Božo Aleksandrović, vlasnik Podruma „Aleksandrović“ iz Topole : Morate spoznati za šta ste rođeni

Podrum „Aleksandrović“, proizvođač nadaleko poznatog vina srpskih Kraljevih podruma „Trijumf“, koje se pre osamdeset godina pilo po evropskim dvorovima, nalazi se u srcu vinorodnog dela Srbije, selu Vinči, kod Oplenca. Početkom dvadesetog veka podignut je podrum kraljeva Petra i Aleksandra Karadordevića, koji su proneli slavu oplenačkih vina širom Evrope. Posle 70 godina, ovo vino je počelo ponovo da se radi u podrumima vinarije „Aleksandrović”.

Podrum “Aleksandrović” je danas izvoznik vina u Nemačku, Švajcarsku, SAD. To je prva domaća vinarija koja je uvela HACCP standard, dobitnik je najviših domaćih nagrada za kvalitet vina, dobitnik je nagrada “Turistički cvet Srbije”, “Biznis partner” i mnogih drugih. Na jednom od najvećih i najznačajnijih ocenjivanja vina u svetu, The International Wine Challenge 2006, u konkurenciji 9.000 vina iz 37 zemalja, vino “Trijumf Barique 2004” dobilo je prestižno priznanje za kvalitet.

To je bio sasvim logičan nastavak jedne porodične tradicije i direktna povezanost porodičnog biznisa sa mojim kasnijim profesionalnim opredeljenjem. Znači, nemam ni jedan jedini dan radnog iskustva u društvenoj ili bilo kojoj drugoj firmi, osim u porodičnoj i kasnije - sopstvenoj firmi. Uporedo sa razvojem vinogradarsko-vinarskog biznisa, krenuo sam i sa otvaranjem poljoprivrednih apoteka, tako da danas posedujem i firmu „Agrofarm“ koja postoji od 1994. godine, ima 29 zaposlenih, a sa svojih devet maloprodajnih objekata pokriva područje od Mladenovca do Kragujevca. Bavi se prometom i konsaltingom - pružanjem stručnih saveta proizvođačima iz oblasti ratarske, voćarske i vinogradarske proizvodnje. Kao mlad inženjer, koji je otvorio svoju prvu poljoprivrednu apoteku, imao sam želju da pružam usluge i dajem stručne savete, tako da je to dobar spoj trgovine poljoprivrednim repromaterijalom i konsaltinga u poljoprivredi.

Što se tiče biznisa u vinogradarsko-vinarskoj proizvodnji, to je bio nastavak porodične tradicije, a istovremeno i splet nekih zanimljivih događanja koja su kreirala ovakav kasniji tok moje profesionalne karijere. Kao što sam rekao, prvi u Srbiji sam počeo da flaširam svoje vino i da ga istovremeno etiketiram, čim su se za to u Srbiji uopšte stvorili uslovi. A onda se prosto dogodila srećna okolnost da 1992. godine dobijem iz Toronta od Kraljevog podrumara Živana Tadića originalan rukopis - recepturu o spravljanju vrhunskih vina u Kraljevom podrumu sa naglaskom na vino „Trijumf“, i od tada ja postajem vlasnik ovog originalnog rukopisa kraljevog podrumara, koji je posle II svetskog rata emigrirao u Kanadu i nikada se nije vratio u zemlju. Zašto je baš mene izabrao da mi to pošalje, pretpostavljam da je razlog tome što je bio kućni prijatelj moga pradede i dede, pa kad je 90-ih godina čuo da sam ja završio Poljoprivredni fakultet i da sam se opredelio za nastavak porodične tradicije, odlučio je da mi preda ovaj dragoceni rukopis. Zapakovao ga je u koverat i poslao mi ga poštom sa jednim kratkim propratnim pismom, izrazom zadovoljstva što će neko nastaviti priču koji su Kralj Aleksandar i on započeli. „Trijumf je bilo najbolje vino kraljevskih podruma koje se pilo na nekoliko evropskih dvorova. Sada je „Trijumf“ vino koje se ponovo pije u Srbiji, koje se izvozi. Živan Tadić je, nažalost, umro u Torontu 1998. godine, tamo je i sahranjen, ne došavši nikada u Srbiju. Njegov sin i unuk su posle njegove smrti prvi put došli u Srbiju, tada smo se i upoznali i nastavili da održavamo kontakte.

U poslednjih nekoliko godina uložili smo velika sredstva, pre svega u opremu za proizvodnju vina. Nabavili smo najsavremeniju opremu za proizvodnju vrhunskih vina iz Francuske, Italije i Nemačke. Danas Vinarija „Aleksandrović“ poseduje proizvodne kapacitete u kojima može nesmetano da proizvede oko 300 000 litara vrhunskih vina, ali mi ćemo se u budućnosti ipak zadržati na nivou od 250 000 litara vina godišnje, kao nekakvoj optimalnoj meri gde se zadržava totalni kvalitet. Kao što znate, uvek postoji neka granica kvantiteta, posle koje niste sigurni u kvalitet. Mi se dosledno držimo kvaliteta naših vina, kao imperativa, te tako na neki način i smanjujemo dozvoljene proizvodne kapacitete. Našim vinima inače dajemo zanimljive fantazijske nazive, to su vina od sorti grožđa visokog kvaliteta, a planiramo da u naredne dve godine proizvedemo i prvi pravi srpski šampanjac.

Oplenac i Oplenačko vinogorje su odvajkada poznati po uzgajanju vinove loze i pravljenju dobrih vina, još od vremena starih Rimljana. Renesansi u razvoju vinogradarstva u ovom kraju su, svakako, doprineli Kralj Petar i Kralj Aleksandar Karađorđević zasadivši 50-ak hektara, u to vreme najmodernihjih vinograda, sa uvezenim sadnicama iz Francuske koji su bili baza za širenje plemenitih kalem-grančica po čitavom kraju i oplemenjivanju vinogradarskih sorti grožđa. Ovaj kraj je poznat i specifičan i po tome što ima velike temperaturne amplitude između dana i noći, što takođe pogoduje formiranju mirisnih materija kod grožđa, a tako i kod vina. Zemljište je po strukturi vinogradarsko. „Trijumf“ je kupaža tri sorte grožđa, jer kao što nemate savršenog čoveka, tako ne postoji ni savršena sorta grožđa, pa se koristi kupaža koju je napravio Nemac Oto Kabej, kraljev enolog i tehnolog. Cilj kupaže je bio da se otklone nedostaci najplemenitije sorte grožđa za proizvodnju belih vina: Sovinjona belog, koji učestvuje u ovoj mešavini sa 85%, a tek sa 15% Beli Burgundac i Rizling. Sorta Sovinjon beli daje aromatična vina visoke elegancije, ali njoj nedostaje „telo“, nosač koji bi joj davao punoću, pa se zato dodaje Burgundac. Za dodatnu kiselost „zadužen“ je Rizling. Tako se iz te tri sorte grožđa izvlači ono vrhunsko, najbolje.

Neko je nekada rekao da je sorta grožđa „otac“ vina, zemljište mu je „majka“, a klima – „sudbina“. Tek posle ovoga dolazi oprema i znanje, kao uslov da se sve zamišljene ideje sprovedu. Hoću da kažem da vino najpre nastaje kao ideja, kao zamisao, a potom se realizuje preko uzgoja odgovarajućih sorti grožđa, na odgovarajućem zemljištu, odgovarajućeg klimatskog podneblja. Sve se to proizvodi vrhunskom opremom sa dobrim znanjem i neophodnim iskustvom. Naglašavam važnost dobre sirovine, jer je to uslov bez kog se ne može napraviti vrhunsko vino. Tu ne pomaže ni oprema ni tehnolog, ni enolog. Vino uvek može da se napravi, ali vrhunska vina se jako teško prave.

Vinski turizam je u svetu veoma poznati vid turizma i mi smo ovde počeli uspešno da ga razvijamo. Našu vinariju godišnje poseti od 12.000 do 15.000 ljudi, uživalaca i poznavalaca vina. Mi imamo odgovarajuće programe za ove posete, kustosa koji ih prima. Priređujemo i kratke kurseve za one koji žele da saznaju nešto više o tajnama vina, o načinu njegovog dobijanja, ali i konzumiranja, sve to uz degustacije i učenje o slaganju vina i hrane. Dolaze nam poslovni ljudi, ambasadori, ministri i svi koji bi da saznaju više o vinu, a i da u njemu uživaju. Imamo novu degustacionu salu kapaciteta do sto mesta.

Kojim putem planirate dalje da idete, odnosno šta kažu planovi vašeg budućeg poslovanja?

Mi intenzivno podižemo sopstvene vinograde, danas posedujemo 14 hektara svojih vinograda, na proleće sadimo još šest hektara, imamo 12 hektara pod zakupom i 25 hektara u kooperaciji sa seljacima. Za projektovanu količinu vina u našoj vinariji potrebno je oko 60 hektara vinograda, tako da je naš cilj da u narednih pet godina imamo barem 30 hektara sopstvenih vinograda, a ostatak potreba za grožđem obezbeđivaćemo iz kooperacije sa seljacima iz ovog kraja.

U našoj vinariji će se godišnje proizvoditi oko 150 000 boca belih vina, 50-ak hiljada boca roze vina i oko 70 000 boca crvenog vina. Za sada na tržištu imamo četiri vrste vina: „Trijumf“, naše najpoznatije vino, rađeno po kraljevoj recepturi, nastalo mešavinom tri sorte grožđa - Sovinjon Blan, Belog burgundca i Rajnskog rizlinga. Drugo vino je sa komercijalnim „Harizma“, nastalo od sorte grožđa Šardone, a treće vino je „Oplenac“, kupaža dva rizlinga, rajnskog i italijanskog. Najzad četvrto, roze vino – „Varijanta“ nastalo je od sorte grožđa Muskat. Krajem godine i početkom iduće, iz berbe 2006. godine, na tržište ćemo izneti i „Trijumf Barrique“, koje je za sada u pripremi. To je vino istog sortnog sastava kao i „Trijumf“, s tim što odležava u hrastovim bačvama od 225 litara gde provodi najmanje godinu dana pre flaširanja. U prirpemi su još tri crvena vina: jedno će se zvati „Trijumf Noar“, od sorte grožđa Pinot Noar, to je naše prvo pravo crveno vino, sledeće, koje će izaći na tržište tokom 2008. godine je „Vizija“, to je mešavina dve sorte grožđa: Frankovke i Kaberneta, i poslednje koje će izaći tek 2009. je vino sa komercijalnim nazivom „Rodoslov“ je kupaža od tri sorte grožđa: Cabernet Sovinjon, Merlot i autohtona sorta Prokupac.

Najbitnija je vizija! Procena za šta ste rođeni i kako ćete u budućnosti to valorizovati, a potom dobra profesionalna osposobljenost. Važno je napraviti dobar tim, jer svako mora da zna najpre šta ne zna, da bi mogao i po tom ključu da okupi odgovarajući uspešan tim. Posle toga naveo bih upornost, marljivost, obraz u poslu i posebno - okretanje tradiciji!

izvor : "Uspešni preduzetnici i menadžeri Srbije - prvih 100"