Uroš Petrović, nezvanično najinteligentniji Srbin i savetnik u firmi Bit project - Tajne nisu u rečima

(Foto: Bit projekt)

Nezvanično najinteligentniji Srbin, Uroš Petrović, nijednu stvar, kako kaže, ne može da uradi na običan način.

Svaka situacija ga inspiriše da napravi korak dalje i nađe se tamo gde niko do tada nije bio. Zbog toga i ne čudi da je došao na ideju da krupnim slovima, na stranici A4 formata napiše pesmu od deset hiljada stihova.

"Iskombinovao sam matematičke matrice i stihove i to zaista funkcioniše. Sve strofe su smislene i rimuju se", kaže član srpske MENSE, koji je trenutno četvrti na listi najinteligentnijih ljudi sveta. Pesma koja nosi naziv Usudi Balkana, mogla bi da se nađe u Ginisovoj knjizi rekorda, samo kada bi podneo neophodnu papirologiju, ali taj posao ga , kako kaže, nimalo ne inspiriše. U poslednje vreme ovom četrdesetogodišnjaku pisanje priča i romana za decu, pričinjava najveće zadovoljstvo.

Počeo je sasvim slučajno kada je pre pet godina seo i napisao životni roman "Avan i jazopas u zemlji Vauka". Pre toga, Petrovića je "mrzelo" da napiše i običnu poruku. Iako ova prva srpska epska fantastika poslednjih godina budi veliko interesovanje čitalačke publike, njen autor smatra da još niko nije otkrio sve tajne skrivene u delu. Posebno mu je bio zabavan princip po kome je davao imena junacima, a koji po njegovom mišljenju još niko nije uspeo da odgonetne. Možda zato što tajne ne voli da skriva u rečima.

Uprkos tome što polovinu čitalaca njegove književnosti za decu čine odrasli, njegovo iskustvo je pokazalo da do odgovora češće dolaze deca. "Razlog je što se tokom odrastanja razvijamo samo u jednom smeru, dok sa druge strane, opsednuti novcem i karijerom sputavamo maštu", kaže Petrović. Infantilnost smatra dragocenošću koja se nepažnjom može izgubiti, a ukoliko se to dogodi, nemoguće ju je povratiti. "U meri u kojoj sam je ja zadržao, možda sam malo i preterao", kaže kroz smeh po struci dizajner koji pored ostalog, trenutno radi i kao savetnik u firmi Bit Project.

Slučajnosti nema

Na čuveni iks test inteligencije otišao je iz radoznalosti. Saznanje da je najpametniji Srbin, kaže, nije ga uopšte promenilo. Smatra da nema razloga za ponos jer mu je ova genetska predispozicija urođena. "To je kao kada nosiš cipele broj 47", kaže Petrović. Svoje zavidne logične sposobnosti koristio je i dok je bio u osnovnoj školi.

"Sećam se da bi mi svi u razredu na papiriće označene brojevima zapisivali pojmove. Pamtio sam ih, nakon čega bi me ispitivali. Na kom je broju pojam reka, ja kažem 26", govori Petrović koji se po polasku u osnovnu školu iz Gornjeg Milanovca, u kome je rođen, preselio u Beograd. I posle deset godina sećao se svakog broja, kao i pojma koji je broj označavao. Pomenutu prednost koristio je i kao prečicu da bi lakše pamtio gradivo.

Petrović je kao dete smislio sistem za koji je po odrastanju shvatio da već postoji u vidu numeričkih kuka koje se koriste u nekim školama veština. U srednjoj školi, za sve predmete bila mu je dovoljna samo jedna sveska. Za razliku od onih koji su svoju inteligenciju iskoristili da bi otišli daleko u nauci, Petrović se okrenuo ka tome da što veći deo vremena provodi radeći stvari koje voli. Da bi mogao da živi od književnosti, dizajna i fotografije, trebalo je izboriti se.

"Sa 18 godina sam prodavao fotografije na utakmicama. Zaradio bih toliko novca da sam od jedne utakmice mogao da odem na karneval u Nicu", kaže Petrović koji se u prošlosti, između ostalog, oprobao i kao vlasnik prodavnice kućnih ljubimaca i ukrasnog cveća. Neko vreme zaposlen je bio i u društvenoj firmi. Ta vrsta posla nije mu pričinjavala zadovoljstvo, ali to nije mogao znati dok nije probao. Smatra da šta god u životu radio, nije slučajno. Najbolji dokaz za to je, kaže, književnost. Dobru knjigu pisac može napisati samo ako je nešto doživeo. Čak i ako piše fantastiku, čovek ne može daleko od sebe", smatra autor velikog broja knjiga za decu koje piše uglavnom noću kada ga niko ne ometa.

Pre nego što je počeo da se bavi književnošću, radio je kao predstavnik nemačke firme u Beogradu. Imao je kancelariju, službena kola, neograničen budžet i kada bi ga neko sa strane gledao rekao bi, kaže Petrović "ovaj čovek je najsrećniji na svetu". Pri tom, njegovi poslovni rezultati su, pogotovo kada se radi o 1997. godini koja je u Srbiji bila finansijski vrlo nestabilna, bili odlični. U to vreme imao je više od milion maraka naplaćenog izvoza u Nemačku. Ali osetio je da polako gubi sebe.

U skladu sa poslovnim kodeksom, napisao je mejl da odlazi iz firme i da u naredne tri godine neće koristiti kontakte koje je stekao radeći u kompaniji. Nije im, kako kaže, bilo jasno zašto je doneo takvu odluku. Kada se osvrne na taj period, drago mu je što je na vreme prepoznao da posao može da ga "pojede". Nakon što je promenio mnoge poslove, konačno je došao u fazu da može da živi od onoga u čemu najviše uživa, književnosti i radu sa decom. Kaže da ga je preko 170 književnih susreta koje je do sada imao sa najmlađima, mnogo promenilo.

Ubeđen je da posle razgovora s njim i deca postaju drugačija. Smatra da su deca njegova najstroža publika. Možda zato što neke stvari deca bolje razumeju od odraslih, Petrović im se obraća razmatrajući velike teme, kao što su problemi smrti ili duhovi koji znaju biti veoma zastrašujući. To je slučaj sa njegovim poslednjim romanom u nizu, "Peti leptir". Prema svom sinu i ćerki kaže da nije previše strog.

"Izbegavam svaku vrstu planiranja i puštam da stvari idu nekim svojim tokom", kaže Petrović. Tako je bilo i kada se oženio. Priznaje da je za donošenje ove važne životne odluke najzaslužnija bila supruga. "Kada je stigao predlog nisam imao ništa protiv, ali vrlo brzo sam shvatio da sam doneo pravu odluku", kaže kroz smeh Petrović.

Neke druge odluke donosio je uz duboko razmišljanje. Pri kupovini psa proučavao je enciklopedije tri godine. Za odluke koje je doneo u prošlosti nikada se ne kaje. U stvari, tome ga je naučilo iskustvo. Inteligencija mu nalaže da ne upadne u zamku da stalno kontroliše sopstvene emocije - kvalitet života ipak zavisi od intenziteta emocija.

poziv na preplatu na - www.emportal.co.rs