Miroslav Đorđević, hirurg Dečje klinike u Tiršovoj i stalni član američkog Borda za rekonstruktivnu urologiju - SAD su priznale beogradski Medicinski fakultet

Naš hirurg, stalni član američkog Borda za rekonstruktivnu urologiju, govori o dobijanju specijalne O-1 vize u SAD, plati u Njujorku, i svojoj specijalnosti – promeni pola pacijenta.

Prof. dr Miroslav Đorđević rođen je 10. februara 1965. godine u Kruševcu. Medicinski fakultet završio je u Beogradu, gde živi i radi. Porodičnu sreću deli sa suprugom Ivanom, ćerkom Lenom (6) i ćerkom Sofijom (16) iz prvog braka.

Stalno je zaposlen u Dečjoj klinici u Tiršovoj ulici. Specijalista je dečje hirurgije i urologije. Ali, posebna specijalnost mu je operacija genitalija žena i muškaraca, odnosno promena pola pacijenta. Zbog svih ovih znanja, posebno operacije genitalija, prof. dr Miroslav Đorđević ima poseban tretman u SAD.

- U nekoliko navrata, proteklih osam godina, odlazio sam u Ameriku po pozivu da budem predavač i hirurg, znači kao gostujući profesor, kad se za to ukaže potreba. Svaki poziv je upućivan zbog stručnosti, tako da je vremenom ova privilegija sve više jačala. To je značilo da sam imao sva prava i kao i američki hirurzi, iako nisam prošao kroz njihov sistem edukacije koji je obavezujući.

- Posebno priznanje je što sam u Americi stalni član Borda za rekonstruktivnu urologiju, sa osam drugih vodećih hirurga iz ovog domena. Kao član tog borda, učestvujem i radim na različitim kontinentima, a ne samo u Americi. To je priznanje koje mi širom otvara vrata mnogih ustanova svetske hirurgije, kao i mnogih fakulteta, koje povremeno posećujem i po pozivu držim predavanja i prenosim svoja iskustva.

- Pre godinu dana pozvali su me u najveću i najbogatiju bolnicu u Njujorku, sa željom da dođem kod njih, budem njihov član, učim njihove doktore i da oformim centar za rekonstrukciju genitalija kod transrodnih osoba. S obzirom na to da je put do radne dozvole i prava da se operiše mukotrpan, oni su mi ponudili O-1 vizu, koja se daje najboljim stručnjacima iz celog sveta sa najvećim naučnim doprinosom ili dobitnicima najprestižnijih nagrada, slično Nobelovoj nagradi.

- U početku nisam verovao. Pripremio sam oko 700 dokumenata, naučnih radova, prezentacija, predavanja, dokaza o nagradama... I njihov stav je, posle detaljne provere svega što sam im pokazao, da imam sve uslove za dobijanje ove prestižne O-1 vize. Oni su time što su mi dali ovu vizu priznali da u svojoj državi nemaju stručnjaka tog kalibra i, što je vrlo važno, priznali beogradski Medicinski fakultet, kao potpuno relevantan i sličnog nivoa kao i prestižni američki medicinski fakulteti. Na ovaj način, ja sam stekao sva prava i mogao sam da radim, zakonski pokriven i sa svim privilegijama američkih kolega.

- Moje kolege to znaju i podržavaju, a ja moj fakultet, na kome sam sada u statusu vanrednog profesora, poštujem iznad svega. Taj fakultet mi je dao sve što sam mogao da dobijem iz medicine. Zato nikad nisam pokazao želju da napustim Srbiju, iako je bilo dosta poziva. Moj životni moto je da moju školu uvek i na svakom mestu promovišem na najbolji mogući način.

- Oni su mi posle svega što smo učinili, i oni i ja, ponudili stalni posao i uslove kakve imaju najbolje rangirani urolozi u Americi, a to znači da bi mi plata, po američkim standardima, bila nekoliko stotina hiljada dolara godišnje.

- Pristao sam na saradnju i dogovorio povremena gostovanja, u ukupnom trajanju od tri meseca godišnje. Kao njihov član, ja ću u tom periodu dalje razvijati centar i u saradnji sa njihovim lekarima raditi na kreiranju prepoznatljive škole rekonstruktivne hirurgije, koja bi bila vezana za njihovu bolnicu i državu Njujork. Ta škola bi, po našim planovima, bila centar za obuku i usavršavanje mlađih doktora, rekonstruktivnih hirurga.

- Bio sam najbolji student pokojnog profesora Save Perovića, koji je prvi na prostorima ovog dela Evrope muškarca preobratio u ženu. Bilo je to 1989. godine.

- Veoma dobar. Kažem to uprkos činjenici da sam prvu godinu izgubio. Ustvari, ja sam je samo ponovio. Međutim, nisam izgubio to vreme. Tada sam stekao jedno dragoceno životno iskustvo, a to je da je jedino sigurno ono što zavisi samo od mene. Moji pokušaji uzgajanja kvalitetnih poljoprivrednih kultura, u vreme pauze na studijama, završili su se neuspešno, černobiljskom katastrofom, i sve posejano i uzgojeno moralo je da bude uništeno.

- Počeo sam pre više od 20 godina u Gradskoj bolnici u Beogradu na Zvezdari. Potom sam to produžio i hirurški se obučavao kroz stalni i uporni rad uz mog velikog učitelja i doajena rekonstruktivne hirurgije prof. dr Savu Perovića.

- U rekonstrukciji genitalija iz jednog u drugi pol najvažniju ulogu ima psihijatar. Samo dugo i uporno praćenje pacijenta dovodi sve učesnike u ovoj "igri" do prave, odnosno ispravne dijagnoze. Samo tako se izbegava pogrešna procena. Potom se počinje sa hormonskim terapijama pola koji pacijent želi da bude i to tako traje doživotno. Počinje kao novi pubertet, pa se javljaju sekundarne karakteristike željenog pola i zatim sledi hirurški zahvat.

- Ne znam tačno, jer ja to uvek objašnjavam zakonom velikih brojeva. Po tom zakonu ukupan broj stalnim upornim brojanjem raste, a svi manji detalji, koji čine život uzbudljivijim i lepšim, ne ostaju za pamćenje. I posle toga sve poprimi ukus rutine i pretvara se samo u goli broj.