Vladimir Kostić, predsednik Srpske akademije nauke i umetnosti - Nismo tu da kao papagaji ponavljamo šta vlast misli

Kao čovek koji je uvek bio opoziciono nastrojen, duboko verujem da Srbija nije najgora zemlja na svetu. Moja generacija upropastila je mlađe kreirajući estetiku beznađa da ovde života nema. Ima ga, živi se.

Na ovaj način predsednik Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU) Vladimir Kostić za Blic je poslao poruku mladim obrazovanim ljudima koji nakon završetka školovanja planiraju da napuste zemlju u potrazi za dobrim zaposlenjem i kvalitetnim životom.

- Živeo sam u inostranstvu i vratio sam se ne zato što sam imao problema, već zato što sam imao informisan izvor. Isto su uradila i moja deca. Siguran sam da, ako budemo razumeli da bolji život u Srbiji treba da gradimo mi sami, da ukrašavamo svoje prozore, da nalazimo prostor za sopstvenu decu, umesto da diskutujemo o produženju penzijskog staža pojedincima na univerzitetu, a mrzeće me zbog ovoga što sam rekao, Srbija može da postane lepa zemlja sa sposobnim narodom, koji nije bolji ni u čemu od drugih, ali ni gori ni od koga. Ovo nije zemlja u kojoj nema života, ali njega nam niko drugi neće doneti, već ga moramo stvoriti sami - kaže akademik Kostić.

- To je proces koji traje jako dugo i koji je, nažalost, civilizacijski. Taj problem je strašniji od svih problema u Srbiji. Prema jednoj anketi, Srbija je među poslednjima prema sposobnosti da se prihvate inovacije. Ukoliko budućnost Srbije budu predstavljali moji vršnjaci, nećemo biti sposobni za inovacije, niti za bilo šta drugo.

- Bojim se da smo primarno izgubili etiku rada i osećaj mladih ljudi da se od rada može živeti. To se dogodilo jer su poruke u društvu bile takve i što je istina u kojoj su mladi živeli bila takva. Moramo se vratiti radu kao jedinoj mogućoj osnovi iz kojeg će poteći nešto što bi trebalo da bude nova Srbija.

- SANU stoji na raspolaganju svakoj dobronamernoj srpskoj vlasti da kaže šta o nečemu misli, ali ne da ponovlja ono što vlast misli. Iskreno govoreći, od nas se to do sada nije ni tražilo. Ukoliko ne počnemo da razmišljamo različito, ukoliko insistiramo na toj sabornosti u kojoj će nam sabornost doneti neko drugi, a mi kao papagaji ponavljati mantre, ukoliko ne budemo jedni drugima oponirali, diskutovali o različitim stvarima, bojim se da Srbiji nema napretka.

- Situacija u društvu je veoma teška. Srbija je decenijama varana i napadana, kako iznutra, tako i spolja. Iako se često može čuti da smo primitivan i dozlaboga neprosvećen narod, u izvesnim istorijskim okolnostima upravo narod je pokazivao mnogo više bistrine nego njegova elita. Ja se još uvek nadam da će on tu bistrinu naći. Teško je, trebaće nam ogroman napor da krenemo napred, ali nisam pesimista.

- To je tipična priča o urođenicima sa Bornea koji pale toteme ukoliko ne padne kiša, a ukrašavaju ih cvećem ako kiša pada. Problem je što mi nismo urođenici sa Bornea, pošto imamo jednu ozbiljnu kulturnu i civilizacijsku liniju, naravno sa svim tragičnim prekidima. Bojim se da u Srbiji postoji neka vrsta radikalnog nepoznavanja sopstvene tradicije, istorijskog nasleđa, ali i aktuelnih ljudi i kreacija koji su vredni.

Akademik Vladimir Kostić je pre nekoliko dana upozorio da je prema skorom izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, Srbija na prvom mestu u svetu po odlivu mozgova. Kostić je tada istakao da bi za deset do 15 godina moglo da dođe do ozbiljnog deficita raspoloživih resursa sa visokim obrazovanjem.

Po kapacitetu za inovacije, Srbija je na 132. mestu od 140 zemalja obuhvaćenih istraživanjem.