(Ekosfera): Ako samo jednu sijalicu od 100 W zamenimo štedljivom, za godinu dana bi svako domaćinstvo uštedelo 880 dinara!

Bojan Kovačić

Poruka kampanje "Čuvajmo energiju. Budimo pametni" oslikava odnos koji, na žalost, prema Planeti ima većina pripadnika ljudskog roda. Ni mi nismo izuzetak. Osnivanje Agencije za energetsku efikasnost može se smatrati korakom "malim za čovečanstvo, ali velikim za Srbiju" (ili obrnuto) kojim se naša država priklonila onima kojima nije svejedno. Iako je osnovana još 2002. godine, ova, posebna republička organizacija, svoju misiju u pogledu unapređenja energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije ozakonila je tek 2004. godine, Zakonom o energetici.

- Naše usmerenje nije samo ka državnim strukturama, već i ka industriji, preduzećima, građanima - objašnjava Bojan Kovačić, v.d. direktor Agencije za energetsku efikasnost - Otvoreni smo prema svima: đacima, studentima, školama, univerzitetima, strukovnim udruženjima, nevladinim organizacijama... Važno je da se kontinuirano radi, jer je unapređenje energetske efikasnosti kontinuiran proces. Mi smo pioniri u ovom poslu i cilj nam je da se uključi svako ko ima šta da ponudi. Mada imamo i stručnjake i iskustvo, ne plediramo da sve znamo i da najbolje znamo, već nudimo saradnju.

Briga o potrošnji energije došla je sa naftnom krizom krajem 70-tih godina. Logistika je postavljena dve decenije kasnije, kada se shvatilo da je đavo odneo šalu. Formalno su struktuirane oblasti u kojima se može najviše postići: industrija, zgradarstvo, komunalna energetika, javna rasveta, daljinsko grejanje, obnovljivi izvori energije i, naravno, ono što uvek sledi: obuka, obrazovanje, statistika i informatičke delatnosti. Tako je i naša Agencija koncipirana, pojačana za sektor odnosa sa javnošću i oslabljena za transport, koji, iako važan segment potrošnje, nije ušao u delokrug poslovanja.

- Želje su jedno, mogućnosti drugo - ističe naš sagovornik - Energetska efikasnost traži investicije, kojih, po pravilu, nema dovoljno. Naš način rada je širok, jer smo neprofitna organizacija, pa koristimo donacije koje stručno usmeravamo. Sproveli smo 29 demonstracionih projekata, koji su maksimalno bili sufinansirani iz fondova EU. Oko 15-20 odsto su finansirale same opštine, sa kojima generalno imamo uspešnu saradnju. To je bila dobra škola za nas, ali i za opštine i za firme koje su se javljale na tender. Uslovi su bili striktni, ali smo zadovoljni, jer je preko 60 odsto od predloženih projekata bilo prihvaćeno. Pored toga Agencija za energetsku efikasnost organizuje i treninge, seminare, obuke, predavanja, objavljujemo publikacije itd.

Za efekte realizacije projekata Bojan Kovačić najčešće pominje reč "ušteda". A koliko to zaista iznosi? Kada je u pitanju javna rasveta, uštede su do 40 odsto, kod daljinskog grejanja, gde je cilj plaćanje prema potrošnji, oko 20 odsto. Pažnja se naročito posvećuje zgradarstvu, jer su naši objekti u katastrofalnom stanju. Uz ekološki efekat - smanjenje emisije CO2 - koje iznosi preko 50 odsto važan je i dodatni osećaj zadovoljstva korisnika.

- Pred nama su procesi obnavljanja i modernizacije energetskih postrojenja. Strategija razvoja energetike je predvidela šta i kada treba uraditi i koliko to košta. Nažalost, ova problematika zadire u druge nadležnosti. Nadamo se da će zakon o racionalnom korišćenju energije, koji treba da se usvoji do kraja godine, primorati druge sektore na saradnju. Naši zakoni omogućavaju energetski efikasnu gradnju i kontrolu. Mi tražimo verifikaciju onoga što je izgrađeno, toplotnih karakteristika zgrada, grejanja i klimatizacije.

Kao i obično, podizanje svesti ide teže, možda zbog uvreženog mišljenja da energije ima u izobilju. U većini zemalja proces osvešćivanja se ubrzava tako što ga prate obaveznost i kazne. Najbolji rezultati se, ipak, postižu u radu sa decom. Takva iskustva ima i Agencija za energetsku efikasnost, a o njima priča Selena Pješivac, PR Agencije.

- Podržali smo inicijativu da se energetska efikasnost uvrsti u programe rada svih elektrotehničkih škola u Srbiji i to će zaživeti ove školske godine. Osnovnim školama smo postali partner u kreiranju lekcija iz fizike. Dobili smo slobodu da oblikujemo gradivo primereno uzrastu i to je praćeno prigodnim crtežima, našim brošurama i dobro je da deca o tome razmišljaju.

Agencija za energetsku efikasnost je 2007. godine dobila prestižnu nagradu na evropskom konkursu organizacije „Manage Energy“, zvaničnog internet portala Evropske komisije - Generalnog direktorata za energiju i transport i to kao jedina zemlja van EU. Ali to nije sve. Naša devojčica Sofija Stojanac iz Inđije je osvojila drugo mesto u kokurenciji dece od 6 do 11 godina. Crteži naše dece su postavljeni na sajtu EU, kao i pesme koje su deca pisala i koje se na sajtu nalaze na srpskom i engleskom jeziku.

I dok se svest o potrebi štednje energije širi svetom i Srbijom, mi kažemo "super, negde smo na vrhu". Naši sagovornici, u maniru dobrih domaćina, otkrili su čitaocima EKOSFERE nekoliko interesantnih činjenica (o kojima ćemo tek pisati).

Ako samo jednu sijalicu od 100 W zamenimo štedljivom, za godinu dana bi se uštedelo 100 MW ili 1.300.000 tona uglja. A svako domaćinstvo 880 dinara.

Naslage kamenca na grejaču bojlera mogu da udvostruče njegovu potrošnju.

Izolacione trake na prozorima i vratima obezbeđuju 2-3 stepena višu temperaturu u stanu.

Neki uređaji troše i kad ne rade. Lampica na televizoru potroši 120 W dnevno ili 43,8 kW godišnje. Ili - 220 dinara.

A cene struje - rastuuuuuu!!! Mislite o tome...

Autor:

Dušan Jakovljević

poziv na pretplatu na časopis - www.ekosfera.org.rs