KO SU VINARI SRBIJE: Nebojša Aleksić - Modernista

(Nebojša Aleksić) "Kad jako mlad čovek ode u Francusku, normalno je da se zaljubi u vino..."

Nebojša Aleksić rođen je u Vranju. Nakon završenih studija ekonomije, odlazi u Pariz, na usavršavanje iz oblasti menadžmenta. Tamo se i rodila njegova ljubav prema vinu i gastronomiji, a po povratku u Beograd, počinje sve više da istražuje i proba različita vina. Kada je država počela da pomaže ovaj sektor i kada su se stvorili finansijski uslovi, odlučuje da osnuje sopstvenu vinariju. Temet, čuven po svojim vinima Tri Morave i Ergo, danas je prepoznatljiv i po svojevrsnom vinskom modernizmu u srcu Šumadije.

Desetak minuta od centra Jagodine, u Lozovik stižemo jednog sunčanog aprilskog prepodneva.

- Kada sam počeo da razmišljam o vinariji, imao sam tri ideje na umu. Hteo sam da bude drugačija i jedinstvena, da bude moderna, ali i da ima neku vrstu "patine", i da ceo koncept bude jednostavan. Time smo se vodili i u stilu vina, dizajnu, arhitekturi, nastupu na tržištu.

Tradicija je potrebna, ali ja verujem da ona nije u nama, već u zemlji. Čak i sam naziv mesta u kome je smeštena naša vinarija - Lozovik, potiče od daleke istorije uzgoja vinove loze.

Priznajem da sam se u jednom trenutku na početku dvoumio, da li pratiti svetske trendove ili napraviti "tradicionalnu šumadijsku kuću". Ipak, zajedno sa arhitektama, odlučio sam da to treba da bude nešto moderno, što oslikava duh vremena koje dolazi, a ne nečega što je prošlo. Verujem da je to put kojim treba ići.

- Da, nisam želeo da se vinarija zove Aleksić, ali ni varvarizme, tuđice i slično. Setili smo se latinske reči temetum, koja znači - jako snažno alkoholno piće, pre svega vino. Od temetuma smo izvukli temet. Temet ima dobre i grafičke i fonetske simetrije, isto se piše latinicom i ćirilicom, čita se isto i sa jedne i sa druge strane. Kratko je, jednostavno i lako se pamti, a istovremeno i upečatljivo i ima poruku.

- Za zemljom sam tragao pune dve godine. Bila mi je važna dobra povezanost sa Beogradom, želeo sam da lokacija ne bude udaljena više od sat i po vožnje, ali pre svega - da zemlja bude adekvatna za sadnju loze.

Razmatrao sam i Frušku goru, okolinu Smedereva, Topolu... U Jagodinu sam došao po preporuci prijatelja, jednog nedeljnog popodneva i dopalo mi se ono što sam video. Potom su usledile analize zemljišta, na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, kao i na institutu u Veroni. Zemljište se pokazalo kao izuzetno dobro, te smo 2009. krenuli sa prvim zasadima.

Odlučili smo se i za domaće i za internacionalne sorte. Tri Morave su kupaža tri domaće sorte - tamjanike, smederevke i morave. Imamo i crvene Tri Morave, koje pravimo od prokupca. Ergo je kupaža internacionalnih sorti, a tu je i sortni Pinot Grigio.

Vino je proizvod koji vam dozvoljava da se bavite antiglobalizmom. Ovde se traži nešto što je autentično, ne nešto što liči na ono iz Francuske, iz Italije i slično. Imate slobodu i kreativnost, da iskažete ono što osećate.

- U 2017. smo proizveli 200.000 litara i to je maksimalni kapacitet vinarije. Ne planiramo da ga dalje povećavamo, već da se bavimo podizanjem kvaliteta i pozicioniranjem naših vina.

Pripremamo se i za sadnju još 10 hektara vinograda, namera nam je da uskoro uđemo u 100% sopstvenu proizvodnju grožđa. U Srbiji se mnogo govori o značaju sopstvene sirovine. Svakako da je ona potrebna, ali ne treba ni da zaboravimo da se svuda u svetu trguje grožđem - u Austriji, u Francuskoj, u Španiji...

Osim toga, već smo pokrenuli i priču o organskoj proizvodnji, razmišljamo i o veganskim vinima. Takođe, želimo da u budućnosti kreiramo zatvoreni ciklus, da iskoristimo sve ono što ostaje kao nusproizvod u vinogradu ili vinariji. Sve više radimo i na razvoju vinskog turizma, za šta postoji veoma veliko interesovanje.

Želim i da se Temet u narednim godinama još više bavi autohtonim sortama, da osvajamo prestižne nagrade za njih, da promovišemo našu zemlju kao vinsku regiju.

- Daću vam jedan primer iz ličnog iskustva - iako, recimo, Ergo pripada kompleksnijim i skupljim vinima, svi pitaju za Tri morave, jer su autentične.

U Srbiji je napravljen prvi korak - uverili smo domaće potrošače da piju domaća vina. Sledeći korak je da pijemo domaća vina od domaćih sorti. Ono što je važno je edukacija, da ljudi nauče da autohtone sorte ne treba upoređivati sa internacionalnim, da kvalitet nisu samo boja i tanini. Ne može se, na primer, upoređivati prokupac i cabernet. Po mom mišljenju, ono što je nakvažnije je da je vino "u balansu". Svako vino koje je u balansu je dobro vino.

Ko zna, može nam se desiti i da za nekih desetak godina krčimo vinograde i zanavljamo ih autohtonim sortama.

- Ne, nikad. Ja sam veliki protivnik odlaska mladih iz Srbije... Ni tada nisam razmišljao o preseljenju. Nosim dragocena iskustva iz inostranstva, ali brzo sam shvatio da to nije za mene i moj senzibilitet. I zbog kulture, i zbog jezika, osećanja...

Mislim da svako ko je kreativan, vredan i istrajan može da uspe i u našoj zemlji.

- Da nisam studirao ekonomiju, mislim da bih se odlučio za arhitekturu. Volim likovnu umetnost, često crtam u slobodno vreme... I vinarstvo je, verujem, jedna vrsta umetnosti.

Igram basket, tenis, idem na skijanje.

Živim u Beogradu, ali svake nedelje sam u Lozoviku - što zbog rada, što zbog uživanja. Raduje me da provodim što više vremena u priorodi, da uživam u ovom okruženju...

- Odlično. Miša Cilić je, inače, prijatelj koga sam pomenuo na početku, koji mi je "otkrio" jagodinski kraj.

Mi vinari se izuzetno podržavamo. Ako ne pijem svoja vina, kao veliki lokal patriota, volim da poručim vina upravo iz Jagodinskog vinogorja.

- I za tehnologa, i za arhitekte, vinogradare, oslanjao sam se na intuiciju, razgovarao, slušao preporuke. Nisam tražio velike reference, tražio sam iskrenost, tražio sam saradnike koji su mi odavali utisak da će raditi kao da rade za sebe. Često se šalim da sam sve radio "iz stomaka".

Važno je i stalno učenje, ja se i danas savetujem sa konsultanatima iz Bordoa, sa kojima sam radio i na početku...