(JISA Info) Miloš Đurković, generalni direktor, IBM Srbija: IBM globalna strategija primenjena na tržištu Srbije

Koliko inovacije omogućavaju zemljama u tranziciji (primer Srbija) da privuku strane investicije?

Svet je do sada iskusio tri velike revolucije, poljoprivrednu revoluciju, industrijsku revoluciju i informatičku revoluciju, a trenutno se nalazi u četvrtoj, kreativnoj revoluciji. Nastankom i razvojem internet mreze, informacije su postale dostupne svima, tako da nekadašnja paradigma poslovanja, “informacija”, više nije presudna – već njena primena. U savremenom poslovanju inovacija može predstavljati stratešku razliku, ali to je inovacija koja znači mnogo više nego nov proizvod. Posmatrajući razvoj Srbije poslednjih godina pouzdano mogu da kažem da naša zemlja može da se pretvori u društvo širokog spektra inovacija, u kojem se znanje i kreativnost mogu pokretati iz više izvora i primenjivati na razna polja – ne samo na visoke tehnologije.

Kako to postići? Smernice i pravila bi trebalo usmeriti na na tri uloge koje bi svako mogao da ima u inoviranju.

Prvo, potreban nam je obrazovni sistem koji svakome pruža šansu da postane kreativan. Ekonomija inovacije je normalno usmerena na probleme i izazove osnovnih veština i pismenosti, ali takodje zahteva obrazovni sistem vođen radoznalošću, stvara ličnu motivaciju i promoviše rešavanje problema na timski način.

Danas, debate o obrazovanju se uglavnom svode isključuvo na sredstva: standardi i testiranje, poverenje i upravna tela, uloga lokalnih obrazovnih vlasti i inspekcije. Ipak, škole su „fabrike” za učenje u dobu kada nam je potrebna pokretljivost, saradnja i lična motivacija. Zamislite obrazovni sistem za generaciju koja raste stvarajući muziku sa poznatim srpskim bendovima, objavljuje video zapise na YouTube, koriste informacije sa Wikipedije i kreiraju svoje likove na Second Life.

Drugo, moramo da pokrenemo potrošače-inovatore. Sektori kao što je mauntin-bajking su prvi otvorili predani potrošači-inovatori. Potrošači, ne tehnolozi, su otkrili potencijal za SMS komunikaciju. Dakle, potrebna su nam tržišta regulisana i oblikovana da pospešuju inovacije koje su pokretane i stvarane od strane potrošača.

Treće, potreban nam je talas građanskih inovacija iz razloga što je većina izazova s kojima se suočavamo društvene prirode. Moramo da promenimo opšte mišljenje da inovacije dolaze samo od mladih. Ako želimo više nego da u starosti budemo smešteni u domove za stare onda nam treba novi pokret društvenih inovacija – igrališta za stare i usluge vezane za dom, podržane tehnologijom za nadzor zdravlja. Starenje bi trebalo da predmet inovacija isto toliko koliko su i društveni odnosi i popularna muzika. Društveni preduzetnici širom sveta iniciraju i pokreću građanske inovatore. Potreban nam je taj duh masovnih društenih inovacija.

Kako globalizacija utiče na stvaranje novog poslovnog okruženja?

Rast i razvoj jedne ekonomije može da se desi paralelno sa rastom i razvojem drugih ekonomija, a ne na uštrb njih. Globalizacija nije „zero-sum game” i predstavlja jedinstvenu priliku za svaku zemlju, uključujući Srbiju. Postoje tri makroekonomska trenda čije delovanje u velikoj meri transformiše globalnu ekonomiju:

- Centri ekonomske aktivnosti se pomeraju. To je posledica liberalizacije u ekonomiji, tehnološkog napretka, razvoj tržišta kapitala, i demografskih promena. Npr. Azija, će nastaviti sa razvojem i postajaće sve veća ekonomska sila i verovatno će dostići bruto nacionalni dohodak Evrope do 2025.

- Tehnologija i telekomunikacije će transformisati način na koji ljudi žive i međusobno komuniciraju. Mi se trenutno nalazimo tek u početnoj –ne zreloj- fazi tehnološke revolucije. Pojedinci, javni sektori i poslovne organizacije uče kako da na najbolji način iskoriste IT u dizajniranju procesa, zatim za razvoj i pristupanju znanju. Posledice koje su izazvane transformacijom tehnologije su jos izraženije u ljudskom ponašanju; mi ne samo da radimo globalno već i trenutno. Možda po prvi put u istoriji, geografska ograničenja više nisu faktor u društveno-ekonomskim aktivnostima – npr. razdaljine su nebitne i geografski uslovi su postali stvar prošlosti.

- Potrošačka scena će se bitno promeniti i proširiti. Skoro milijarda novih potrošača će ući na globalno tržište u sledećoj dekadi, jer će ekonomski rast na tržištima u razvoju dovesti do prelaska granice od $5000 godišnjeg porodičnog prihoda – tačka posle koje ljudi uglavnom počnu da troše na usluge i proizvode koji im nisu neophodni za opstanak. Od sada pa do 2015. potrošačka moć u zemljama u razvoju će se povećati sa 4000 milijardi na više od 9000 milijardi – skoro koliko je potrošačka moć Zapadne Evrope.

Šta znači za IBM da bude globalno integrisana organizacija?

Istorija IBM-a podrazumeva napredak od međunarodne organizacije, koja prodaje proizvode u inostranstvu, i multinacionalne organizacije, koja može da prenese sedište poslovanja u inostranstvo, do globalno integrisane organizacije.

Prvi je bio ”organizacioni” model 19-20-tog veka. Za međunarodnu organizaciju, većina aktivnosti se odvijala u matičnoj zemlji, sa inostranom prodajom i distribucijom. Ta osnovna struktura od uvoz/izvoz – centralizovana proizvodnja i međunarodna distribucija – je primenjivana u skoro svakoj industriji. Organizacijski posmatrano ovakve firme obično imaju ”odeljenje za uvoz/izvoz” ili ”međunardno odeljenje” koji vodi brigu o inostranom poslovanju.

Sledeći je bio ”multinacionalni” model 20-og veka – koji je u mnogo čemu bio odgovor na rast trgovinskih barijera za vreme i posle Svetskih ratova. Da bi dobili pristup lokalnim tžištima multinacionalna firma je stvorila manje verzije matične organizacije u više zemalja širom sveta, i vršila je velika ulaganja u lokalna tržišta. IBM je bila klasična multinacionalna organizacija. Postojale su ” mini-IBMs” u desetinama zemalja širom sveta. IBM Srbija je npr. osnovana 1937-me, zatim tu je još IBM Japan, IBM Brazil, IBM Velika Britanija, IBM Nemačka, IBM Španija. To je bio vrlo uspešan model. Omogućio je IBM-u da se razvija na tim tržištima u skladu sa lokalnim zahtevima i propisima.

Međutim, ono sto je izgledalo kao efikasan model, u novim uslovima poslovanja je počelo da izgleda kao nepotrebni višak. Iz tog razloga sve međunarodne organizacije prelaze na novi model – globalno integrisano preduzeće. To je preduzeće koje formira strategiju, upravljačku strukturu i aktivnosti na globalnom nivou. Pozicionira svoje poslovne funkcije i aktivnosti bilo gde u svetu, na osnovu prave cene, pravih znanja i veština, i odgovarajućih uslova poslovanja. I integriše ih horizontalno i na globalnom nivou.

Primera radi, u IBM-u, gde je ranije postojalo više lanaca za snabdevanje, posebno za svako tržište, sada postoji samo jedno – globalno – za celu organizaciju. U poslovnoj praksi IBM-a, gde je ljudski kapital – IBM zaposleni – predstavljen u vidu zemalja, regija i poslovnih jedinica – IBM sada raspolaže i upravlja zaposlenima kao globalni potencijal. Ukoliko se primeni isti princip na sve funkcije u organizaciji, od razvoja i finansija do proizvodnje i logistike – postaje očigledno koliko je globalno integrisani model drugačiji. IBM, kao mnoge druge organizacije, je krenuo tim putem.

Glavni pokretači za prethodno opisane promene su tehnologija i inovacije. Brzi razvoj tehnologije, posebno u protekle dve decenije, je bio pokretač inovacija na globalnom nivou. Inovacije u 20-om veku su bile vezane za tehnologiju, kontrolu kvaliteta i troškove. Velike ideje su dolazile od strane male grupe eksperata. Danas, u globalno integrisanom svetu taj trend se menja da bi uključila sve veći broj ljudi.

Kakva je potencijalna korist za Srbiju od najnovijih zbivanja?

U savremenom poslovnom okruženju, nekadašnji modeli organizacija 20-tog veka, bivaju zamenjeni brzim, globalno pozicioniranim preduzećima, koja sebe vide više kao mreže nego kao organizacije. Sama priroda posla se menja činjenicom da poslovni ljudi mogu da upravljaju globalnim projektima sa bilo kog mesta u svetu. Inovacije, znanja i veštine su ključni faktori u tom procesu. Zemlja koja je u stanju da proizvede najbolje opremljeni i obučeni kadar za rad u uslovima globalne ekonomije – će imati i najkvalitetnije poslovne šanse na globalnom nivou.

Dobrobiti modernog razvoja će biti dostupne zemljama širom sveta ukoliko budu bile spremne da:

- inoviraju i sarađuju radi stvaranja slobodnog poslovnog okruženja – sa fokusom na integritet i vladavinu prava, povećanim investicijama u informacionu komunikacionu infrastrukturu;

- ulažu u obrazovni sistem radi stvaranja najbolje obučenog i opremljenog kadra za rad u uslovima globalne ekonomije. Obrazovanje je pokretač poslovnih prednosti globalne ekonomije – ljudski kapital je zamenio fizički kapital kao izvor poslovne prednosti. Poslovni sistemi su kompleksni i zahtevaju kadar koji je fleksibilan i sposoban za konstantno usavršavanje. Visoko obučeni kadar sa odgovarajućim sposobnostima je ključan za državne institucije cilju uspeha i održavanja konkurentnog položaja u globalnoj ekonomiji.

Od čega se sastoji Vaša SMB strategija i kako IBM sarađuje sa softverskim

firmama u cilju unapređenja poslovanja?

Tržište malih i srednjih preduzeća je segment IBM-a koji je beleži najbrži rast, i naša kompanija se posvetila razvoju tog tržišta. Ukupno gledano, tržište malih i srednjih predstavlja više od $487 milijardi na globalnom nivou, sa tendencijom daljeg rasta. Rast SMB-a od 6% je brži od rasta velikih preduzeća kako na tržištima u razvoju tako i na razvijenim tržištima. Vrlo bitno za IBM, deo SMB-a sa najbržim rastom je deo koji se odnosi na poslovna rešenja – rast od 10% ove godine. Tim IBM Srbije daje svoj doprinos u kreiranju tog rasta na tri načina:

Izgradnjom resursa – dodali smo više resursa i programa. IBM takođe i proširuje svoju partnersku mrežu kako bi olakšala pristup i pružila adekvatnije usluge za potrebe malih i srednjih preduzeća.

Posvećivanje više pažnje na Poslovna Rešenja i usluge. Mala i srednja preduzeća nastoje da obezbede poslovna rešenja koja će im omogućiti dalji rast i razvoj.

Proširivanjem Express Advantage inicijative na globalni nivo. Express Advantage je IBM-ov glavni program za tržišta srednje veličine, ali se može po potrebi menjati da odgovara zahtevima i malih i velikih tržišta.

Takođe smatram da je IBM bio veoma uspešan u radu sa drugim softverskim kompanijama koje imaju za cilj razvoj softverskih aplikacija za srednja i mala tržišta, ugrađivanjem IBM-ove tehnologije i omogućavanjem da kroz njihove kanale obezbede kompletno rešenje, njihovu aplikaciju i IBM-ov middleware. Kao sto vam je možda poznato pre nekoliko godina IBM je doneo stratešku odluku da izađe sa tržišta softverskih aplikacija i da će se umesto toga usmeriti na razvoj softverskih platformi i na razvoj middleware-a za nezavisne softverske kompanije i njihove poslovne partnere.

Na koji način je IBM-ovo Global Services odeljenje reorganizovano aprila ove godine? Promena je nastala sa „usluge-kao-proizvodi” inicijativom. Šta to praktično znači? Po čemu se ova strategija razlikuje od vašeg ranijeg pristupa?

U okviru Global Services odeljenja postoje dve posebne službe. Jedna je Global Business Services, zadužena za konsalting i sistemsku integraciju poslovnih rešenja. Druga je Global Technology Services, koja je usmerena na poslovne mogućnosti koje se tiču tehnološke infrastrukture. Najveća promena se dogodila sa novom ”usluge-kao-proizvodi” inicijativom. Šta je to?

Prepoznali smo da je rast IT tršižta na svetskom nivou počeo da opada do polovine jednocifrenih vrednosti brojeva sa ogromnim potencijalom kod manje zastupljenih tipova u uslužnom segmentu. Kao posledica ove promene na tržištu prilagodili smo naš portfolio usluga da pruža više integrisana IT rešenja za poslovne probleme. Takođe sada imamo standardizovaniju ponudu. U prošlosti, naša ponuda je bila vertikalno integrisana po geografskim područjima. Imala je karakteristike transakcione- ili korisnički pokretane ponude. Sada trendovi otkrivaju potrebu da se pokrene novi brand-zasnovani model koji je fokusiran pre svega na tržišne segmente nego na klijente/korisnike. Kada jednom shvatimo potrebe naših klijenata, možemo da kreiramo ponudu koja sadrži najbolje iz IBM portfolia, uključujući softver, hardver, naš istraživački tim i konsalting usluge.Našu standardnu ponudu smo podelili na 10 kategorija.

Cilj nam je da usvojimo određene vrednosti/resurse kako bi klijentima pružali ujednačeniju uslugu. Želimo standarde koji će osigurati da usluga bude ista za bilo koji slučaj sa bilo kojim klijentom, sa izuzetkom posebnih potreba gde je moguće prilagodjavanje ponude. Sav hardver i softver je pre-integrisan unutar samog procesa. Sada imamo standardni set marketinških podataka, kako bi znali na koja ciljna tržišta da se fokusiramo i kakve usluge možemo da pružimo. Takođe se tu nalazi i arhitektonski model koji stoji kao osnova za proizvode i koji je podešen do nivoa komponenti. To omogućuje obučenom prodavcu da pokaže klijentu tačno od čega se sastoji ponuda i šta time klijent dobija, i takođe će dati osobi koja direktno pruža te usluge način na koji bi to najbolje izvela.

Npr. Univerzitet u Kardifu u Velikoj Britaniji je pokušao da modernizuje kompletno IT okruženje. To je bilo najobimniji program IT tranformacije koji su ikad imali. Želeli su da stvore virtualno edukativno okruženje koje spaja akademike, administratore i studente širom sveta. Sada mogu da upravljaju mnogim aspektima svog školovanja uživo online. Mogu da pružaju svojim studentima Web liste za čitanje ili datume za društvena zbivanja. I osoblje u administraciji sada ima zajednički radni prostor i internet bazirane procese za odobravanje studentskih zajmova itd. To je bilo sprovedeno tako što su dva naša uslužna proizvoda međusobno integrisana. Jedan se sastoji od usluga virtualne infrastrukture pristupa, koja je služila korisniku da pređe sa raspodeljenih resursa na strukturu otvorenih-standarda. Kombinovanjem našeg SOA (servisno orijentisane arhitekture) proizvoda. U sve to je ugrađen IBM WebSphere, Lotus, Rational i Tivoli softverski proizvodi, kao i naš Blade server i arhiva (hardverski) proizvodi. Koje smo podržali visoko-kvalitetnim uslugama i održavanjem.

izvor : (http://www.jisa.org.yu/)