Jorgovanka Tabaković, guvernerka NBS - Strani investitori ulažu u dinarske državne obveznice zbog političke i finansijske stabilnosti

Kada ugledna agencija Bloomberg objavi kako je naš dinar druga najbolja valuta sveta u proteklih godinu dana, prosečnom građaninu nije baš najjasnije o čemu se radi.

Oni koji stvari primaju zdravo za gotovo – ponosni su. Oni malo sumnjičaviji se pitaju gde je ta snaga dinara u njihovom novčaniku. Novinari Blica potražili su odgovor na ovo pitanje u "rodnoj kući" naše valute i razgovarali sa guvernerkom Jorgovankom Tabaković.

Šta ovo tačno znači?

- Osim što predstavlja lepo priznanje i potvrdu rada Narodne banke Srbije od kada sam na mestu guvernera, ova vest je dokaz da naša zemlja u svakom smislu napreduje, da su uslovi za ulaganja sve bolji i da investitori imaju poverenja u budućnost srpske ekonomije. Oni to dokazuju ulažući ne samo u hartije od vrednosti već i u otvaranje novih fabrika, što je za nas najznačajnije jer to sa sobom nosi nova radna mesta i očekivani bolji standard građana. O poverenju investitora govori 2,6 mlrd EUR investicija prošle godine, kao i to što je od početka godine nadmašen iznos investicija iz istog perioda lane. Rast priliva investicija pokazuje da investitori veruju u političku i finansijsku stabilnost zemlje, u to da će inflacija ostati niska i stabilna, a drago mi je i što naši građani pokazuju da veruju u sopstvenu valutu jer raste dinarska štednja. Dinar je danas u odnosu na 6. avgust 2012, kada sam došla na poziciju guvernera, jači za 0,1%, a od tada do danas, što znači za više od pet i po godina, devizne rezerve su intervencijama smanjene za svega 20 mil EUR. Ta stabilnost kursa koju smo uspeli da postignemo doprinela je niskoj i stabilnoj inflaciji, stvaranju uslova za uspešnu fiskalnu konsolidaciju, izvesnosti poslovanja i profitabilnosti privrede.

Sve je to lepo, ali kako je moguće da dinar poraste za više od 20% u odnosu na USD, 10% u odnosu na švajcarski franak i gotovo 5% u odnosu na EUR. Šta stoji iza toga, kojim ekonomskim uspehom je potkrepljeno, koliko je to realno?

- Dinar je u 2017. ojačao prema evru za 4,2%, dok u ovoj godini, zaključno sa 16. martom, jačanje dinara iznosi 0,1%. U odnosu na isti dan prethodne godine dinar je danas prema evru jači za 4,8%. Posle pritisaka na slabljenje dinara koje smo imali u januaru zbog privremenih sezonskih faktora, od februara su ponovo prevagnuli pritisci na jačanje dinara, koji su bili prisutni i tokom većeg dela prošle godine. Kao što sam i pomenula, to je rezultat, pre svega, povećanog interesovanja stranih investitora za ulaganje u dugoročne dinarske državne obveznice i ukazuje na njihovo poverenje u izglede domaće ekonomije. Ono što opredeljuje strane investitore za ulaganje u dinarske državne obveznice jesu politička i finansijska stabilnost, duži niz godina održane niska i stabilna inflacija i relativna stabilnost kursa, značajnije smanjenje problematičnih kredita, uspešna fiskalna konsolidacija, smanjenje javnog duga. Zahvaljujući svemu tome, mi smo u februaru i martu do danas kupili 525 mil EUR da dinar ne bi previše jačao, dok smo u januaru prodali 180 mil EUR. Time smo stvorili svojevrsni odbrambeni sistem od 345 mil EUR da možemo da intervenišemo u slučaju potencijalnih negativnih šokova iz međunarodnog okruženja, a uz to smo i povećali devizne rezerve.

Koliki je uticaj stranih banaka i fondova na jačanje dinara, mislim na praksu da ovde prodaju stranu valutu, kupuju dinare i onda ih pozajmljuju državi? Ispada da dvostruko zarađuju - i na kamati i na kursnoj razlici?

- Prilikom ulaganja strani investitori, bilo da je reč o portfoliju ili stranim direktnim investicijama, imaju pojačanu tražnju za dinarom, što predstavlja važan faktor koji doprinosi jačanju domaće valute. Važno je napomenuti da su oba ova tipa stranog investiranja dugoročnog karaktera, što ukazuje na nameru ulagača da ostanu u Srbiji – strane direktne investicije same po sebi imaju dugoročan karakter, dok u slučaju portfolio investicija to ne mora da bude slučaj, čemu smo bili svedoci pre nekoliko godina. Ipak, sa poboljšanjem makroekonomskih pokazatelja Srbije produžavala se i ročnost ulaganja stranih investitora, tako da su oni danas najviše zainteresovani da investiraju u dugoročne dinarske obveznice na pet, sedam i deset godina. Svaki investitor prilikom donošenja odluke o ulaganju procenjuje odnos prinosa koji će dobiti i rizika svoje investicije. O tome kolika je tražnja za srpskim dinarskim hartijama od vrednosti, odnosno koliku sigurnost imaju strani investitori, govori i to što je razlika između kamatnih stopa na desetogodišnje dinarske obveznice i desetogodišnje obveznice SAD na istorijski najnižem nivou – oko 2,4 procentna poena. Pri tome treba imati u vidu da su u tu "premiju", odnosno razliku uključeni i rizik zemlje i svi tržišni rizici – kamatni, devizni rizik i rizik likvidnosti. To je možda najbolji pokazatelj da međunarodna tržišta nikada do sada nisu videla Srbiju na bolji način.

Narodna banka je smanjila i referentnu kamatnu stopu na 3,25 (nikad nije bila niža). Da li će to doprineti tome da padnu i bankarske kamate za građane i privredu?

- Mi smo referentnu kamatnu stopu u vreme kad druge centralne banke pooštravaju monetarnu politiku snizili na 3,25%, i to je samo jedan od dokaza da vodimo sopstvenu monetarnu politiku iako, naravno, vodimo računa i pratimo šta rade druge centralne banke, posebno one najveće i najuticajnije. Očekujemo da smanjenje referentne kamatne stope u uslovima niskih inflatornih pritisaka bude dodatna podrška kreditnoj aktivnosti i privrednom rastu. Upravo je suzbijanje inflatornih pritisaka i omogućilo ublažavanje monetarne politike, što je, uz poboljšanje makroekonomskih prilika, opredelilo pad kamatnih stopa u prethodne četiri godine. Mi smo ciklus smanjenja referentne kamatne stope započeli u maju 2013. i od tada smo je smanjili za ukupno 8,5 procentnih poena, na 3,25%. Za to vreme kamatne stope na nove dinarske kredite za privredu i stanovništvo značajno su smanjene – za više od deset procentnih poena, i ima osnova da se takvi trendovi i nastave.

Kad ste došli na mesto guvernera, imali ste primedbu da banke ne odobravaju dovoljno kredita privredi. Ti krediti i dalje stagniraju, zašto?

- Moram da vam ukažem na činjenicu da je upravo dosadašnje ublažavanje monetarne politike koje je uticalo na dalji pad troškova dinarskog zaduživanja zajedno s padom premije rizika zemlje, pojačanom konkurencijom među bankama, rastom ekonomske aktivnosti i oporavkom tržišta rada, kao i niskim kamatama u zoni evra, doprinelo ubrzanju kreditne aktivnosti. Njen rast je nastavljen i u prošloj godini. Krediti su po isključenju efekta promene kursa u 2017. povećani za 7,4%, i to u uslovima visokih otpisa problematičnih kredita, pri čemu je rast kredita privredi bio 4,3%. Po isključenju efekta otpisa NPL-a krediti su u 2017. povećani za 10,2%, uz rast kredita privredi od 7,4%. Rast kreditiranja privatnog sektora, i to u uslovima čišćenja bilansa banaka od NPL-a, potvrđuje da se kreditna aktivnost ubrzano oporavlja. Ovi podaci ne umanjuju potrebu da se banke u većoj meri umesto ulaganja u plasmane sa niskim rizikom okrenu jačanju svoje uloge posrednika između deponenata i korisnika kredita i tako doprinesu još bržem kreditnom rastu.

AIK banka nije dobila dozvolu NBS za kupovinu slovenačke Gorenjske banke zbog nepravilnosti u poslovanju, tačnije već data saglasnost je povučena. Šta je bila smetnja i kako je prethodno dobila dozvolu za akviziciju Alfa banke?

- Za sticanje udela u drugoj finansijskoj instituciji, uključujući i sticanje u drugim državama, neophodna je saglasnost NBS, uslovljena pozitivnom ocenom ispunjenosti svih propisanih uslova. Ceneći ispunjenost tih uslova u datom momentu, NBS je u junu 2016. godine dala prethodnu saglasnost AIK banci za sticanje učešća u Gorenjskoj banci, a u aprilu 2017. godine i za sticanje učešća u Alfa banci. S obzirom na to da su u okviru uobičajenih kontrolnih aktivnosti utvrđene određene nepravilnosti u poslovanju AIK banke ocenjeno je da više nisu ispunjeni svi potrebni uslovi. NBS je zato preduzela neophodne mere prema AIK banci i takođe ukinula prethodno datu saglasnost za sticanje učešća u Gorenjskoj banci.

Inflacija je niska, kurs stabilan, dinar jak, a cene ipak rastu (potrošačke cene u februaru 2018. godine u poređenju sa istim mesecom prethodne godine povećane su 1,5%). O čemu se radi?

- Ilustracije radi, podsetiću vas samo da je na kraju prošle godine inflacija bila 3%, što znači da je u februaru bila na duplo nižem nivou. U tom mesecu imali smo očekivano sezonsko poskupljenje voća i povrća i pojeftinjenje odeće i obuće i svežeg mesa, kao i povećanje cena cigareta i naftnih derivata. Podsetila bih vas i da je naš cilj i naše opredeljenje da inflacija bude niska i stabilna i mi taj cilj uspešno i ostvarujemo već petu godinu zaredom. U proteklih pet godina inflacija se u proseku se kretala oko 2%, što znači da smo je stavili pod kontrolu. Može se reći da smo u pogledu inflacije uporedivi s drugim evropskim zemljama i tu nameravamo i da ostanemo - prema centralnoj projekciji NBS, međugodišnja inflacija će i u narednim mesecima ostati niska.

O NAKNADAMA ZA OBRADU KREDITA

Aktuelne sudske presude povodom bankarskih naknada za obradu kredita - proglašene su neosnovanim. Da li je NBS imala ingerencije da u startu spreči tu vrstu faktički fiktivne kategorije? Vi ste rekli kako imaju pravo to da naplaćuju ukoliko u ugovoru navedu taj trošak.

- Od početka naglašavamo da sve naknade koje banke naplaćuju u vezi s odobravanjem kredita treba da odgovaraju stvarnim troškovima koje banke imaju za pružanje usluga klijentima, i to smo u dopisima koje smo uputili bankama i navodili. Uvek apelujemo na građane da prilikom donošenja odluke o uzimanju kredita obrate pažnju na efektivnu kamatnu stopu, jer je njome izražena prava cena kredita koju treba da plate i koju banke moraju da prikazuju i pri oglašavanju kredita i u predugovornim informacijama i pri zaključenju ugovora, što je i propisima uređeno. Efektivna kamatna stopa sadrži sve naknade i troškove koje klijent plaća banci. Zahvaljujući jedinstvenom metodu obračuna koji je NBS propisala, efektivna kamatna stopa je uporediva kod različitih banaka i to građanima omogućava da procene uslove pod kojima različite banke nude iste kredite. Tu stopu građani treba da imaju u vidu kada procenjuju isplativost kredita i kada donose odluku da li uslovi pod kojima banka nudi kredit odgovaraju njihovim potrebama i finansijskoj situaciji jer kroz nju vide kolika je cena kredita, odnosno koliko će novca vratiti banci.