Predsednik opštine Ivanjica Radoslav – Lale Sekulić najavljuje poslovni bum ovog kraja u poljoprivredi i turizmu

(Radoslav – Lale Sekulić Foto B. Pejović)

Za naredne četiri godine Ivanjica će imati tri puta viši društveni proizvod po glavi stanovnika, sa sadašnje 3.000 porašće na 9.000 USD. Osnova razvoja je u agraru i turizmu: nastaće fabrike vodke i čipsa sa proizvodnjom za razvijenu Evropu i Ameriku, za plasman ivanjičkog krompira nema brige. Povećaće se proizvodnja maline, uz sve bolju cenu. Gajiće se rasna jagnjad, po 100 godišnje u 2.000 domaćinstava, pa "halal" programom izvoziti na islamska područja. Planina Golija doneće turističku dobit, za godinu dana gas će stići do svake ivanjičke kuće, nići će industrijska zona, gradiće se sportski tereni i bazeni...

Ovo nije spisak lepih želja žitelja gradića na Moravici, već vizija buduće Ivanjice, koju obećava ovdašnji privrednik Radoslav – Lale Sekulić. Poznati biznismen, često u javnosti hvaljen ali isto tako i osporavan, više od pola veka prisutan u privredi Srbije, od pre desetak dana nalazi se na mestu predsednika opštine Ivanjica. Izabran zahvaljujući uspehu na lokalnim izborima – njegova grupa građana koju je predvodio osvojila je najviše, 14 od 37 odborničkih mandata, pa je koalicijom sa ZES i SPS (svi zajedno 25 odbornika) došao na vodeću funkciju u opštini.

Iznenadilo je to, pa i obradovalo Ivanjičane. Nisu verovali da bi on, jedan od glavnih kreatora ivanjičkog privrednog razvoja sedamdesetih i osamdesetih godina, a u poslednjoj deceniji osnivač ovdašnjeg "Habit Pharma" i obnovitelj dotrajalog ivanjičkog ugostiteljstva, želeo na tu nezahvalnu funkciju.

– Za sebe i svoju porodicu uradio sam dovoljno, i više nego dovoljno. Ali bitno mi je i da drugi od mog rada osete dobrobit – objašnjava svoje motive dr Radoslav – Lale Sekulić dok razgovaramo u poslovnoj zgradi njegovog "Habit Pharm" u Prilikama, nadomak Ivanjice.

I podseća: tri decenije vodio je ivanjičku konfekciju "Javor". Kaže da je počeo direktorovanje sa 60 radnika, a završio sa 3.600. U najvećoj snazi ta firma, od 1981. do 1990. godine, od izvoza u Evropu i Ameriku prihodovala je 104 mil USD godišnje, najviše među tekstilcima u SFRJ. Tražnja je bila pet puta veća nego što su mogli da isporuče, seća se Lale, pa nastavlja:

– Kad je Ante Marković bio premijer, imenovao me je za direktora Savezne uprave carina. Proveo sam tu četiri godine, bilo mi je teško, jer nisam želeo da se prilagodim potrebama politike. Kod mene se znalo da se novac ubira i predaje u savezni budžet, tada je to bio savezni trezor. Otišao sam prvog maja 1994. godine, a na moje mesto došao je Mihalj Kertes. Dva dana posle mog odlaska pare od carine su krenule drugim pravcem. Išle su za finansiranje rata i drugog, sve rupe su zatvarane tim parama.

Posle su ga imenovali za specijalnog savetnika predsednika savezne vlade Radoja Kontića. Na tom mestu proveo je tri godine.

– Kad je za predsednika došao Momir Bulatović, prvi dan me pozvao da se upoznamo, a već drugog mi rekao da moram u penziju. U stvari, ja sam se družio sa Milom Đukanovićem, a Milo i Momir su već bili neprijatelji. Ponudom za penziju osetio sam se poniženim, nevažnim. Pozvao sam jednog svog prijatelja u Luganu u Švajcarskoj, koji ima poznatu firmu "Levin D Or Consulting", i pitao ga ima li on posla za mene, pošto sam u penziji. On mi je rekao: danas dođi, postaješ generalni direktor kompanije. Evo, već 11 godina sam na tom mestu. "Levin D Or Consulting", inače, ima fabriku puplina, u više država EU izrađuje košulje koje prodaje u Evropi i Americi, pa tako ja, gde sam nekad prodavao "Javorove", sada prodajem košulje te firme – kazuje Lale.

Već posle godinu dana od odlaska u Švajcarsku počinje svoj kapital da ulaže u Ivanjicu. Otvara fabriku lekova "Habit Pharm", pa pre tri godine privatizuje ugostiteljsko preduzeće "Inex Moravica" u kome ovdašnje dotrajale hotele pretvara u objekte evropskog izgleda. U novo lice ivanjičkog ugostiteljstva uložio je 9 mil EUR, a dobrim poslovanjem mu se, kaže, već osam miliona vratilo. Ovde još ima i trgovačku firmu "Merkur", a u Podgorici takođe fabriku lekova:

– U Švajcarskoj smo nas dva Srbina i dva Švajcarca osnovali srpsko-švajcarsku trgovinsku komoru. Prvo što radimo to su maline, da ih odavde izvozimo u svežem stanju u Švajcarsku. Sad pravimo logistiku, uspeće to. Imaju ti poslovi i uticaja na ovu dobru cenu maline. Objedinili smo ponudu u Arilju, Ivanjici, Guči i Kotraži, gde se proizvede 40 odsto naših malina, cene su porasle i više dole ne idu. I nama izvoznicima odgovara, 3,6 evra je "rolend", tako da je kalkulacija dobra.

U elaboratu sačinjenom kao program razvoja opštine Sekulić je upravo naveo povećanje proizvodnje maline, ali i krompira. Otvoriće ovde, obećava, fabrike vodke i čipsa, sa ratarima će se praviti ugovori na 15 ili 20 godina, uz cenu od 40 centi za kilogram krompira.

napomena. tekst je u potpunsoti preuzet iz lista POLITIKA od 08.07.2008