Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa - Gradićemo Srpski tok

Vrlo smo blizu dogovora da preduzeća iz hemijskog kompleksa od Gazproma dobiju gas po specijalnoj ceni. Za potrebe Azotare i MSK, gas će biti tretiran kao sirovina, a ne kao energent. Jeftiniji gas će ovim firmama omogućiti da prežive dok ne stignu strateški partneri. Da se ne izgubi nijedno radno mesto. To je direktna posledica nedavne posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Rusiji.

Ovo u intervjuu Novostima kaže Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa, koji naglašava da je izuzetno važno što se međudržavnim sporazumima između Moskve i Beograda ruska strana obavezala da će isporučiti dovoljne količine gasa našoj zemlji.

Šta za naše građane znači ovakav sporazum?

- Na osnovu tog ugovora najveći proizvođač garantuje da će isporučiti potrebne količine gasa. Srbija je energetski sigurna. Između Srbijagasa i Gazproma nije obična komercijalna saradnja, to je strateško partnerstvo. Sada ćemo moći i da prodajemo ruski gas. Dosadašnji ugovor je precizirao nabavku 1,5 milijarda kubnih metara godišnje, sad smo podigli na dve milijarde.

Zašto Srbija ne kupuje gas od drugih proizvođača? Brane li nam Rusi?

- Nikad Gazprom nije rekao "nemojte da kupujete gas od drugih", ali oni su najpovoljniji. Cene po kojima nabavljamo su u klasi regiona. Nemamo mi privilegiju kada je cena u pitanju, ali imamo slobodu da uzimamo kad želimo i koliko želimo, a da pri tome ne plaćamo penale, bez dodatnih uslova i troškova. Nikad nam Rusi nisu naplatili nijedan penal zato što nabavke nisu išle po dogovoru.

Putin je Srbiju javno pozvao u projekat Turski tok. Kolike su šanse da dobijemo još jedan pravac snabdevanja?

- Važno je da se sada sve radi po evropskim pravilima. Pojavili su se kupci koji zahtevaju sve veće količine gasa, a naš transportni sistem je prilično skroman. U tom gasnom tepihu velika je rupa u jugoistočnoj Evropi. Nama je sada zadatak da izgradimo svoju mrežu i da je ojačamo, posebno kada zahtevi kupaca budu obavezujući. Širimo srpski transportni sistem.

Potrebno je naravno i da Bugarska obezbedi svoju infrastrukturu, a jačanjem naših gasnih kapaciteta mi možemo da se povežemo i uzimamo gas i iz Azerbejdžana, Južnog koridora, Turskog toka... To su sve komercijalni ugovori, na osnovu kojih mi možemo da dobijemo kredit od banke i širimo svoju mrežu.

Je li išta započeto od tih ambicioznih planova?

- Sada ubrzano radimo na interkonekciji od Niša, preko Dimitrovgrada do granice sa Bugarskom. Garant Evrope za taj posao je 40 mil EUR. Već smo ušli u poslove eksproprijacije. Onda mora da se gradi gasovod od Niša do Velike Plane, a kasnije Velika Plana - Batajnica.

U planu je i interkonekcija sa Rumunijom, gde imamo samo osam kilometara. To je još jedan pravac snabdevanja od proizvođača jer Rumuni imaju svoj gas. U Vojvodini je mreža prilično dobra. Imamo i vezu sa Mađarskom.

Imamo šanse da postanemo energetsko čvorište, jer ćemo imati više pravaca snabdevanja, veće potrebe kupaca, a to znači bolju poziciju u pregovorima oko cene. Planiramo i interkonekciju prema Hrvatskoj i Republici Srpskoj. Sarajevo će morati da se snabdeva iz Srbije.

Kolike su sada naše obaveze za ruski gas, a koliki je dug Srbijagasa?

- Dug za gas prema Rusiji iznosio je između 10 i 400 mil USD. Sada je na nuli. Ukupni dug Srbijagasa će dogodine pasti na oko 100 mil EUR. U jednom momentu bio je 1,7 mlrd EUR, a dugovali su nam 2,4 mlrd EUR.

U BANATSKOM DVORU I DO MILIJARDU KUBIKA

U planu je širenje kapaciteta u Banatskom Dvoru. Kada počinju radovi?

- Podzemno skladište u Banatskom Dvoru je puno, tehnički spremno da dočeka i najveću hladnoću. Sa ovim količinama bili bismo mirni 90 dana. U martu će biti doneta odluka o proširenju sa sadašnjih 450 miliona kubnih metara gasa na ne manje od 750 miliona kubika. Najverovatnije će biti milijarda.

Imaćemo mogućnost da kupujemo gas kad je najjeftiniji, a tarife su nam najniže u regionu. Ako izgradimo sve što planiramo, biće nam potrebno još jedno skladište, a to je Srpski Itebej, s kapacitetom od oko milijardu kubika.

OD GUBITAŠA DO DOBITI

Srbijagas je važio za gubitaša, kakva je sada situacija?

- Više puta smo bili tema u Skupštini, zbog garancija za zaduženja za tekuću likvidnost, jer se preko gasa vodila socijalna politika. U međuvremenu je država izbačena iz odlučivanja o ceni i od 2012, od dolaska SNS i SPS na čelo Srbije, Srbijagas nije uzeo nijedan kredit za tekuću likvidnost.

Sav novac koji smo dobijali bio je isključivo za projekte. Tako smo već 2014. imali poslovnu dobit od 2,4 milijarde dinara, 2015. je bila 13,7 milijardi, a 2016. čak 16,8 milijardi.

IMAMO UDEO U 22 KOMPANIJE

U koliko firmi Srbijagas ima vlasnički udeo?

- U 22 kompanije, u kojima radi 14.000 radnika. Većina tih firmi je u unapred pripremljenom planu reorganizacije, stečaju, bankrotu, ali za njih je Srbijagas most preko koga mogu da reše probleme. Ranije smo zimi isključivali gas industriji, a od 2008, od kada rukovodi aktuelni menadžement, to se nije desilo.

Uvek smo imali dovoljne količine gasa i isporučivali i onima koji su plaćali i onima koji nisu. Od 2008. godine nije se desilo da isključujemo industriju da bi domaćinstva imala gas za grejanje.