Tijana Jočić, komercijalni ataše Ambasade Austrije u Beogradu – Šta li je to za čim toliko čeznem ?

(Tijana Jočić)

- Veoma sam srećna što sam konačno u situaciji da u isto vreme radim nešto dobro za Srbiju, zemlju iz koje sam potekla, kao i za Austriju, u kojoj sam se rodila, rasla i školovala. Austrija je moja domovina, a Srbija moja postojbina – počinje razgovor za eKapiju Tijana Jočić, komercijalni ataše u Ambasadi Austrije u Beogradu i navodi da je njen dolazak u našu prestonicu u novembru prošle 2007.godine najviše obradovao njene roditelje, koji su još pre četiri decenije „trbuhom za kruhom“ krenuli iz Beograda put Austrije, gde su se i upoznali, zavoleli i svoju ljubav krunisali rađanjem dvaju ćerki.

Tijana je srećna što je Austrija njenu porodicu svesrdno prihvatila, bez ikakvih pritisaka da se delićom svoje duše odreknu „nacionalnog identiteta“.

- Moji roditelji su uvek negovali srpsku tradiciju, tako da smo sestra i ja odmalena znale ko smo, šta smo i odakle smo, iako smo učene kako da se prilagodimo životu u Austriji, kako ne bi zauvek u njoj ostali stranci. Dvojezično sam vaspitavana, išla sam u autrijske škole, družila se sa Austrijancima, tako da je vremenom „njihov“ način života, postao i moj. Uspelo mi je da se srodim sa ljudima, adaptiram na život u Austriji, tako da nikad nisam imala problem ni zbog imena ni zbog stava – objašnjava Tijana Jočić, dodajući da je od srca raduje uspeh svakog Srbina van granica naše zemlje, jer su to realno, najbolji ambasadori Srbije u svetu.

Inače, ova 32-godišnja mlada dama u Beču je završila Ekonomski fakultet, a ekonomsko-diplomatsku karijeru je započela pre 5 godina, kao predstavnik Privredne komore Austrije u Bratislavi.

- Javila sam se na konkurs Privredne komore i prošla, tako da sam se uskoro obrela u Bratislavi. Imala sam tu sreću da sam u Slovačku otišla pre nego što je postala član EU. Zanimljivo je pratiti, ali i učestvovati u razvoju jedne istočnoevropske zemlje na putu ka potpunim evropskim integracijama. Ali, kako sam ja osoba koju ne drži mesto i koja traži nove i nove izazove, početkom prošle godine sam zatražila premeštaj u neku drugu istočnoevropsku zemlju. Nisam ciljala Beograd, ali su mi ga ponudili i veoma sam rado prihvatila da dođem u zemlju mojih roditelja. U novembru prošle godine spakovala sam kofere i doputovala u Srbiju – naglašava Tijana i kroz šalu kaže da je Slovacima bila „talična“ s obizorom na to da su za vreme njenog mandata ušli u EU, pa se nada da ni Srbija „neće biti lošije sreće“.

Prve „korake“ u srpskoj prestonici, kako navodi, olakšali su joj rođaci, kojih u Srbiji ima mnogo, ali, objašnjava, na Beograd se navikla pre nego što je toga i postala svesna.

- Proputovala sam dobar deo sveta, ali Beograd ima neku svoju dinamiku i divan stil života i kretanja, koji se ni prema čemu ne orijentiše. U Austriji sam navikla da poštujem pravila, jer je to siguran put da se ne napravi greška. Prema pravilima nije teško ni raditi ni živeti. U Beogradu kao da svako ima svoje pravilo po kome živi. Brzo me je Beograd uvekao u jedan ovakav, specifičan i brz tempo života, vrlo često radim pod velikim opterećenjem, jer se upravo zbog tih specifičnih pravila po prvi put nalazim u situaciji da ne znam uvek šta je najbolje učiniti – navodi Tijana Jočić i kaže da joj to ponekad teško pada, ponekad uživa, a u svakom slučaju, ovaj ritam predstavlja još jedan životni izazov.

Iako u ovom trenutku živi sama na Vračaru, kaže da u Beogradu nije ni u jednom trenutku usamljena.

- U Beogradu je nemoguće biti usmljen i to stalno pričam svojim prijateljima u Austriji, koji sve češće pakuju kofere i dolaze da posete grad koji sa ushićenjem „reklamiram“. Za veoma kratko vreme u Beogradu sam stekla brojne prijatelje, koji su mi pomogli da otkrijem i neke nove detalje u sebi. Dugo sam važila za krutu osobu, ali ovde ljudi svojom iskrenošću ne dozvoljavaju da sa njima bilo ko ostane na distanci. Na zapadu nema tolike bliskosti među ljudima. To sam zaista samo ovde videla i to me čini srećnom. Nedavno sam, na kratko, bila u Beču i u jednom trenutku prijateljima rekla da mi Beograd i njegov stil života već nedostaju. U Beču je bilo toliko tiho, da sam odmah poželela ekspresan povratak u ovu gužvu – kaže Tijana i kroz smeh navodi da nigde nije videla „ovako lud saobraćaj, kao u Beogradu“.

Nigde kao u Beogradu, ne viđa ovako lepe i zanimljive pijace, koje gotovo ritualno svake subote posećuje.

- Ne umem da kuvam, ali zbog ovakvih pijaca, kojih u Evropi više nema, prosto poželim da se latim varjače. Svake subote idem na pijacu i uživam dok pazarim. To mi je neka vrsta psihičkog odmora. Sve prijatelje koji mi dođu u posetu obavezno vodim na Kalenić pijacu – navodi Tijana i kaže da Beograd odlikuje još jedna specifičnost, a to su izuzetno lepe žene, zbog kojih se, navodi u šali, uprkos tome što se uvek doteruje, ponekad oseća kao „ružno pače“.

Navodi da u Beogradu ima puno poslovnih obaveza, ali da nalazi vreme i za svoje hobije, trčanje i plivanje, kao i otkrivanje dobrih srpskih restorana i splavova.

- Imam neke osobine, čini mi se da su baš srpske, a jedna od njih je da imam stalnu potrebu da se negde krećem. Obožavam da putujem. Obišla sam Evropu, Australiju sa svim ostrvima...Sad obilazim i Srbiju. U Beču je toliko lepo živeti, da ljudi nemaju potrebe ni izazova da iz njega izađu, jer im se čini da nigde i nije bolje. Ja sam uprkos tome što sam lepo živela u Austriji, uvek želela da odem i upoznam druge narode, njihove kulture i načine života. Nije isto kad vam čovek, na primer, priča o životu u Beogradu ili kada to lično doživite. A ja uvek kažem da se u Beogradu, kao nigde drugde, život živi, ma koliko on ponekad bio težak – navodi Tijana Jočić, dodajući da sve češće u Beogradu sreće Austrijance koji ne žele da se vrate kući.

Svi njeni dosadašnji putevi „završavali“ su u Beču, a ovaj beogradski...

- Nikad u životu nisam pravila bilo kakve planove, ali sam uvek imala neverovatnu želju da napredujem. Sa druge strane, ceo život nešto tražim, neprestano jurim i sve bi to bilo super, kada bi znala šta je to zapravo za čim toliko čeznem – kaže na kraju razgovora Tijana Jočić, devojka koja nema problema da se prilagođava, jer tečno govori nemački, engleski, francuski, slovački i - srpski jezik.