(Biznis)Igor Smiljković, generalni direktor "Rudnap Group" - branimo mašinogradnju od tašna-mašna firmi

(Igor Smiljković)

Neke kvazi političko-privredne grupacije koje imaju svoje zakulisne interese stvorile su sliku da mi želimo da imamo, zajedno sa domaćom industrijom, monopol na gradnju. Naprotiv, mi želimo, zajedno sa desetak najvećih srpskih preduzeća među kojima je i naša "Minel-kotlogradnja", da zaštitimo domaću mašinogradnju od firmi tašna-mašna. Nećemo dozvoliti da se svi poslovi povere stranim firmama, jer tako se najlakše ostvaruju različiti interesi - kaže u intervjuu za Biznis Igor Smiljković, generalni direktor kompanije "Rudnap Group", čiji je predsednik poznati biznismen Vojin Lazarević.

Osim energetike i proizvodnje opreme, krenuli ste, uprkos teškoćama na tržištu kapitala, i u "real estate" aktivnosti. Da li se nekretnine i građevinski biznis više isplate od energetike i proizvodnje opreme?

- "Rudnap Group" je jedna od najstarijih srpskih firmi, koja postoji još od 1946. godine. Uspeli smo u celini da sačuvamo ugled koji je imala, a da s druge strane, u nju integrišemo nove aktivnosti koje diktiraju tržište i savremene tehnologije. Funkcionišemo kroz najavljeni koncept poslovanja, sa jasnim naglaskom na energetici. Dakle, još pre tri godine UO "Rudnap Group" doneo je odluku da krene i u pravcu razvijanja "real estate" biznisa. Teško je kazati šta se više isplati. Mora da se posluje pametno i profesionalno i profit se i ovde ostvaruje, kao i u svakom drugom biznisu.

Da li ste već počeli sa realizacijom nekih građevinskih projekata?

- Poslednjih godina bili smo fokusirani na sticanje atraktivnih lokacija na teritoriji Beograda, kako bismo stvorili uslove za gradnju, i već početkom iduće godine počinjemo da gradimo prvi objekat, za koji su projekti gotovi. To je projekat na Slaviji, pod imenom "Dva kralja", koji ćemo izgraditi sa jednom partnerskom firmom.

Tako je nazvan, jer se lokacija nalazi na uglu poznatih ulica Kralja Milana i Kralja Milutina. Ovo treba da bude velelepan poslovno stambeni objekat, ukupne površine od oko 30.000 metara kvadratnih, vredan više desetina miliona evra. Na ovoj lokaciji još od Drugog svetskog rata nalaze se udžerice i oronule kućice i ovaj objekat svojim modernim dizajnom potpuno će promeniti izgled ovog dela grada.

Kada projekat bude završen, ovaj deo grada, u neposrednoj blizini Slavije, zajedno sa Jugoslovenskim dramskim pozorištem i završenom Narodnom bankom Srbije zaista će izgledati "svetski".

U početku je primarna delatnost "Rudnapa" bila trgovina strujom. Kako trenutno poslujete na domaćem, a kako na tržištima drugih zemalja?

- "Rudnap Group", preko svoje kompanije u Beogradu i desetak firmi u centralnoj i jugoistočnoj Evropi, trguje električnom energijom, gotovo u svim zemljama od Nemačke do Grčke. Što se same Srbije tiče, njeno učešće u našem poslovanju je minimalno, na nivou dva-tri procenta od ukupnog poslovanja, jer proizvodnja u zemlji gotovo potpuno pokriva potrošnju. Količine električne energije koje se uvoze, mahom tokom zimskih meseci, zanemarljive su.

Da li se vama više isplati da izvozite struju tj. da trgujuete "napolju"?

- Mi trgujemo gde za to postoje objektivni uslovi. Realnost je takva da u ovom trenutku nema dovoljno proizvodnje električne energije u regionu, i pojedine elektroprivrede, koje imaju debalans, i tzv. veliki potrošači, imaju potrebu da sarađuju sa trejderima na uvozu, a posebno oni koji imaju specifične zahteve kada su u pitanju dijagrami potrošnje i potrebna sigurnost u napajanju.

S obzirom na aktuelno poskupljenje gasa, da li nam preti nestašica struje i koji je najbolji način da to sprečimo?

- U ovom trenutku nema na vidiku ozbiljnije nestašice električne energije u Srbiji, ali ljudi u EPS-u sigurno o tome mogu da kažu više. Treba razmišljati o sledećim godinama. Način da se u budućnosti spreči deficit električne energije u Srbiji vezan je za povećanje proizvodnje, i to je najbolje uraditi preko novih investicija u energetska postrojenja. Potrebna su ulaganja i u remont i revitalizaciju postojećih objekata, baš kao i u izgradnju novih.

Prosečna starost energetskih blokova u termoelektranama kod nas je preko 30 godina, što je mnogo, jer je većina tih blokova prevazišla projektovani radni vek i zastarela je i tehnološki i ekološki. Ključna stvar je da se što pre krene u izgradnju najavljenih novih kapaciteta. Vlada Srbije je objavila da se pripremaju tenderi za izgradnju dva bloka po 350 MW u Kolubari i jedan blok od 700 MW u TENT-u, po savremenim projektima. To mora biti brzo, jer potrošnja struje raste.

Izgleda da se "Rudnap Group" ozbiljno priprema za sve te tendere. Osnovali ste čak i konzorcijum domaćih kompanija.

U javnosti je, od strane nekih kvazi političko-privrednih grupacija koje imaju svoje zakulisne interese, stvorena slika da mi želimo da imamo, zajedno sa domaćom industrijom, monopol na gradnju. Naprotiv, mi želimo, zajedno sa desetak najvećih srpskih firmi među kojima je i naša "Minel-kotlogradnja", da zaštitimo domaću mašinogradnju od firmi tašna-mašna.

Mi smo pre više od dve godine privatizovali firmu koja se zove "Minel kotlogradnja", specijalizovanu za proizvodnju mlinova, delova pod pritiskom i kotlova, a naši glavni korisnici su gradske toplane i termoelektrane, a neko pokušava da domaću industriju potisne na marginu i sve poslove poveri stranim firmama, jer tako se najlakše ostvaruju različiti interesi.

Nećemo to dozvoliti. Nismo odgovarali na blaćenje, niti želimo. Znamo odakle vetar duva. U planu je izgradnja nove moderne fabrike u Obrenovcu. Projekti su gotovi. Pitanje je kome mi smetamo i domaća mašinogradnja? Vrhunska nemačka konsultantska kuća TMG, koja je radila slične projekte za najpoznatije svetske proizvođače opreme, uradila je studiju strategije razvoja MK u sledećih 10 godina.

To će biti moderna fabrika koja će zadovoljiti stroge evropske standarde. Domaće energetske kompanije će sigurno učestvovati na tenderima, zajedno sa svetskim firmama ili kao konkurencija.

Konzorcijum u ovom trenutku broji preko deset hiljada zaposlenih, i ima obrt od blizu sedam stotina miliona evra. Nekoliko jakih stranih igrača je prisutno na našem tržištu, a domaće firme samo objedinjene mogu da budu konkurentne. Mada slična iskustva iz zemalja u regionu, pa i EU pokazuju da su takvi konzorcijumi u ovim zemljama bili podržani od strane svojih država kada su ovakvi poslovi u pitanju, nama nije cilj da budemo povlašćeni. Naprotiv - mi hoćemo da budemo konkurentni i partneri.

Da li postoji monopol na energetskom tržištu Srbije?

- Monopol u energetici ovde ne postoji. Što se tiče trgovine strujom, postoje 32 kompanije koje su dobile licencu za trgovinu električnom energijom i u takvoj situaciji sami možete da nađete odgovor.

Koliko među tim kompanijama ima zaista ozbiljnih igrača?

- Ne bih nikoga posebno izdvajao, jer su tu "Čez", "Eon", EGL, RWE, ENEL, koje su zaista ozbiljne svetske firme.

Bilo je reči o stvaranju regionalne energetske berze i "Rudnap Group" je najavio da je zainteresovan da uzme učešće u osnivanju zajedničkog preduzeća koje bi servisiralo trgovinu energentima na regionalnoj berzi. Dokle se sa tim stiglo?

- Regionalna berza je nešto što je prilično novo i u Evropi. Eureks kao pravni subjekt i Borzen krenuli su u osnivanje "Južnog pula", regionalne berze za trgovinu strujom. Sve je još u povoju, jer oni u ovom momentu idu po regionu i predstavljaju svoju firmu. Nas zvanično još uvek nisu kontaktirali, mada mislim da ta priča može da bude zdrava, ali da se sve stavi na realnu osnovu. Ova inicijativa daje mogućnost da na jednom mestu imamo pregled električne energije s kojom se raspolaže u regionu. Ukoliko se osnuje takva berza, mi ćemo se sigurno uključiti u njen rad, kao i sve druge kompanije.

U kojim zemljama regiona je najunosnije trgovati strujom u ovom trenutku?

Nema tu nikakvog pravila. Sezona, trenutak, ponuda i potražnja diriguju profitabilnost. S obzirom na postojeće energetske kapacitete, jednom su najinteresantnije Rumunija i Bugarska, drugi put Češka i Mađarska. Treći put idete na berzu i kupujete ili prodajete ono što vam treba ili što vam je višak. Ponavljam, radimo sa svim zemljama i na svim berzama. To je izuzetno složen mehanizam, osetljiv posao, koji se menja i nadzire i ima ogromne rizike, kao i na tržištu svake druge robe, s tim što je ovde reč o tzv. zakonu velikih brojeva, sa prometom koji se mesečno meri sa više desetina miliona evra.

(poziv na pretplatu - magazin "Biznis" (www.biznisnovine.com)