Dejan Cvetković, generalni direktor „Microsofta” Beograd - Srbiji je potrebna elektronska vlada

Za sve je izgleda krivo to kotrljajuće „r”, mada njegovom uticaju na priliv stranih investicija i razvoj informacionih tehnologija u Srbiji, niko nije posvetio dužnu pažnju. Tek slučaj Dejana Cvetkovića, prvog „Microsoftovog” čoveka u Beogradu, upućuje da analizi ima mesta.

Da ga je odmalena dobro izgovarao kao sada, da kao srednjoškolac nije skinut s programa Studija B, pošto mu se u kritici novog albuma „Bijelog dugmeta” „Uspavanka za Radmilu M” to „r” otkotrljalo u etar a on prekvalifikovan u muzičkog urednika „Prekobrojnog časa”, da se, kao brat Svetozar oprobao u glumi i nije propao na prijemnom za kameru, ne bi upisao elektrotehniku, ne bi ga surova srpska realnost s početka devedesetih naterala da kupi kartu u jednom pravcu za Kanadu i da se izbori za posao u kompaniji softverskog maga Bila Gejtsa....

Da sve tako nije bilo, možda bi i Srbija na sletanje „Majkorosofta” malo pričekala i možda ni u „Microsoftu” ne bi odlučili da jedan od četiri razvojna centra van centrale u Sijetlu, smeste baš u Srbiji i možda ovdašnja pamet tako brzo ne bi imala priliku da razvija softver koji se danas koristi na više od četiri miliona računara u svetu.

I šalu i pretpostavke na stranu.

– Zaista me je kao jednog od oko trista ljudi poreklom iz Srbije koji rade u „Microsoftu” širom sveta, naša kancelarija za Adriatik region, te 2001. godine, pozvala da učestvujem u posredovanju i organizaciji sastanaka premijera Zorana Đinđića i Stiva Balmera, prvog čoveka korporacije, na kome je dogovoreno da „Microsoft” osnuje svoju kancelariju za SCG. A kada je reč o razvojnom centru koji je počeo da radi s jeseni 2005. njegovo osnivanje prethodno je osigurano kroz pilot projekte, uz snažnu poruku Američke privredne komore u Srbiji. Pre svega o ljudskim potencijalima za Aj-Ti koje Srbija ima u svetu, ali u zemlji. I „Microsoft” i Komora su promovisale ideju o povratku naših stručnjaka u zemlju, objašnjava Dejan Cvetković, generalni direktor „Microsofta” za region Srbije i Crne Gore i prošlonedeljni gost Politikinog poslovnog kluba.

Vraćaju li se naši stručnjaci ?

Od 111 sada zaposlenih u „Microsoftu” u Srbiji, nas trojica smo povratnici: Bodin Drešević, koji vodi razvojni centar, Dragan Tomić i ja. Ne gajite iluziju, mlade ljude koji su devedesetih otišli u Ameriku, Kanadu, Australiju ili Novi Zeland i sada tamo imaju porodice, fantastične poslove i jako dobar život, u Srbiju neće vratiti nostalgija, već privlačna ponuda: dobro plaćen inovativan i interesantan posao. Kad se takvi uslovi stvore, mislim da će povratak naših stručnjaka biti mnogo veći.

A da li bi „Microsoft”u ovom trenutku učinio isto što i 2005?

Zaista ne znam, jer ne donosim takve odluke. Jedino što sam siguran da bi ljudima koji o tome odlučuju danas morao više da objašnjavam gde se ova zemlja nalazi, koje su opcije u igri. Kako za razvoj softvera dva-tri meseca ništa ne znače, mogu jedino da pretpostavljam da bi korporacija, pre donošenja odluke o investiranju sačekala da vidi izborne rezultate i zbivanja nakon njih. A ja bih se, u svakom slučaju, zalagao za razvojni centar u Srbiji.

Jesu li Vas u proteklih mesec dana zvali iz centrale i pitali „pa dobro, Cvetkoviću, šta se to događa tamo u Srbiji”?

Zvali su i oni nas i mi njih. Redovno podnosimo izveštaje šta se dešava u Srbiji. Međutim, mi ne dobijamo direktive iz centrale, naša korporacija jednostavno sluša glas lokalne kancelarije.

Da li vam je neka domaća kompanija otkazala ugovor i rekla nećemo da radimo sa vama zato što ste američka firma?

To se nije desilo u proteklih mesec dana ali se dešavalo tokom proteklih pet godina. Činjenica je da danas neki pojedinci i organizacije iz privatnog i javnog sektora šalju poruke o potencijalnom bojkotu proizvoda koji potiču iz zemalja koje su priznale jednostranu nezavisnost Kosova.

Koje to projekte razvija centar u Beogradu?

Radimo na prepoznavačima rukopisa za evropske jezike za računare tipa „tablet pi-si”, zatim na prepoznavačima matematičkih formula i prepoznavačima fizičkih i hemijskih formula. Četvrti projekat je vezan za „vindouz lajv” – softverski paket koji ubrzava pretragu preko Interneta i peti je razvoj prostorne, odnosno grafičke ekstenzije za „Microsoft” relacionu bazu.

I svu tu pamet ćete preseliti iz Beograda u Inđiju, u prvi srpski Aj-Ti park?

Prodaja, marketing i usluge ostaju na lokacijama koje su najpristupačnije najvećem broju korisnika, od kojih je najviše u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Međutim, mi planiramo dalji rast i razvoj, da sem razvojnog osnujemo i inovacioni centar, koji bi se bavio istraživanjem i inkubatorskim razvojem lokalnih Aj-Ti firmi. Smatramo da je okruženje budućeg Aj-Ti parka najprihvatljivije za taj inovacioni centar.

Neki od vaših proizvoda specijalno su osmišljeni ili bolje reći „upakovani” za male i srednje firme, kao recimo „licence u kutiji”?

Da bi se dalje razvijala Srbija mora biti privlačna za strane investitore, koji su po pravilu velika preduzeća. Idealno bi bilo kada bi ovdašnja mala i srednja preduzeća postala dobavljači tih velikih internacionalnih kompanija. A da bi postala konkurentna i za njih interesantna, potrebno je podizati njihovu efikasnost i efektivnost, između ostalog, i ulaganjem u primenu informacionih tehnologija.

A šta bi Srbija, po Vama, trebalo da radi u novoj globalnoj podeli rada? Jedan od stubova nove industrijske politike, kako je najavljeno, biće i informacione tehnologije.

Ono što su ljudi u našem razvojnom centru uradili u protekle dve tri godine dovoljno govori o konkurentnosti Srbije u toj oblasti. Određeni broj srpskih Aj-Ti firmi već su prerasle granice Srbije, izvoze u okruženje i van regiona. Uz sve to Aj-Ti je jedna od najčistijih industrija.

Poslovni svet vrlo često ukazuje na administrativne prepreke investiranju i poslovanju u Srbiji. Vi ste se upravo kao softverski inženjer u Kanadi bavili elektronskom vladom?

Srbiji je potrebna e-vlada kako bi komunikacija između privatnog i javnog sektora, kao i unutar javnog sektora, bila bolja i kako bi se brže i kvalitetnije obavljali poslovi. Papir mora da nestane sa stolova i u firmama i u državnoj administraciji ili bolje reći, papir može da ostane kao trag ali ne sme da koči procedure. Dok se u privatnom sektoru, nekim javnim preduzećima, čak i nekim opštinama poput Inđije, uveliko otišlo u korišćenju informacionih tehnologija, stanje u državnoj administraciji je nezadovoljavajuće.

Šta uraditi? Od čega krenuti?

Ništa mi ne treba da izmišljamo, već da primenimo i prilagodimo našim uslovima najbolja svetska iskustva.

A koga možemo da iskopiramo?

Slovenija ima dobru elektronsku vladu, Austrijanci jednu od najboljih, Kanada izuzetnu, ali ona je najrazvijenija zemlja u svetu u telekomunikacionom smislu i Internet koristi više od 80 odsto građana.

Koji su efekti primene?

Pre šest-sedam godina zapadna Kanada je implementacijom e-vlade uštedela od 0,2 do 0,5 bruto društvenog proizvoda.

Da ne uplašimo one koji još ne prilaze kompjuteru i koji bi i radije da dođu na šalter.

Istina, u Srbiji sada tek četvrtina ljudi koristi Internet posredstvom računara ili mobilnih uređaja. Ali elektronsko ne isključuje tradicionalne oblike poslovanja. Građanima i kompanijama se daje mogućnost da na najjednostavniji i najbrži i najbezbolniji način komuniciraju sa upravom.

I to legalno? Dokle se stiglo sa legalizacijom koja je počela pre nekoliko godina?

Kada je 2002. godine počela kampanja 99,9 odsto privrede koristio je nelegalni softver. Danas je to oko 70 odsto. Napravljen je značajan iskorak i naravno težimo da, kao u Evropi i Severnoj Americi, taj procenat padne na 34 do 36. Jer, što je bolja zaštita intelektualne svojine u softverskom smislu to će biti veće investicije stranih kompanija, ali i veća ulaganja domaćih firmi u razvoj sopstvenog softvera.

Poslednjih meseci u Srbiji je aktuelna priča o monopolima. „Microsoft” je u ovo savremeno doba postao prirodni monopolista. Često se čuje, kad može Bil Gejts da plati kaznu, mogu i naše firme.

Mi ne vidimo ništa loše u postojanju monopola, pod uslovom da se ne zloupotrebljava. A ako se zloupotrebljava, postoje sankcije. Nekoliko puta „Microsoft” je bio osumnjičen za zloupotrebu monopolskog položaja i stav korporacije je da ispoštuje svaku sudsku odluku, bilo da je u korist ili protiv „Microsofta” .

Jedan domaći ekonomista nedavno se zabrinuo što se niko ne usuđuje da pomene vaš monopol na ovdašnjem tržištu. Koliko je vaše učešće?

Time se nismo bavili, bavimo se činjenicom da je „Microsoft” u Srbiji pre pet godina imao dvadeset a sada ima 500 partnera, koji zajedno zapošljavaju oko 20.000 ljudi. Od tih 500 većina nisu naši ekskluzivni partneri. Uostalom, „Microsoft” se sa Vladom Srbije dogovorio o lokalizaciji naših proizvoda na srpsku ćirilicu i investirao u tu lokalizaciju. I u to uključio i lokalne firme i eksperte. Međutim, niko ni u Srbiji, ni u bilo kojoj drugoj zemlji, nije propisao obavezu korišćenja „Microsoftovih” proizvoda, pa ako se pojave bolji, kvalitetniji, jeftiniji privući će pažnju korisnika. Ono što je najbitnije nema negativnih posledica „Microsoftovog” značajnog prisustva u Srbiji. Naprotiv.

Uteha onima koji se zalažu za demonopolizaciju Aj-Ti tržišta jeste pojava konkurencije u liku „Linuxa“

Jedna od najboljih stvari koja se dogodila „Microsoftu” jeste pojava softvera sa otvorenim kodom, jer je izazvala neuporedivo veću posvećenost naših razvojnih inženjera i ljudi koji se bave prodajom. Da bismo bili uspešni moramo da budemo i po kvalitetu i ceni konkurentniji od konkurencije.

Nekada ste kao inženjer softveraš, a sada i kao generalni direktor regionalne kancelarije sretali Bila Gejtsa. Šta je pohvalio, a šta Vam je zamerio na poslednjem godišnjem sastanku?

Dopada mu se kvalitet softvera koji se razvija u Beogradu. Ali politika „Majkorosfta” je da se na neki način centralizuje razvoj, a činjenica je da će korporacija, ako ikad oseti potrebu da razvoj iz Srbije asimilira i prebaci u Ameriku, to jako teško uraditi. Kad razvijete softver koji je u ovom momentu instaliran na više od četiri miliona računara u svetu onda vi zavisite od tog razvoja. I Gejts je u jednom trenutku rekao da to, možda, za korporaciju nije najpozitivnija stvar. Ali za nas jeste. Zato što imamo veliki značaj i – budućnost.

-----------------------------------------------------------

Kako plaća Bil Gejts

Da li ste zadovoljni ponudom kadrova na domaćem tržištu? Kako se zaposliti u „Microsoftu”?

Naši fakulteti produkuju izuzetan potencijal, potvrđen i realizovan i u našem razvojnom centru u Beogradu i širom sveta. Za sada pravimo pul, grupu potencijalnih kandidata, merkamo ih u kontaktima sa drugim firmama i imamo ih spremne kada se otvore nove pozicije.

A koliko na ovdašnjem tržištu ima menadžera koji zadovoljavaju „Microsoft” standarde?

Srbiji su potrebni menadžeri koji poštuju vrednosti zapadnog poslovanja, koje umesto hijerarhijskog menadžerstva promoviše lideršip, vođstvo. Ovde postoji dobar potencijal, samo treba investirati i napraviti menadžera po svojoj meri.

A da li su i plate u „Microsoft Srbija” zapadne. Kolika je razlika u primanjima za iste poslove ovde i u Sijetlu?

„Microsoft” plaća od 10 do 15 odsto ispod industrijskog nivoa Aj-Ti u određenoj zemlji.

Bolje plaća Vesa Jevrosimović iz „Komtrejda” nego Bil Gejts?

Ne znam koliko drugi plaćaju. Ali postoje izuzetno velike beneficije rada u „Microsoftu”, ceo vrednosni paket, od zdravstvenog osiguranja i automobila do velikih investicija u razvoj naših ljudi kroz treninge, među najboljim u svetu. Zato je, prema istraživanjima, „Microsoft” i na lokalnom i na regionalnom nivou, prepoznat kao jedno od najboljih mesta za lični razvoj.

-----------------------------------------------------------

Ne odustaju , samo se raspituju

Mada mu interna pravila Američke privredne komore, čiji je predsednik, ne dozvoljavaju da istovremeno javno nastupa u funkciji direktora „Microsofta” i prvog čoveka asocijacije, koja okuplja 175 američkih i internacionalnih kompanija prisutnih u Srbiji, zamolili smo Dejana Cvetkovića, da nakratko skine „Microsoftovu” i stavi kapu Komore. I protumači izjavu s početka nedelje da su tri američke kompanije odustale od ulaganja u Srbiju?

– Ta informacija nije tačna. Mi nemamo indicije da se neko povlači iz Srbije ili da je hteo da dođe u Srbiju pa više neće.

Ono što je tačno jeste da i te tri firme i većina ostalih koje imaju nameru da dalje investiraju, traže dodatne informacije od Američke privredne komore u Srbiji i od komercijalnog dela Američke ambasade. Možda je odluka o tim investicijama odložena na određeno vreme dok ne dobiju odgovor na pitanja vezana za stabilnost i predvidivost u Srbiji, ali niko nije odustao ili povukao novac.

napomena : tekst je u potpunosti preuzet iz lista POLITIKA od 16.03.2008