Miloš Skokić, agencija Žiška - Mora li taj Instagram sada?

Do sada ste sigurno stotinu puta čuli da je Instagram mreža koja najbrže raste. Ne samo da je svakoga dana sve više ljudi na ovoj mreži, već Instagram često dodaje i nove funkcije i svim silama animira i zadržava ljude koji su mu poklonili poverenje. Osim što je jako zabavan, Instagram je i moćno sredstvo promocije pa se brendovima savetuje da na ovaj voz nikako ne zakasne. Ipak, Miloš Skokić iz agencije Žiška kaže da ne bi trebalo da po svaku cenu otvarate nalog na Instagramu ukoliko ne planirate da ga radite kako valja. Upravo zbog toga Miloš će sa svojim kolegom Goranom Jankuloskim, na Webiz edukaciji na Zlatiboru održati predavanje "Mora li i taj Instagram sada?".

Biznisima kog tipa preporučujete da se fokusiraju na Instagram?

- Postoje brendovi kojima Instagram više pogoduje od Facebooka: brendovi fokusirani na dizajn, brendovi koji ciljaju određene niše koje se okupljaju na Instagramu itd. Postoji čitav talas malih brendova koji su se veoma uspešno pozicionirali prvenstveno na Instagramu, čućete na našem predavanju na Webizu o Belgrade Roses i Ivici i Majici, ali tu su još Daskka, Betonica, Socks from heaven itd. Verujemo da na Instagramu veliki imaju dosta da nauče od malih.

Instagram Stories i dalje su bauk za brendove. Kako Žiška objašnjava klijentima da treba kreirati sadržaj koji nestaje za 24h?

- Rezultatima. Klijenti nam dovoljno veruju, a i mi smo dovoljno dosadni da se dogovorimo da probamo nove stvari. Kada uporedimo broj pregleda u odnosu na druge formate, zaključimo da li je imalo smisla. Taj trial & error prolazimo i mi i brendovi na kojima radimo. Na dan kada je pušten Insta story ad, nismo imali pojma kakvi će biti rezultati, ali znali smo da vredi testirati. Konkretno, za stories, rezultati su bili odlični i govore sami za sebe.

Šta daje bolje rezultate na Instagramu: rad s a influenserima ili klasičan boost posta?

- Zavisi. Naš je osećaj da tržište gravitira influenserima u ovom trenutku, međutim stvari su se dosta promenile od 2015. kada se prelaskom sa Twittera na Instagram i YouTube zaista razvio influencer pokret. Argument za influensere je jednostavan: njihov sadržaj ne izgleda kao oglas i stoga će biti primljen sa manjim animozitetom. Međutim, razmislite i o cenama, aktivnosti pratilaca influensera, reakcijama na prethodne plaćene objave, o zasićenosti publike i njihovom ranijom saradnjom sa vašom konkurencijom.

Takođe, sa što više brendova rade, vidimo da i influenceri gube ideje, pa sve češće vidimo ili postove koje klijent dostavi, ili "ovo je proizvod na mojoj posteljini i nekim đinđuvama čisto da može da prođe" postove. I ovo je sasvim očekivano u trenutku kada smo svi postali kreatori sadržaja: kada influenceri, agencije, medijske kuće, produkcije i in-house timovi rade isti posao – merimo se i istim aršinima. Sve češće se dešava da klijenti vraćaju influenserima sadržaj, ne zato što se proizvod nije dovoljno vidljiv, logo nije dovoljno velik, nego zato što je urađen bez kreativnosti.

Na šta brendovi treba najviše da obrate pažnju - na sadržaj, broj pratilaca i njihova interesovanja, lajkove ili na konkurenciju?

- Algoritam ide otprilike ovako: kolika je ciljna grupa u stvarnosti, koliko od te grupe koristi Instagram, šta rade tamo, šta vi radite tamo, da li mislite da je to što radite prenelo poruku koja će graditi vaš brend, koliki procenat stvarne ciljne grupe ste uspeli da okupite na svojim profilima, kako reaguju procentualno i agregatno i da li je to bolje ili lošije od konkurencije. Sve je to deo u lancu celokupne strategije koja se mora posmatrati holistički, a ne fokusirati na neku od karika. Ovo je zvučalo kao floskuletina, pa da pojasnimo: recimo da se fokusirate na broj interakcija "na previše". Najbolja investicija za vas je da kupite jedno kuče/mače i svaki dan mu tutnete proizvod i fotkate ga – garantujem dodatnih 5% engagement rate-a!

Pitanje svih pitanja: Koliko haštagova je previse?

- Svi. Cool people don’t use hashtags no more. Same goes for brands.