Peđa Jovanović, akreditovani ICF kouč i mentor Atria Group - Biti ili ne biti menadžer kao kouč?

(Peđa Jovanović) U proteklih 20 godina koučing se izdvojio kao ključna komponenta razvoja lidera i organizacija širom sveta. Ova metodologija usmerena ka razvoju ljudi svoju ekspanziju u Srbiji doživela je tek nedavno. Danas mnoge kompanije prepoznaju značaj koučinga i veliki potencijal njegovog uticaja na poslovanje. Dok se jedne odlučuju da angažuju kouča, druge shvataju prednost uvođenja internog koučinga.

O tome zašto koučing koriste mnogobrojne uspešne kompanije sa liste Fortune 500 i kada ova metodologija daje rezultate, a kada ne, za eKapiju govori akreditovani ICF (International Coach Federation) kouč i mentor Peđa Jovanović, Senior Partner u kompaniji Atria Group.

eKapija: Koučing kulturu organizacije su počele da uvode tek nedavno. Šta je po vašem mišljenju imalo najviše uticaja na jedan ovakav korak?

- Termin nije baš najsrećniji iako odlično zvuči. Mali je broj ljudi koji zna šta je koučing. Još je manji broj onih koji mogu da naprave razliku između različitih pristupa u koučingu i različitih standarda, a tek je mali broj onih koji razumeju šta je to "organizaciona kultura". Možete onda da zamislite koji broj ljudi zna da objasni šta je to "koučing kultura". Ipak, slažem se sa vama da se u prilično velikom broju kompanija govori o "koučing kulturi".

eKapija: Zašto se priča o njoj?

- Zato što koučingom, a posebno koučingom usmerenim na rezultat (solution focused coaching), direktno utičemo na rast interne motivacije kolega i članova tima. Usmeravamo njihovu pažnju na ono što želimo da postignemo, a ne na probleme i izgovore zbog kojih nešto nije moguće postići. Ova dva razloga su više nego dovoljna da svaki tim lider, menadžer ili direktor, najmanje, prouči koučing literaturu.

eKapija: Usled prezasićenosti mnogobrojnim treninzima za razvoj takozvanih "softskills" veština, na tržištu je prisutna određena doza skepticizma kada se pojavi nešto novo. Zašto se koučing razlikuje od svega sa čim smo se do sada susreli?

- Možda su pojedinačni elementi slični ali je koncept vrlo drugačiji. Razmislite samo da umesto kretanja od pitanja šta je ovde problem i ko je odgovoran za situaciju krenete u razgovor od pitanja "šta mi stvarno želimo da postignemo u ovoj situaciji?" Pitajte ljude oko vas šta žele da postignu u različitim segmentima života. U najvećem broju slučajeva ljudi će vam opisati šta je to što ne žele da im se dešava ili će dati apstraktne odgovore tipa - želim da budem uspešan, srećan, zadovoljan i sl. Kada ljudi govore o onome što ne žele da im se dešava onda su vrlo konkretni, a kada govore o onome što žele onda su najčešće prilično apstraktni.

Koučing pomaže pojedincima da spoznaju šta je to što stvarno žele da postignu, a zatim da to povežu sa sopstvenom suštinom (i obrnut redosled je moguć). Kada jednom ovo postignemo onda naša interna motivacija postaje gorivo za postignuće. Tada i pojedinac i organizacija imaju korist.

eKapija: Sa kojim profesijama ljudi najčešće poistovećuju koučing?

- Koučing treba razlikovati od profesija kao što su sportski trener, mentor, psihoterapeut ili konsultant. Razlika između koučinga i konsaltinga je u tome što se kroz konsalting klijent dobija rešenja za situaciju u kojoj se nalazi, dok je koučing proces u kojem, odgovarajući na određena pitanja, klijent sam dolazi do rešenja koje je najpovoljnije za njega. Profesionalni kouč vam nikada neće dati rešenje za situaciju, već će vam pomoći da kroz odgovore na teška pitanja sami dođete do rešenja. Za razliku od koučinga, terapija je, u najvećoj meri, orijentisana ka prošlosti i na razumevanje razloga zbog kojih se nešto dešava u sadašnjosti, dok je koučing orijentisan od sadašnjosti ka budućnosti.

eKapija: Koučing vrlo često ljudi mešaju i sa NLP-om. Koja je osnovna razlika između ovih metodologija?

- NLP predstavlja mnogo širu metodologiju koja se može primeniti u brojnim oblastima i na različite načine. To je metodologija koja se bavi identifikacijom, opisom i primenom uspešnih strategija u različitim oblastima života. Ona proučava na koji način ljudi reaguju na lična iskustva i pridaju važnost i značenje iskustvu kroz govor i ponašanje. Upravo zbog toga njegova primena je interesantna u svakoj oblasti ličnog razvoja (uključujući i koučing).

S druge strane, koučing predstavlja strukturiran način komunikacije koji klijentu omogućava da identifikuje najvažnije ciljeve i lične vrednosti, da definiše odgovarajuće strategije i preduzme akcione korake koji će mu omogućiti da postigne željene rezultate i ciljeve.

eKapija: Šta tačno znači koučing orijentisan na rezultat?

- Kao što sam već ranije pomenuo, postoje dva najčešća pristupa situacijama koje nam se dešavaju. Najčešće analiziramo situaciju i tražimo uzroke zbog kojih se situacija dešava. Pitamo se ko je kriv za neuspeli projekat? Kako je do ovoga došlo? Pitamo se da li smo mogli da postupimo bolje? To znači da svoj fokus stavljamo na problem. Kao posledica, nastaje situacija u kojoj razmišljamo, analiziramo, ali ne možemo nešto mnogo da uradimo. Odnosno radimo, ali sa teskobom.

Nasuprot toga je fokus na rezultat, tj. ono što želimo da postignemo. Umesto da smo fokusirani na ono što nismo uradili, a želeli smo, okrećemo se ka budućnosti, odnosno definišemo šta je to što stvarno želimo da postignemo, interne razloge za postizanje baš tog rezultata i akcione korake koji će nas pokrenuti u pravcu postignuća.

eKapija: U kojim situacijama koučing ne treba implementirati u organizaciju?

- Rigidni i nefleksibilni sistemi nisu dobro tlo za koučing. Koučing pristup u radu sa ljudima zahteva određeni stepen slobode i fleksibilnosti. Kouč je partner, a ne nadređeni. Kouč ne daje instrukcije, već podstiče kreativno razmišljanje i inicijativnost. Ukoliko uvodite koučing budite spremni da slušate i budite otvoreni za nove predloge i mogućnosti.

Ukoliko je dominantni stil rukovođenja u vašoj organizaciji autoritativni, onda bi trebalo da odustanete od uvođenja koučing kulture. Koučing vam može pomoći da u većoj meri uključite članove tima i izvršite distribuciju moći i odgovornosti. Ukoliko na to niste spremni kao lider ili možda članovi tima to ne žele, možda koučing nije najbolji pristup u radu sa ljudima u vašem slučaju.

eKapija: Šta je ono što bi svaki menadžer trebalo da primeni iz koučing filozofije?

- Pozitivan feedback. Gallup je krajem prošlog i početkom ovog veka radio najveće istraživanje ikada posvećeno angažovanju zaposlenih na radnom mestu. Posmatrali su četiri biznis indikatora: profitabilnost, produktivnost, zadovoljstvo internih i eksternih klijenata i zadržavanje ključnih ljudi. Posle 25 godina istraživanja u koje je uključeno milion zaposlenih i 70 hiljada menadžera širom sveta, dobiljeno je 12 kategorija koje su podeljene u četiri nivoa, osnovni plus tri napredna nivoa. Verovali ili ne, pozitivni feedback je jedna od kategorija koja je temelj za ostvarivanje profitabilnosti, produktivnosti, zadovoljstva internih i eksternih klijenata i zadržavanja ključnih ljudi.

Naša kultura je kultura fokusa na greške. Na ono što nije bilo dobro, dok često zaboravljamo ono što je dobro urađeno. Dobra ponašanja treba modelovati, usvojiti i implementirati u nekim narednim sličnim projektima i situacijama. Pozitivni feedback je u osnovi svega. On pospešuje zadovoljstvo i motivaciju pojedinca - zaključuje Peđa Jovanović u razgovoru za eKapiju.