Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine - Država vraća trećinu novca uloženog u agrar

Novi podsticaji za nabavku opreme, mehanizacije i izgradnju skladišnih i prerađivačkih kapaciteta biće nešto na čemu će se insistirati u narednoj godini. Država će za tu nabavku vraćati od 30 do 40% uloženog. To će malim poljoprivrednim proizvođačima omogućiti bolju konkurentnost. Izdvajanja iz budžeta će biti veća, ali će glavni akteri u priči o budžetu i subvencijama biti Svetska banka i Međunarodni monetarni fond.

Ovo u razgovoru za Novosti, o podsticajima u agraru, naglašava Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine. On kaže da će ministarstvo dati sve od sebe da poljoprivredni budžet za narednu godinu bude veći.

- Analizirali smo efekte u biljnoj proizvodnji, postoje neki novi predlozi, u okviru postojećih sredstava, a deo novca će biti preraspoređen. Želimo da do 2018. pređemo na subvencionisanje na osnovu kvaliteta određenih vrsta robe i proizvoda. To se najviše odnosi na mleko. Ideja je i da se razvije stočni fond, naročito u oblasti govedarstva i proizvodnje mesa. Trudićemo se i da razvijemo povoljne kreditne linije, gde će kamatnu stopu subvencionisati država.

- Prve kontrole mleka trebalo bi, nadam se, da počnu do kraja godine. Ljudski resursi su trenutno ograničavajući faktor, ali će to biti sređeno. Naše društvo je najosetljivije na mleko i meso. Nama je priča o bezbednosti hrane prioritetna stvar, i u narednom periodu će biti formiran i Nacionalni savet za bezbednost hrane. Želimo da razvijemo što više mesta gde će poljoprivredni proizvođači moći da rade kontrolu. Zašto do sada nije otvorena, ne želim da pričam, jer se neću baviti prošlošću.

- Ministarstvo poljoprivrede radi zajedno sa Razvojnim fondom Abu Dabi i trenutno je pripremljeno 15 projekata. Navodnjavanje je posebno bitno za voćarstvo i povrtarstvo. U 2017. godini trebalo bi da se otpočne sa realizacijom prvih projekata, a to će biti "Udovički plato" kod Smedereva, gde je najveći centar za proizvodnju voća. U narednim godinama očekujem da imamo eksploziju irigacionih sistema.

- Važno je da taj kukuruz ubacimo ne samo u prerađivački deo, već i da imamo dobre skladišne kapacitete, kako bismo ga sačuvali kada cena skoči. U trgovini žitaricama važno je da se pronađu načini kako bi se roba što pre otpremila do tačke međunarodne trgovine, a to je u ovom slučaju Konstanca. Bitno nam je da rešimo transport rekama, da roba ne stoji na jednom mestu, već da se brzo prazni i da nema viškova. Tada dolazi i do podizanja cene. Na ministarstvu je da razvije i nova tržišta za ove ratarske kulture.

- Naravno da utiče. Kao društvo smo se još pre 15 godina zalagali za otvoreno tržište. I ne možemo da branimo uvoz jer nam ne odgovara. Potpisali smo 2008. godine i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Naše tržište najviše se pritiska oko mleka, zbog sankcija između EU i Rusije. Uveli smo zaštitne mere i to moramo dobro i da obrazložimo Evropi. Naš cilj je da se zaštiti stočni fond, jer da to nije urađeno, mlekarska industrija u Srbiji bi propala.