(BIZNIS) Sanja Popović-Pantić, predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije - budućnost Srbije u ženskim rukama

(Sanja Popović-Pantić)

Udruženje poslovnih žena Srbije ove godine obeležava punih deset godina postojanja i istrajavanja u ojačavanju ženskog preduzetništva i povezivanju poslovnih žena na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i međunarodnom planu. Misija Udruženja poslovnih žena je da pomogne u promovisanju poslovnih interesa žena, uspostavi veze sa sličnim udruženjima u inostranstvu i pruži podršku profitabilnim, kreativnim i specijalizovanim projektima svojih članica. Sanja Popović-Pantić, predsednica Udruženja, tvrdi za naš list da za poslovne žene u Srbiji dolazi svetlija budućnost i da u Srbiji, iako je mala, postoji još mnogo prostora za razvoj ženskog preduzetništva.

Koliko vi kao Udruženje pomažete ženama preduzetnicima?

- Za deset godina postojanja Udruženje je realizovalo više od 50 projekata ekonomskog osnaživanja žena u Srbiji, pomažući im da putem informacija, sticanja novih znanja i veština, kontakata i umrežavanja unaprede postojeći ili otpočnu sopstveni biznis. Rad je prioritetno bio usmeren na dve ciljne grupe: žene koje su ostale bez posla i želele da se samozaposle i žene koje su već vodile male firme. Prvi cilj je bio da okupimo sve žene koje tržišno razmišljaju, jer je u to vreme bilo potrebno osećati pripadnost nekoj grupi. U početku nas je bilo 20, a danas nas ima 120, što je veliki uspeh. Čak 75 žena naših članica su vlasnici firmi ili direktori, dok ostale to nisu, ali su vrlo zainteresovane za razvoj preduzetništva među ženama.

U Udruženju postoji čitava riznica zanimljivih ideja zahvaljujući činjenici da su žene prihvatile Udruženje kao svoje mesto gde mogu slobodno i bez barijera da iskažu sopstvene potencijale.

I pored ogromnog zalaganja, šira društvena zajednica je o vama čula nešto više tek prošle godine.

- Udruženje je svoju zrelost dokazalo početkom 2007. godine, kada je, kao sekcija Udruženja, formiran Ženski biznis klub, koji okuplja više od 50 vlasnica prepoznatljivih firmi u ekonomskom životu Srbije. Cilj osnivanja Kluba bio je lobiranje i javno zagovaranje za poboljšanje ekonomskog položaja žena kroz različite oblike privatno-javnog partnerstva. Klub je otvorio nove perspektive, privukao nove članice i ojačao pregovaračke pozicije poslovnih žena. Najveća snaga Kluba leži u činjenici da okuplja žene koje razumeju specifičnosti ženskih potreba u sferi biznisa, kao što su ravnopravne podele uloga među polovima i postizanje balansa između porodičnih i poslovnih obaveza. Uspešne žene rado dele svoja iskustva, što predstavlja nemerljiv doprinos i podršku onim ženama koje se suočavaju sa teškoćama na putu ostvarenja ekonomske nezavisnosti, bilo da su nezaposlene ili početnice u biznisu.

Da li je popularizaciji Udruženja doprinela manifestacija zvučnog naziva "Cvet uspeha za ženu zmaja"?

- Naravno. Nagrada "Cvet uspeha za ženu zmaja" predstavlja jedinstveni podsticaj poslovnim ženama koje se uspešno nose sa izazovima tranzicije i dodatno motiviše žene koje su na korak do odluke da se otisnu u svet preduzetništva. Cilj nije materijalno nagrađivanje, već je glavni motiv manifestacije da učinimo vidljivim široj javnosti određeni posao, firmu, rad i rezultate jedne preduzetnice. Nagrade se dele u dve kategorije: "najevropskije preduzeće" i "najbolji model zapošljavanja", a kako nismo mogli da pokrijemo sve grupe, odlučili smo da napravimo još jednu potkategoriju - "samozapošljavanje".

Jedan od ciljeva manifestacije "Cvet uspeha za ženu zmaja" je i da kroz primere dobre prakse poveže korporativni sektor i Udruženje koje se bavi ekonomskim osnaživanjem žena i tako, između ostalog, pomogne razvoj lokalne zajednice. Koncept društveno odgovornog poslovanja (DOP) prihvata sve veći broj kompanija i u Srbiji, iako sa zakašnjenjem u odnosu čak i na naše susede, koje imaju kraću tradiciju tržišne ekonomije, ali su brže od nas uhvatile korak sa tržišnim načinom razmišljanja kroz koncept društveno odgovornog poslovanja. Nagrada je ustanovljena prošle godine, a od 8. marta je počeo konkurs za prijavu kandidatkinja za ovu godinu.

Ko je sve mogao da se prijavi na konkurs?

- Mogućnost učešća na konkursu za nagradu imale su sve poslovne žene koje imaju udela u vlasništvu preduzeća i glavnu ulogu u menadžmentu, bez obzira na vrstu delatnosti. Konkurs je bio otvoren od, simbolično, 8. marta ove godine. Prijavilo se tridesetak preduzetnica i drugih poslovnih žena. Od tog broja, 13 je ušlo u izbor za "najevrospkije preduzeće", a pet u "najmodel zapošljavanja". Nagrade će biti dodeljene 10. juna u operi "Madlenijanum".

Koliko "Cvet uspeha" utiče ili pomaže razvoju biznisa kod kandidatkinja?

- Interesantno je da postavljate to pitanje, jer smo mi skoro uputile isto našim članicama i prošlogodišnjim kandidatkinjama. One su nam u najkraćem odgovorile da su prezadovoljne i počastvovane time što su u ovakvom krugu žena, ali i da je medijska podrška i promocija koja je usledila nakon dobijanja nagrade učinila da se stvore novi kontakti i da se pronađu drugi kvalitetni partneri. To je očigledan uspeh nagrade, koji znači i ispunjenje osnovnog cilja - promociju žene preduzetnice i njena "vidljivost" u široj društvenoj zajednici.

Koje će zadatke Udruženje sebi postaviti u narednom periodu?

- Mi smo sada tek na početku, iako postojimo već deset godina. Planiramo da proširimo svoje kadrovske i tehničke kapacitete, kako bismo mogli koordiniranim radom da pokrijemo sve usluge i zahteve naših članica. Na primer, veći broj seminara, treninga, češća okupljanja, razmena iskustava, uspostavljanje saradnje i naravno prikupljanje novina iz različitih sfera ekonomije i segmenta koji zanimaju članice Udruženja. Jako je bitno za sve poslovne ljude, pa i za žene, da budu informisani. U većini zemalja žene su većinska populacija. U Srbiji čine 52% stanovništva, ali se ne može reći da su proporcionalno svojoj brojnosti zastupljene na mestima na kojima se donose važne odluke. Prema podacima Agencije za privredne registre iz novembra 2006. godine, svega 20,8% zaposlenih žena obavljalo je direktorske poslove, dok je 79,2% muškaraca sedelo u "direktorskoj fotelji". Te brojeve ćemo svojim radom pokušati da promenimo i nadam se da ćemo u tome uspeti.

Mnogi tvrde da su žene u Srbiji diskriminisane u biznisu. Da li je Srbija pogodno tlo za razvoj ženskog preduzetništva?

- Tvrdim da jeste. Ima još mnogo neiskorišćenih potencijala. Srbija je, nažalost, stara zemlja. S obzirom na to da se većina naših preduzetnica bavi trgovinom i uslugama, moglo bi se ozbiljno raditi na otvaranju gerontoloških centara, domova za stare, hostela, hotela. To je na zapadu izuzetno profitabilan biznis. Slična priča je i sa osnivanjem obdaništa i drugih sličnih ustanova za najmlađe. U svakom slučaju, žene iz našeg Udruženja optimistično razmišljaju kad je u pitanju budućnost žena u biznisu u Srbiji. Iako, nažalost, brojke govore drugačije. Na primer, od 100.000 registrovanih malih i srednjih preduzeća u Srbiji, samo 7.000 imaju ženu kao vlasnika ili direktora. Ipak, i to je veliki uspeh, a tendencije su da će ih biti sve više i više, posebno u sektoru usluga.

Poziv na pretplatu na BIZNIS - www.biznisnovine.com