(BIZNIS) Fabio Korsi (ICE): Italijani stižu za kompanijom "Fiat"

(Fabio Korsi)

Zajednički posao između torinskog "Fiata" i kragujevačke "Zastave" mogao bi da bude velika nedostajuća karika u ekonomskoj saradnji između dve zemlje. Iako je Italija već decenijama jedan od najznačajnijih srpskih trgovinskih partnera, sve dosad se čekalo na "veliki zalogaj", na nešto što bi ponelo epitet posla decenije u domenu industrijske proizvodnje. Posle potpisivanja Pisma o namerama između "Fiata" i "Zastave" o formiranju zajedničkog preduzeća, koje bi do kraja 2010. godine moglo da proizvede oko 300 hiljada putničkih automobila, ostaje još otvoreno pitanje da li će Srbija primenjivati već potpisani Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. O tome kako Italijani vide ovaj zajednički posao, za "Biznis" govori gospodin Fabio Korsi, direktor Italijanskog instituta za spoljnu trgovinu (ICE) u Beogradu.

- Veoma sam zadovoljan dolaskom "Fiata" u Srbiju i iskreno se nadam da će to biti odista veliki i veoma značajan posao. Srbija je u prilici da podizanjem novih fabričkih pogona u Kragujevcu, s najmodernijom tehnologijom, u saradnji sa automobilskim gigantom kakav je "Fiat", reši mnoge svoje probleme. Na dobitku će biti svi, a naročito oni koji će uskoro doći do posla. Kad ovo kažem, ne mislim samo na one koji će raditi u samoj fabrici automobila, nego i na mnoge iz gradova širom Srbije koji će, proizvodnjom i isporukom odgovarajućih komponenata za potrebe kragujevačke fabrike, imati obezbeđen posao.

Ovo bi, možda, mogao da bude dobar podsticaj i za neke druge investicije, iz različitih sektora?

- Tako velike poslove redovno prate druge firme koji su u vezi sa osnovnim poslom, dakle, usko prateći sektor, ali isto tako i firme iz sasvim drugih sektora. Dolazak neke velike firme u jednu zemlju putokaz je i drugima da slede njen primer. Za Srbiju je ovo utoliko lakše zato što je locirana na veoma povoljnom geografskom području, na prirodnoj raskrsnici, što podjednako važi za putni, železnički i rečni saobraćaj. Nije li, uostalom, upravo Ambasada Italije u Beogradu, zajedno sa Italijanskim institutom za spoljnu trgovinu, u oktobru prošle godine u Beogradu organizovala veoma značajnu manifestaciju pod nazivom "Saobraćaj, infrastrukture i logistika - kakve su perspektive Srbije"? Italijanski učesnici ovog skupa tada su izrazili čuđenje što Srbija ne koristi u dovoljnoj meri prednosti koje joj pruža njen geografski položaj, a on je u poređenju sa bilo kojom drugom zemljom na Balkanu gotovo bez premca.

Koja bi od značajnijih italijanskih firmi mogla da se pojavi na srpskom tržištu?

- To nije lako reći, ali zainteresovanih sigurno ima. Evo, znam da su u toku pregovori između Sajma u Riminiju sa direkcijama Beogradskog i Novosadskog sajma. Tu je reč o mogućem strateškom partnerstvu, pa ne isključujem da bi do dogovora moglo da dođe možda tokom ove godine.

Šta je, prema vašem mišljenju, presudno uticalo na činjenicu da se "Fiat" odlučio na obnovu saradnje sa kragujevačkom "Zastavom" i to formiranjem zajedničkog preduzeća u kojem će italijanska strana imati 70 %, a srpska 30% kapitala?

- Prvo, "Fiat" je u snažnoj ekspanziji, ostvaruje odlične rezultate u svim proizvodnim i drugim sektorima, a drugo, "Zastava" je, ipak, njegov stari, dobro poznati, partner. Srpsko tržište je značajno, ali je još značajnije što bi se najveći broj proizvedenih automobila u Kragujevcu izvozio u inostranstvo. Kragujevac će, kako sam shvatio, biti proglašen slobodnom carinskom zonom, što će biti i te kako velika prednost za one koji u tom gradu proizvode. "Fiat" će biti oslobođen lokalnih oporezivanja i to u narednih deset godina, a status slobodne carinske zone Kragujevca mu garantuje mnoge olakšice, uključujući i oslobađanje od carinskih taksi i poreza na dodatu vrednost njegovih proizvoda. Značajno je, svakako, i to što su italijanske velike banke prisutne u Srbiji, jer one bolje od bilo kog drugog mogu da utiču na investitore da ulažu u ovdašnje tržište.

Ranije se dosta govorilo o mogućem masovnijem prelasku u Srbiju onih italijanskih preduzeća koja već nekoliko godina deluju u Rumuniji. Šta je sa tim?

- To je, svakako, stvar procene vlasnika tih preduzeća. Ukoliko dođu do zaključka da će im se više isplatiti da svoju proizvodnju prebace preko Dunava i dođu u Srbiju, mnogi će to sigurno i učiniti. Posle nekoliko većih italijanskih banaka i osiguravajućih društava i, pogotovo, ako se ostvari želja "Fiata" da definitivno zaključi veliki posao sa Srbijom, sigurno će uslediti i dolazak većeg broja drugih, manjih i srednjih, italijanskih preduzeća.

Šta je sa italijanskom inicijativom koju je još početkom prošle godine obelodanio italijanski ambasador u Beogradu Alesandro Merola? Tada je bilo reči da se u Italiji, u Milanu ili Rimu, organizuje promotivna manifestacija "Srbija - Italija"?

- Od te inicijative nismo odustali. Naprotiv, spremni smo da je realizujemo i nadam se da ćemo tokom ove godine to i učiniti. Cilj nam je da pokažemo koliko je Srbija za Italiju značajna, kolike su njene mogućnosti (i kad je reč o kvalifikovanoj radnoj snazi, ali i o cenjenim stručnjacima raznih profila) i šta bi, koliko sutra, Srbija mogla da znači za Evropu. O svemu tome na tom promotivnom skupu govorili bi italijanski poznavaoci ovdašnjih prilika.

Šta će se dogoditi ukoliko neka nova srpska vlada već potpisani Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom poništi? Hoće li „Fiat" i u tom slučaju svoje sadašnje namere u vezi sa "Zastavom" realizovati ili, možda, neće?

- Na to pitanje zaista ne mogu da odgovorim. To je sasvim van domena mog posla.

poziv na pretplatu na BIZNIS - www.biznisnovine.com