Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije - Strane investicije osnažile dinar
Komentari
Jorgovanka Tabaković (Foto: YouTube/screenshot)
Tabakovićeva dodaje da je snaženju dinara doprinela i povećana tražnja građana za domaćom valutom, ali i pojačana kreditna aktivnost banaka.
- Pri svemu tome, na deviznom tržištu intervenisali smo efikasno – racionalno smo prodavali evre kada je dinar slabio, a kada su se trendovi okrenuli, kupovali smo da bismo bili spremni da odgovorimo na buduće izazove. Podsećam da je NBS od početka godine neto kupila 935 mil EUR (kupila 1,310 mlrd EUR, prodala 375 mil EUR u prvom kvartalu), a dinar je od početka godine ojačao za 3,4%.
Ima li u tome i globalnih okolnosti? Vidimo da Evropska centralna banka muku muči s deflacijom...
- Istina je da Srbija, kao ni većina drugih zemalja nije imuna na uticaje koji dolaze spolja, bilo da su oni pozitivni ili negativni. Različiti smerovi monetarnih politika vodećih centralnih banaka svakako predstavljaju jedan od najvećih izazova za nas, kao i za druge zemlje u usponu. Jačanjem makroekonomske situacije u zemlji uspeli smo da povećamo njenu otpornost na eventualne negativne uticaje koji bi mogli doći iz okruženja, a odgovornom i promišljenom monetarnom politikom održavamo cenovnu i finansijsku stabilnost, kao i relativnu stabilnost domaće valute. To smo dokazali i u najizazovnijim okolnostima poput tzv. grčke krize ili bregzita, što znači da se dobri rezultati koje postižemo u monetarnoj politici ne mogu pripisivati srećnim okolnostima iz međunarodnog okruženja, kao što se neretko nepravedno čini.
Može li dinar još da raste u odnosu na evro, odnosno može li se predvideti koliko će ovaj trend da traje?
- Ono na šta uvek podsećamo jeste da se kurs formira na deviznom tržištu pod uticajem ponude i tražnje, a da na njih deluje veliki broj činilaca, kako domaćih, tako i međunarodnih. Očekujemo da će faktori koji su i do sada doprinosili stabilnim kretanjima na tržištu, a pod tim, pre svega, mislim na povoljnu ekonomsku situaciju u zemlji, i nadalje delovati stabilizujuće. Sezonski u poslednjem tromesečju tražnja za devizama obično bude nešto veća, i to može da uslovi određene pritiske na slabljenje dinara. Mi, svakako, kao i do sada, pažljivo analiziramo potencijalni uticaj svih faktora i spremni smo da, ako bude potrebno, reagujemo da bismo očuvali relativnu stabilnost kursa, ali i nesmetano funkcionisanje tržišta. Za to smo se blagovremeno pripremili kupovinom deviza u periodu kada su trendovi bili nešto povoljniji.
Kako NBS uspeva da kurs dinara sačuva od prevelikih oscilacija, i vidite li pritiske spolja koji bi mogli to da preokrenu?
- Kao što sam već pomenula, iz međunarodnog okruženja neizvesnost i dalje u najvećoj meri dolazi od različitih smerova monetarnih politika vodećih centralnih banaka – američkog FED-a i Evropske centralne banke. To bi moglo da se odrazi na kretanje tokova kapitala globalno, kao i na odnose među glavnim svetskim valutama. Normalizacija monetarne politike FED-a mogla bi da uslovi smanjeni priliv kapitala u zemlje u usponu ali, s druge strane, bolji izgledi za privredni rast u regionu i ekspanzivna politika ECB-a pozitivno utiču na spremnost investitora da ulažu u ovaj region, pa tako i u Srbiju. Upravo je veća zainteresovanost stranih investitora i doprinela jačanju dinara kojem smo bili svedoci u proteklom periodu.
Kako se jačanje dinara reflektuje na domaću privredu? Ima li tu opasnosti za izvoznike?
- Pre svega, želim da istaknem da je relativna stabilnost kursa koju smo postigli i očuvali u prethodnih pet godina doprinela i doprinosi održavanju niske i stabilne inflacije, stabilnosti finansijskog sistema, kao i predvidivom ambijentu za poslovanje privrede. Što se tiče uvreženog mišljenja da jačanje dinara negativno utiče na poslovanje izvoznika, naše analize pokazuju da je uticaj realnog kursa na izvoz i uvoz nizak. Veliki broj proizvoda koje Srbija izvozi ima u sebi visok udeo uvoznih komponenti, čime je uticaj kursa na cenovnu konkurentnost tih proizvoda znatno smanjen. Samim tim i vođenje politike kursa s isključivim ciljem poboljšanja spoljnotrgovinskog bilansa ne bi bilo opravdano, već se taj cilj mora postići strukturnim merama i reformama na kojima Srbija proteklih godina radi.
Kritičari bi sadašnje stanje opisali kao "zemlja jake valute i slabe privrede". Zašto dobri pokazatelji, koji su evidentni ne samo u monetarnoj politici, ne generišu brži privredni rast?
- Umesto opisa kritičara, preporučujem mesečnu investitorsku prezentaciju na sajtu NBS koja je vernija slika srpske ekonomije. Nedavni napredak Srbije na svetskim listama konkurentnosti potvrđuje da je u zemlji u prethodnom periodu uspešno sproveden veliki broj strukturnih reformi. Srbija danas ima rekordno nisku premiju rizika i bolji kreditni rejting, čemu su, pored strukturnih reformi, doprinele i uspešno sprovedena fiskalna konsolidacija i očuvana makroekonomska stabilnost. To su važni činioci da se Srbija u očima investitora sve više pozicionira kao povoljna investiciona destinacija i preduslovi koje smo stvorili da u budućnosti imamo i brži privredni rast.
Kažu da jačanje dinara odgovara trgovini hartijama od vrednosti. Kupovina obveznica je isplativa, kao i štednja u dinarima. Jesu li zabeležena značajnija pomeranja u ovim finansijskim oblastima?
- Relativna stabilnost kursa je javno dobro i koristi svima. Rast štednje, kao i povećano interesovanje stranih investitora za ulaganje u dinarske državne hartije od vrednosti jasno svedoče o rastu poverenja u domaću valutu. Devizna štednja stanovništva na kraju septembra iznosila je oko 9,3 mlrd EUR, i u prvih devet meseci porasla je za 275,6 mil EUR Istovremeno, dinarska štednja dostigla je nivo od 49,3 milijarde dinara, i u poređenju sa krajem 2012. godine, povećana je gotovo tri puta. To je u najvećoj meri rezultat niske i stabilne inflacije, relativne stabilnosti kursa, ali i viših kamatnih stopa na dinarsku štednju, kao i činjenice da se prihod od nje ne oporezuje.
Zašto su trgovačke marže velike, pa građani ne osećaju jačanje dinara u svakodnevnim, životnim potrebama? Šta treba učini da postanu srazmerne?
- U pitanju je fenomen koji nije specifičan samo za Srbiju već loša praksa koja je s međunarodnog tržišta, odnosno po ugledu na velike i moćne kompanije, preneta i u našu zemlju. Svedoci smo da se efekti jačanja dinara ne vide u cenama proizvoda, a da se u periodima slabljenja domaće valute to često navodi kao razlog za poskupljenja. Instrumenti za rešavanje problema visokih marži nisu u rukama NBS, ali verujem da će i samo ukazivanje na lošu praksu doprineti njenom iskorenjivanju, ili barem ublažavanju.
Šta će biti s preostalim državnim bankama? Međunarodni monetarni fond traži da se njihova sudbina reši...
- Garancija uspešnog poslovanja i koristi koju građani imaju od bankarskog sektora, pre svega, zavisi od dobrog upravljanja, a mnogo manje od vlasničke strukture. Ako govorimo o Komercijalnoj banci, pored države koja je najveći pojedinačni vlasnik, značajan vlasnički udeo u banci imaju međunarodne finansijske institucije. U skladu sa sporazumom pomenutih akcionara banke, u planu je prodaja paketa akcija u njihovom vlasništvu.
Da li Srbiji treba novi aranžman s MMF-om i kakav bi trebalo da bude? Bord direktora MMF-a je letos lansirao novi instrument, takozvani PCI (instrument koordinacije politika) koji je predviđen za zemlje kojima nije potrebna finansijska podrška.
- Imajući u vidu da je taj instrument ustanovljen tek od jula ove godine, nijedna zemlja još nema zaključen takav aranžman, ali postoje zemlje koje se za njega interesuju, i on se ne razlikuje mnogo od aranžmana iz predostrožnosti. Bez obzira na to da li će novog aranžmana biti i u kojoj formi, podsećam vas da naša država, kao i svaka druga članica, ima saradnju sa MMF-om u vidu tzv. konsultacija po članu IV, kao redovnog pregleda i revizije svega što je i inače predmet razgovora u aranžmanu iz predostrožnosti. Ja sam dosadašnjim nivoom saradnje sa MMF-om zadovoljna jer smo na tom poslu bili partneri, i naš odnos nije podrazumevao isporučivanje i ispunjavanje naloga već smo jedni od drugih učili.
Dokle smo stigli s rešavanjem problematičnih kredita?
- Jedan od rezultata na koje sam najponosnija jeste značajan napredak u rešavanju pitanja problematičnih kredita. Njihovo učešće je u prethodne dve godine, od usvajanja Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita, smanjeno na 12,2%, odnosno za više od deset procentnih poena. Time je njihovo učešće spušteno na najniži nivo u proteklih devet godina, tj. od januara 2009. godine. NBS je sve obaveze predviđene Strategijom, odnosno svojim akcionim planom ispunila, a učinila je i korak više donošenjem Odluke o računovodstvenom otpisu bilansne aktive banke, čiji rezultati se već vide i u brojkama, odnosno otpisu 53 milijarde dinara kredita.
Da li vas rezultati na poziciji guvernera preporučuju za premijera Srbije, posle budućih parlamentarnih izbora? Bez obzira na to da li će biti vanredni ili u redovnom roku...
- Rizikujući da budem shvaćena neskromno ili preskromno na takva pitanja odgovaram kontrapitanjem: A ko bi u tom slučaju bio guverner NBS? Iako možda ponekad tako deluje, ovo nije posao koji se radi sam od sebe i za koji možete da kažete da ste ga konačno završili, već u njega morate da ulažete svakodnevne, kontinuirane napore.
Firme:
Narodna banka Srbije Beograd
European Central Bank Germany - Evropska Centralna Banka
Međunarodni monetarni fond-MMF Beograd
NLB Komercijalna banka AD Beograd
Tagovi:
NBS
ECB
FED
Međunarodni monetarni fond
MMF
Jorgovanka Tabaković
kurs dinara
kur evra
direktne strane investicije
monetarna politika
problematični krediti
trgovina hartijama od vrednosti
hartije od vrednosti
trgovačke marže
državne banke
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.