dule bio neraspoložen i nije osvojio kup. O tome je kasnije snimljen film, piše, između ostalog, u belešci koju su članovi kluba obožavalaca Duška Vujoševića, trenera košarkaškog kluba Partizan, postavili na Fejsbuku.

Partizan je, to priznaju i oni sa "severa", nezaobilazna tema srpske i evropske košarke. Njegov trener, takođe. I pored činjenica iz zvanične biografije koje kažu da je trenerskim poslom počeo da se bavi sa 19 godina, da je u 27. godini već bio trener prvog tima sa kojim je osvojio prvenstvo Jugoslavije a godinu kasnije bio treći u Evropi, pa onda Kup Koraća, svih velikih igrača i svih titula koje nema potrebe nabrajati – o Vujoševićevoj velikoj popularnosti dosta govori i podatak da se o njemu smišljaju navedene doskočice kao za Čaka Norisa. Ima i onih koje ih direktno povezuju: "Čak Noris do sada nije upoznao Duleta jer mu ne daju srpsku vizu. Vizu nije dobio jer u ambasadi nisu mogli da poveruju da ne poznaje Duleta".

Iako je rekao da će kasniti, na ručak u restoran Gušti mora je došao ranije. Vidno mršaviji, pa ona "Dule Vujošević ima više titula nego kilograma", preti da se ostvari. Što zbog nerviranja, što zbog rezultata.

Kaže da mu se čini da ga ima previše u medijima. Napominje da preferira sportsku štampu, a o dnevnim događajima se informiše putem elektronskih medija. "Gledam, kad god mogu, Dnevnik u ponoć, koji sumira neke dnevne događaje". Pogleda, kaže i po neki film i naravno, sportski prenos, ali nema puno vremena za televiziju.

"Dule Vujošević u lice govori sudijama ono što im Grobari psuju ispred televizora", takođe piše na stranicama Fejsbuka. Takav je, neretko i prema svojim igračima. "Mi smo tim, a sa druge strane funkcionišemo kao familija. Mojim igračima je jasno da ih ja volim kao otac, a sa druge strane i vi i svako drugi imate nekoga koga možete da podnesete kad vas opsuje i svašta vam kaže. Opet, kad vas drugi opsuje vi hoćete da se bijete. Sad, i ja zbog neke svoje nervoze psujem više nego što bi trebalo, ali ima nekih situacija kad prosto, psovka ima mesta".

Osim ovakvog odnosa, poznata je činjenica da Vujošević svoju ljubav prema literaturi, pokušava da prenese i na igrače. "Koliko je moguće vršim određeni uticaj na njih, ali su to već ljudi koji su zainteresovani i imaju potrebu za tim. Javnost se čudi kad čuje da neki sportista čita, a ja vam kažem da od cele populacije samo dva odsto čita, i to baš od tih zbog kojih se iščuđavaju".

Uspeh i prazan buđelar

Iako je Partizan sedam puta zaredom prvak Srbije u košarci, isto toliko učesnik Evrolige a prošle i ove sezone i među osam najboljih, klupska kasa je prazna. Sponzora nigde. Vujošević kaže da je jedini lek ili privatizacija ili zakonska stimulacija uspešnih privrednika kako bi ulagali u sport.

"Pošto su u većini slučajeva to ljudi koji imaju jako dobar instinkt i osećaj da naprave pare ali i instinkt da ih štede, oni nemaju neku veliku potrebu da, ako nisu primorani progresivnim porezima, i olakšicama, sponzorišu sport".

Vujošević podseća i da su Partizan i Zvezda svojevremeno imali jako lošu politiku koja se ogledala u tome da je onaj ko je postao sponzor jednog tima, trpeo strašan pritisak od drugog tima. "Kad je Karićev Mobtel postao sponzor Partizana, morali su da isto toliko sredstava daju i Zvezdi, zbog njihovog tadašnjeg rukovodstva koje je bilo jako aktivno i imalo dobre pozicije".

Poslovično oprezan i pred utakmice sa CSKA iz Moskve kaže da ne može reći kako očekuje da će izgubiti, ali da je njegov tim otišao preko svih očekivanja. "Ovaj uspeh uopšte nije realan. Ovo nije standard na koji se treba naviknuti i očekivati. U Srbiji je to pomalo apsurdno, jer kad čovek napravi neki uspeh, to ne izazove pažnju da se pomogne, da se nastavi sa time već samo izazove nova očekivanja".

Jugosloven

Duško Vujošević je i selektor košarkaške reprezentacije Crne Gore, ali mu je i to zamerano. "Obično se pomene ta priča kad hoće da se pomene neki nacionalizam. Na primer, tokom leta o rezultatima reprezentacije Crne Gore ne izađe ni red. A ovde kad se pravi intervju, malo, malo pa se podseti na to, da bi se u stvari svemu dala negativna konotacija".

Da li je to vama samo posao ili ima i onoga ja sam rođen u Crnoj Gori? "Ja sam rođen u Jugoslaviji i što se tiče emocija, jedinu reprezentaciju koju bi sa punom emocijom trenirao je reprezentacija Jugoslavije. A ovo drugo, ja sam Crnogorac, državljanin Srbije, ali Crnogorac. Možda bi mi bilo draže da sam Apač, a ne iz plemena Kuča, ali niti se time ponosim, niti se toga stidim".

Ovo potenciranje jugoslovenstva, nije novost za Vujoševića. "Pa što potenciram. Ne zato što mi to donosi bilo kakvu korist. Ima ljudi koji su gradili svoju karijeru na nacionalizmu, a jedno vreme i na tome što nisu bili nacionalisti. Ali, ne vidim da je profitabilno biti Jugosloven. Za mene Jugoslavija nikad nije ukinuta, niti iko može da mi je ukine. To je zemlja koja je bila svetski prvak u raznim sportovima, između ostalih i u košarci".

Ali to je samo sportska vizura. "Nije to malo, znate. Jugoslavija je bila prilika za sve".

Osim Partizana, ili pre Partizana, Vujošević ima i suprugu Anu i osmogodišnjeg sina Luku. "Majka mi je još živa a imam i sestru. Supruga mi je fakultetski obrazovana ali ne radi. A Luka radi domaći i trenira džudo zato što ga je Sinan tukao". I to je sve o porodici. Što je za javnost.

Vujošević je pored knjiga, veliki zaljubljenik u slikarstvo. Kaže da su mu kolekcije koje skuplja "stvaranje iluzije sigurnosti, lepote koja treba da izbalansira činjenicu da je sport uvek na klackalici". U Prodajnoj galeriji Beograd na Kosančićevom vencu, na izložbi dela iz zbirke porodice Vujošević, Zdravko Vučinić, autor izložbe, sačinio je onomad izbor dela najznačajnijih predstavnika srpskog slikarstva XX veka.

Na pitanje koje vrednosti su postojale u vreme njegovog detinjstva i odrastanja, odnosno da li sad žali za njima, Vujošević kaže da su ljudi u ono vreme bili bolji i da je pritisak na sigurnost izazvao veliku nervozu i sebičluk. "Kad je čovek u problemu on je usredsređen na sebe, teže komunicira sa drugima, teže im pomaže".

Sve vreme ručka pije samo vodu. Kaže da retko kad pije alkohol, a kod kuće voli da pije sokove od ceđenog voća. Nije pušač, ali je do pre 15 godina pušio tri paklice cigareta dnevno. Voli poeziju Desanke Maksimović, Borislava Radovića, Miroslava Maksimovića. Posebno ističe citat jednog poljskog pisca: "Tolike knjige, rečnici, enciklopedije, a nigde sadržaja". Citirao nam je i Džonija Štulića: "Raspolagati sa tuđom mukom nije mala zajebancija". Tačno, ali da, ipak, završimo kako smo i počeli: "Dule Vujošević može i sa Zvezdom da uzme titulu, al’ ga zabole".