(Danas) Miloje Sekulić, E-PR direktor MCCANN Erickson Public Relations - razvoj srpskih news portala

(Miloje Sekulić)

Novi talas ekspanzije Interneta, tzv. Mreža 2.0, bar u onom najmanje osporavanom konceptu sve većeg učešća korisnika u stvaranju sadržaja, postaje medijska i ekonomska činjenica i u Srbiji, doduše sa razumljivim zakašnjenjem od nekoliko godina. U nedostatku ažurnijih istraživanja o stvarnom uticaju Interneta na javno mnjenje ili poslovanje u Srbiji, za potvrdu osetnog razvoja moglo bi se uzeti i sve češće "prelivanje" online sadržaja u konvencionalne medije, od komentara do preuzimanja "vesti" koje su objavili anonimni korisnici - kao i znatno veće prisustvo domaće reklamne industrije na Mreži. To je pre svega vidljivo na tzv. news sajtovima, portalima medijskih kuća, blogovima i forumima.

- Brzi razvoj news portala, ali i specijalizovanih news sajtova u Srbiji, posledica je nekoliko faktora. Svakako da je najznačajniji postizanje kritične mase stanovnika koji su online. Poslednja relevantna objavljena istraživanja su stara oko godinu dana. Centar za proučavanje informacionih tehnologija u decembru 2006. godine i Republički zavod za statistiku oko dva meseca kasnije, saopštili su da je u Srbiji, bez teritorije Kosova, oko jedna četvrtina stanovnika online. Pesimisti će, naravno, reći da je čaša tri četvrtine prazna, dok se optimisti raduju jer je jedna četvrtina već puna. Oni realni će se zamisliti nad zaključkom istraživanja CEPIT u kome se sugeriše da oko 1.500.000 korisnika interneta, a svetska iskustva pokazuju da se tu uvek radi o mlađim, bolje obrazovanim i imućnijim osobama, predstavljaju marketinški veoma zanimljivu ciljnu grupu - kaže Miloje Sekulić, E-PR direktor Agencije za odnose sa javnošću MCCANN Erickson Public Relations, prve PR agencije kod nas koja je uvela poseban sektor koji se bavi primenom mogućnosti interneta u oblasti odnosa sa javnošću.

Nekadašnji urednik E-Magazina ukazuje na to da se, kao posledica većeg broja korisnika Interneta, u srpskom virtuelnom prostoru pojavio novac i očekivanje da će ga biti još više.

- Ovo je veoma važno jer prolazi vreme dotiranih projekata čiji je cilj informisanje osoba sa naših prostora ili o dešavanjima na našim prostorima. Egzaktnih pokazatelja nema, ali je u nedavnoj diskusiji na www.devprotalk.com forumu, na kome se okupljaju mahom domaći internet profesionalci, iznesen podatak o oko 800.000 EUR utrošenih na online oglašavanje u srpskom virtuelnom prostoru prošle i prognoza da će ta cifra biti bar tri puta veća ove godine. Ako ovo znamo, jasno je zašto se više ne dešava da se, na primer, pokrene novi magazin ili posebno dnevne novine, a da na njihov web sajt čekamo po nekoliko meseci. Logika je veoma jednostavna. Postoji redakcija i ta redakcija i njeni saradnici generišu sadržaje. Zašto onda ne bi iskoristili još jedan kanal kojim mogu te sadržaje da približe svojim čitaocima ako je realna pretpostavka da će se taj napor isplatiti, i to ne samo materijalno? Mogućnost da na sajtu komentarišu objavljene vesti snažno vezuje posetioce za te veb lokacije, pa samim tim i za medij čiji je veb sajt u pitanju - ističe Sekulić.

- Na kraju ali ne i najmanje bitno je to što živimo na prostoru gde je, dozvolite mi da se gorko našalim, retko kada dosadno. Događaji su ovde često veoma dramatični pa je i logična težnja stanovnika da budu informisani. Sem toga, privreda se lagano oporavlja i raste konkurentnost. Brzina informisanja postaje i kod nas bitna. Tehnologija nam danas omogućava da ne moramo da čekamo jutro i pročitamo izdanja dnevnih novina, mada moram da priznam da mi posebno zadovoljstvo pričinjava ispijanje jutarnjih kafa subotom i iščitavanje nekoliko dnevnih novina i pokojeg magazina. Informacija je tu, bilo da je pročitamo na sajtu gde je objavljena, bilo da preko RSS kanala stiže do nas u trenutku kada je objavljena, ili je primamo na neki drugi način - navodi sagovornik Danasa.

Veb sajtovi medija, i posebno dnevnih novina, samo su deo priče o razvoju news veb lokacija u srpskom virtuelnom prostoru, ističe Miloje Sekulić.

- Veoma me je obradovalo pokretanje lokacije na adresi www.poslovnimagazin.biz. Ukoliko se ne varam, to je bio prvi slučaj kod nas da je iza uspešnog news sajta svojim radom i posebno kapitalom stala osoba koja do pokretanja ovog sajta nije radila u oblasti medija, ali ima značajno poslovno iskustvo. U vreme nastanka ovog sajta, pre oko tri godine, vodile su se ozbiljne rasprave da li je i u Srbiju došlo tzv. Start Up vreme, odnosno da li je situacija dovoljno zrela da se pokrene isključivo online poslovni poduhvat i da on zaživi. Pokazalo se da jeste. Ovaj sajt i njegov uspeh dobar su primer trenda koji se uočava u oblasti news sajtova, a to je specijalizacija. S jedne strane, vremena imamo sve manje, s druge smo preplavljeni informacijama. Vlasnici sajtova nastoje zato da prepoznaju potrebe za tipom, količinom i načinom dostave informacija koje zadovoljavaju potrebe određenih, nekada prilično uzanih ciljnih grupa. Ukoliko uspeju u tome, opstaju na tržištu. Odličan primer uspešno prepoznate potrebe za ciljanim informisanjem je news sajt namenjen poslovnim ljudima na adresi www.ekapija.com , na čiji je servis za dostavu informacija putem e-mejla pretplaćeno preko 10.000 osoba.

Sekulić podseća da i u srbijanskom medijskom polju postoje servisi koji automatski šalju vesti na korisničke adrese, koje se mogu čitati na mobilnom telefonu ili drugom prenosnom uređaju, ili se informacije šalju direktno na mobilni telefon kao SMS ili MMS.

- Meni posebno zanimljiv servis nalazi se na adresi www.naslovi.net . To je agregator, veb sajt koji prikuplja vesti objavljenje na odabranim veb lokacijama i prikazuje ih po kategorijama ili, što je posebno zanimljivo, grupisane po temama. Tako na jednom mestu možete da uporedite kako su o istoj temi izveštavali ili isti događaj opisali različiti mediji. Zaključci mogu da budu veoma zanimljivi.

Kao na posebno značajan efekat sve veće dostupnosti tehnologija potrebnih za kreiranje web sadržaja, često se ukazuje na tzv. "građansko novinarstvo", direktno učešće anonimnih korisnika u stvaranju i prenošenju vesti. U određenoj meri, "juzeri" su svojim komentarima odavno prisutni u virtuelnom medijskom prostoru, ali se njihovo prisustvo zvanično priznaje od bombaškog napada na metro stanice u Londonu, 2005, kada su prve slike sa lica mesta na news sajtove stigle sa mobilnih telefona slučajnih prolaznika.

- Uz dužno poštovanje prema onima koji ga koriste, smatram da je termin ‘građansko novinarstvo’ neuspeo pokušaj da se našem jeziku prilagodi termin Users Generated Content, koji se koristi da označi sadržaje koje na internet plasiranju njegovi posetioci, bilo da se radi o zapisima na blogovima, komentarima na vesti ili drugim vrstama sadržaja - napominje Miloje Sekulić.

- Nadam se da ćete se složiti sa mnom da je novinarstvo profesija koja ima vrlo jasne ciljeve i pravila po kojima se obavlja. Tu je, naravno, i pitanje odgovornosti za objavljeno. S druge strane niko ne spori uticaj onoga što se u teoriji odnosa s javnošću na internetu naziva ‘Social media’, smatrajući pod tim prvenstveno blogove. Gledano u svetskim razmerama brojke su impozantne. Blogerka poznata kao LONELYGIRL15 koja je svakodnevno objavljivala zapise o svom običnom životu tinejdžerke, imala je preko 90.000 osoba koje su bile prijavljene da dobijaju to što ona objavi. Ispostavilo se, nažalost, da je reč o prevari. Iza navodne blogerke stajao je ceo tim koji je izmišljao i radio produkciju njenog video-bloga. U našim razmerama brojke su daleko skromnije, ali se već danas u domaćoj blogosferi izdvojilo nekoliko, u različitim oblastima, uticajnih osoba. Na svu sreću teško da nam se može desiti prevara kao u ovom slučaju. Više-manje svi se na sceni poznajemo, a lepa tradicija je okupljanje blogera u offline svetu pod nazivom BLOGOPEN. Dosadašnja dva susreta su održana u Pančevu i u Novom Sadu, a ovih dana bi trebalo da počnu pripreme za naredni - navodi Sekulić.

Prema njegovim rečima, na to kakav će uticaj news portala biti na javno mnenje, zavisi prvenstveno od reputacije koju steknu, korisnosti sadržaja koje nude i fleksibilnosti da se stalno prilagođavaju razvoju tehnologije i zahtevima korisnika.

- Zato je govoriti o news portalima na našem internetu a ne spomenuti www.B92.net u najmanju ruku neozbiljno. Pri tome mi najbitniji parametar uspeha ove veb lokacije nije poseta ni deo marketinškog kolača koji na nju otpada, nego način na koji se međusobno prepliće sa ostalim sektorima medijskog sistema B92. Tako na internetu možete da nađete podcast, tj. online emitovanje radija B92. Dok traje TV emisija, na tikeru u dnu ekrana se prikazuju komentari sa sajta, a segmenti ili cele TV emisije se ‘dižu’ na net i prikazuju samostalno ili u okviru veb strana. Mislim da ova sinergija pokazuje pravac kojim će ići informisanje putem Interneta - konstatuje Miloje Sekulić.