Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu - Krizi se ne nazire kraj

Iluzija je tvrditi da će smanjenje udela nenaplativih kredita biti podsticaj za povećanje kreditne aktivnosti. Neće. Nenaplativi krediti su stvar loših plasmana u prošlosti, stvar različitog ponašanja banaka prema rezervisanju. Ako je banka imala adekvatnu politiku rezervisanja, nenaplativi krediti mogu da postanu osnov za ostvarivanje profita, smatra profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić.

U razgovoru za eKapiju profesor Đukić govori o stanju i konsolidaciji u bankarskom sektoru Srbije, načinu rešavanja loših plasmana iz prošlosti, kao i o tome koliko je realno najavljeno povećanje privrednog rasta.

- Nakon propasti državnih banaka, koje su značile teret za srpske poreske obveznike od oko 800 mil EUR, dve lekcije su izvučene. Prva je da preventivna kontrola centralne banke mora da igra mnogo veću ulogu, da spreči da nastanu takvi slučajevi time što će blagovremeno upozoriti akcionare da će, ukoliko ne dokapitalizuju banku do poželjnog nivoa, uslediti zakonske mere koje prethode oduzimanju dozvole za rad. Mislim da godinama ne pridajemo značaj toj preventivnoj kontroli, jer da smo to činili ne bi se desio scenario propadanja četiri državne i jedne privatne banke.

eKapija: Da li očekujete da može doći do sličnog scenarija, kakav smo imali sa Razvojnom bankom Vojvodine, Univerzal, Agro i Privrednom bankom?

- Ne očekujem više takve vrste lomova zato što su, osim Komercijalne banke i Poštanske štedionice, sve ostale privatne banke, znamo ko su vlasnici i suština je da kod njih ne može doći do ozbiljnijih poremećaja. Naravno, ukoliko Narodna banka Srbije bude blagovremeno vodila računa da se te banke, ne maskirajući rizičnu aktivu, ne približe brzo minimumu kapitalne adekvatnosti od 12%. Jer, to postaje opasno, budući da se dešava da isplivaju neki plasmani koji su imali loša obezbeđenja, pa se naknadno konstatuje da je rizična aktiva još rizičnija, što je loše i za ukupno bankarsko tržište Srbije, ali i za ambijent koji kaže sledeće: banke će ostvarivati sve manji profit, pri čemu će biti sve veći zahtevi da se neke od njh dokapitalizuju.

eKapija: Da li je minimalni nivo kapitalne adekvatnosti koji propisuje NBS prema Vašem mišljenju realan? Postoji li osnov za njegovu korekciju?

- Mislim da je propuštena šansa, da je NBS davno morala da podigne minimum od 12% kapitalne adekvatnosti na 15-16%, kada se 2008. godine ulazilo u finansijsku krizu. To bi predupredilo mnoge loše slučajeve i, na kraju, obavezalo akcionare da se štite od svih dolazećih rizika. Kapital je na srednji i dugi rok jedina prava zaštita za banke.

eKapija: U Srbiji posluje 30 banaka. Očekujete li skoru konsolidaciju domaćeg bankarskog tržišta?

- O njoj se godinama priča, a bitnije se ništa ne dešava. Kada uporedite bankarsku aktivu prema BDP-u i kada pogledate bilansne sume banaka, vidite koliko je naše tržište malo. To govori da je ambijent takav da, zbog produženog dejstva krize, ne očekujem da će doći do ozbiljnijih pomeranja u smislu kupovine. Logično pitanje je kom akcionaru je sada u interesu da kupuje banku – jer tržište je ograničeno, svi su već uzeli deo tržišnog kolača, i svi teže da zadrže taj udeo. S obzirom na to da su i u Evropi drastično pale cene akcija banaka na berzama, teško da će doći do ozbiljnijih pomeranja među prvih 10 banaka na našem tržištu. Pomeranja su moguća kod grčkih banaka, što će uglavnom zavisiti od relacije Brisel-Atina.

Generalno, do pomeranja odnosa na bankarskom tržištu neće doći dok ne dođe do povećanja realnih plata, dok Srbija ne izađe iz aranžmana sa MMF-om koji je obavezujući i dok ne dođe do ozbiljnijeg investicionog talasa koji bi trebalo da pokrene država. Ne vidim ko drugi sem države, može da pospeši velike infrastrukturne projekte, koji jedini mogu biti pokretač razvoja. U krizi kojoj se, tvrdim, ne nazire kraj.

eKapija: Da li će najavljena privatizacija Komercijalne banke doneti ikakvu promenu snaga na tržištu?

- Poslednje informacije ukazuju na to da su bilansi Komercijalne banke iščišćeni, te da su, tek sada, članovi njene uprave, uključujući i predstavnike EBRD-a i Međunarodne finansijske korporacije (IFC), u prilici da predstave realno stanje, što je najblaže rečeno začuđujuće. Jer ako su ti isti predstavnici međunarodnih institucija sedeli sa predstavnicima države u upravnom odboru i imenovali izvršni odbor, zašto to ranije nisu tražili nego su usvajali izveštaje sa veštački naduvanim profitom za koji se vezivala podela bonusa članovima uprave? Čišćenjem bilansa sa zabeleženim gubitkom od 2,6 milijardi dinara u prvih šest meseci 2016. znači da je potencijalna prodajna cena Komercijalne banke drastično pala. Najveći ceh će platiti država Srbija kao najveći akcionar – priliv u budžet će biti mnogo manji.

eKapija: Od bankara često čujemo primedbu da novca ima, ali da je sve manje dobrih projekata i zdravih, likvidnih kompanija. Kako izaći iz tog začaranog kruga gde kompanijama nedostaje novca, a bankama kompanija? Mogu li privrednici očekivati "jeftinije" kredite?

- Empirijska istraživanja pokazuju da se nikada u periodima dubokih kriza ne može očekivati da funkcioniše veza u kojoj rast kredita kao vodeća varijabla produkuje veći ekonomski rast. Obrnuto, kada tokom krize nastupi talas ogromnih nenaplativih kredita koji su rezultanta optimističkih očekivanja pre krize, praćenih alavošću bankara, svi igrači se vraćaju u ciklus u kome važi pravilo: da bi došlo do povećanja kreditne aktivnosti banaka jedini osnov jeste rastuća tražnja proistekla bilo iz javnog, bilo iz privatnog sektora koji gura stopu rasta društvenog proizvoda na viši nivo. Ako nema dovoljno investicija u javnom i privatnom sektoru, ako uz to imamo suzbijenu ličnu potrošnju zbog drastičnih mera štednje, vezano za aranžman sa MMF-om, pa gde su onda izvori tražnje?

Vučnu snagu mora da odigra privredni rast koji će automatski stvoriti ambijent za banke na podlozi većeg kapaciteta zaduživanja, prvo građana, jer je porasla potrošnja na osnovu povećanja realnih plata, diversifikacija javnih investicija koja povlači masovno upošljavanje, automatski veći iznos plata u celini i veću potrošnju koja sa tim dolazi. Dakle, automatski bi bio stvoren veliki broj kreditno sposobnih klijenata koji će želeti da se zaduže. Sa druge strane, iluzija je i tvrditi da će smanjenje udela nenaplativih kredita biti podsticaj za povećanje kreditne aktive. Neće. Nenaplativi krediti su stvar loših plasmana u prošlosti, stvar različitog ponašanja banaka prema rezervisanju. Ako je banka imala adekvatnu politiku rezervisanja, nenaplativi krediti mogu da postanu izvor za ostvarivanje profita u sadašnjosti, na podlozi aktiviranja obezbeđenja i/ili prodaje imovine dužnika.

Neretko se u praksi, na moje čuđenje, dešavalo da je za obezbeđenje uziman "goodwill". Šta to znači za firme u Srbiji? Ništa. Tako da se nipošto ne sme generalizovati to što je bilo loše. Banke koje su imale veća rezervisanja i u prošlosti žrtvovale veći profit, u situaciji su da na bazi aktiviranja kolaterala prodaju na tržištu: pumpe, zemljište, druge nekretnine... Najbolje su bile one banke koje su, u odnosu na svoj portfelj kredita, imale natprosečnu stopu rezervisanja u odnosu na prosek bankarskog sektora. To je alatka koja govori da je uprava banke bila vrlo konzervativna.

eKapija: Koliko su strani fondovi zainteresovani da preuzmu problematične kredite domaćih banaka, koliko je ta prodaja dobar potez bankara? Koliko je dobra odluka o prodaji tih plasmana?

- Mislim da je nepotrebno eksperimentisano sa tim u Srbiji. Iako je u javnosti plasirano da je mogućnost da fondovi otkupljuju loše plasmane bio bezuslovni zahtev MMF-a, to ne bih mogao da tvrdim dok ne vidim dokument u celosti.

U svetu su se primenjivala samo dva dominantna modaliteta rešenja problema NPL-ova. Prvi je da državna institucija, kao "bolnička banka", preuzme sve to što se smatralo lošim plasmanima, da se ti loši plasmani zamene državnim obveznicama koje su prinosna aktiva u banci. Onda, bolnička banka tretira te NPL-ove i uprava se bavi njihovom naplatom. Uvek sam bio protiv tog pristupa, smatrajući ga neproduktivnim i neefikasnim. Drugi je tzv. decentralizovani pristup koji znači da vi nikada ne dopuštate da loši plasmani budu izmešteni iz bilansa banke, nego se svi tretiraju unutar same banke i banka se sama stara o njihovoj naplati. Tu imate činjenicu da se teret ne prenosi na poreske obveznike, odnosno državu. S druge strane, to tera menadžment banke da vrlo pažljivo tretira ono što je loše, jer od njihovog rada zavisi uspeh banke. Ako bi to poverili stranom fondu, onda se postavlja pitanje mogu li oni koji su izvan banke poznavati klijente bolje od vas koji ste unutar banke.

Nisam ni očekivao da će fondovi iskazati preveliki interes sem da, kupujući loše plasmane preduzeća, neko to gleda u kontekstu privatizacije grupe preduzeća iz date branše ili dugoročnih ciljeva koji ima na ovom području. Inače, nigde u svetu, počev od Poljske i Češke, nisam našao dokaze da je to dalo rezultate. Čak i gde se ovakva praksa pojavila bila je minorna u smislu kvantuma kupljenih NPL-ova. Morala je da se umeša država preko bolničke banke, slučaj Češke ili da to same banke rešavaju, kao što je to bilo na primeru Poljske.

eKapija: Osim NPL-ova tu je velika opterećenost banaka valutnim rizikom. U kojoj meri ovaj rizik utiče na stabilnost bankarskog sektora? Očekujete li veće pomeranje kursa do kraja ove godine?

- Dugo ćemo još živeti sa kreditima indeksiranim u evrima. Svi pokušaji dinarizacije su vredni pažnje, ali će to biti vrlo mučan i dugotrajan proces. Nivo dinarizacije skoči kada država uvede subvencionisane kredite u dinarima ili kada imate relativno stabilan kurs, pa i banke i građani nađu obostrani interes da odobravaju, odnosno uzimaju kredite u dinarima, jer su kamate na dinarske kredite pale, što je jako dobro.

Primera radi, u avgustu 2015. kamata na dinarske kredite za stanovništvo su bile oko 15%, a u avgustu 2016. su pale na 11%. Kod sektora preduzeća sa 9% u avgustu 2015. kamata se snizila na 8,3% u avgustu ove godine.

Očekujem da se nizak nivo kamatnih stopa zadrži, a da će kreditna aktivnost, koja je počela da se povećava najviše kod stambenih kredita, još više da oživi 2017. Ovo očekivanje je bazirano na podlozi talasa koji najavljuje Vlada, povećane potrošnje sektora stanovništva ukoliko dođe do ozbiljnije korekcije plata kao što najavljuje premijer. Takođe, ukoliko dođe do aranžmana koji bi doneli krupne infrastrukturne projekte i dodatno upošljavanje, to će stvoriti osnov za rastuću kreditnu tražnju, a banke će apsolutno biti spremne da ponude jako povoljne kredite za srpske prilike.

Nikada mi nećemo imati cenu kredita kao u evrozoni, jer mi i ne pripadamo tom društvu. Neki ekonomisti, među kojima sam i ja, upozoravali su da je neprirodno da Grčka uđe u evrozonu jer joj to mesto ne pripada po fundamentalnim faktorima u ekonomiji, produktivnosti, sklonosti ka potrošnji, neplaćanju poreza, nivou korupcije... Prećutalo se, političari su doneli odluku, uprkos friziranim rezultatima o stanju konkurentnosti privrede i javnim finansijama Grčke i sada Grčka "kusa" posledice nepromišljenog poteza.

eKapija: Koliko verujete u najave političara da će nam biti bolje?

- Političarima je u osnovi da šire optimizam. Međutim, postoji nekoliko faktora koji idu u prilog najavljenoj višoj stopi rasta. To su krediti uz ekstremno nisku cenu u Evropi, koja nije viđena u skorijoj istoriji, za pokretanje striktno infrastrukturnih projekata. Ti projekti bi trebalo da stvore ambijent za sposobne preduzetnike u Srbiji, kako bi ravnopravno mogli da posluju na domaćem i svetskom tržištu. Jer, ako proizvođaču treba tri, pa i četiri sata, da bi dopremio svoju robu na razdaljinu od 140 km, o kakvim podsticajima za proizvodnju mi tu možemo pričati? Za usluge je lako, ali za prozvodnju nije. A upravo je izvoz proizvoda ključna pretpostavka ekonomskog rasta. Ako me pitate da li se zadužiti, odgovor je da, jer cene kredita nikada neće biti niže, ali to striktno mora biti zaduživanje države za stvaranje povoljnog privrednog ambijenta za buduće generacije, da se zna po kom prioritetu za infrastrukturne projekte. Prioritetni su oni infrastrukturni projekti koji će dovesti do rasta izvoza.

Jelena Đelić

Ekonomski fakultet Beograd

NLB Komercijalna banka AD Beograd

Agrobanka a.d. Beograd

Nova Agrobanka a.d. Beograd

Razvojna banka Vojvodine a.d. Novi Sad

UBB Univerzal a.d. Beograd

Narodna banka Srbije Beograd

EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj Beograd

Međunarodni monetarni fond-MMF Beograd

Đorđe Đukić

nenaplativi krediti

bankarski sektor u Srbiji

NPL

loši plasmani

krediti za privredu

krediti za stanovništvo

konsolidacija bankarskog tržišta

Agrobanka

UBB

bolnička banka

NBS

Međunarodna finansijska korporacija

IFC

MMF

goodwill