Predrag Stefanović, suvlasnik kompanije Duff International

SRPSKI BREND PO SVETSKIM STANDARDIMA



- Tradicionalni domaći proizvod upakovan u evropski standard brzo je našao svoj put do potrošača
- Brendovi „pljeka“ i „kobaja“ čekaju da konkurencija odraste, pa da srpske proizvode predstave svetu na ukusniji način


Oni su doveli Gipsy Kings u Beograd, registrovali brend „kobaja“ i „pljeka“, otvorili prvi domaći lanac brze hrane u Srbiji i, među žestokom konkurencijom od 3.000 ugostitelja, dobili prostor u novootvorenom tržnom centru Delta City. Miris prepoznatljivog srpskog roštilja sa prozapadnim smislom i standardom za vođenje biznisa vodi nas do lanca restorana fast fooda „Duff“. Nisu ni leskovački, ni banjalučki roštilj... oni su Domaći urbani fast food.




Od ideje do ostvarenja

U turbulentnom periodu naše bliske prošlosti tri brata je mučila dilema da li da ostanu u Srbiji ili krenu trbuhom za kruhom. Sestra im je već bila u Americi i tamo negde ljudi su vodili normalan život dok su njih trojica na pragu 21. veka, 1999. godine, u Srbiji, nervozno, pod istim krovom, čekali eventualnu mobilizaciju. Posle petog oktobra, ipak, odlučuju da ostanu i tada uveliko počinju da razmišljaju o sopstvenom biznisu. Braća Stefanović, Nenad i Predrag i njihov brat od strica Nenad Radojević, decembra 2001. otvaraju ugostiteljski objekat na uglu ulica Vojislava Ilića i Ustaničke. Kako kaže najmlađi brat, tridesetogodišnji Predrag za e magazin, želeli su, pošto su i sami veliki ljubitelji roštilja, da ljudima pruže vrhunski kvalitet i hrane i usluge, dakle sve ono što su primetili da na našem tržištu nedostaje.

Odmah nakon otvaranja, Peđa je shvatio da je za svaki biznis neophodno primenjivo znanje, pa se „bacio“ na proučavanje menadžmenta. Ideje koje su se rađale odmah je isprobavao u praksi, pa je tako ideja o mestu sa dobrim roštiljem u prepoznatljivim ambijentu, što usluzi daje dodatni kvalitet, iznedrila jedan od ozbiljnijih objekata u tadašnjoj ponudi.

Trebalo je samo dobro osmisliti, razmisliti, videti šta je već ponuđeno i pronaći šta nedostaje. Ostalo je stvar sposobnosti da se od reči pređe na konkretna dela. Braća su primetila „prazninu“ na haotičnom tržištu i uopšte u znanju u ovoj oblasti i po uzoru na strane brendove poželeli su da kreiraju sopstveni lanac koji bi se razlikovao od konkurencije. Tako su srpski brend – roštilj upakovali u evropski standard. Peđa objašnjava da u njihovom nazivu domaći znači prilagodljiv, a urbani sugeriše da prate trendove. Takođe ne prihvata podelu na zdravu i nezdravu hranu već smatra da jedino postoje zdrav i nezdrav način ishrane. Fast food ili brza hrana u njegovom biznisu znači kvalitetna hrana pripremljena na brz način.

Duff je prvi domaći zaštićeni brend u industriji brze hrane. Prvi objekat na već pomenutoj lokaciji je, usled nemogućnosti legalizacije, srušen, pa su braća, prema Peđinim rečima, pošto su ostali bez odstupnice, odlučili da moraju da idu samo napred i zato su otvorili lanac restorana. Rušenje prvog objekta bilo je prekretnica u njihovom biznisu, ona inicijalna kapisla sa kojom su otkrili potencijal „kobaje“ i „pljeke“. A potencijal se video kad su podvukli crtu. Ispod nje je pisalo – za manje od tri godine otvoreno pet objekata i zaposleno sto četrdeset ljudi!




Made in Serbia

Godine 2005. Srbija je dobila dva nova brenda – „pljeku“ i „kobaju“. Iza ovih žargonizama krije se omiljena srpska hrana, a Stefanovići su ugrabili nazive, zaštitili ih i čekaju da konkurencija odraste. Kada se stabilizuje tržište brze hrane, postaće više nego očigledno koliko je brend važan. A to nije tako daleko s obzirom na to da će do 2009. godine svi biti primorani na uvođenje HACCAP standarda. Duff čeka taj idealni trenutak za stavljanje akcenta na svoje brendove. Do tada, zadovoljavaju se simpatičnim reakcijama mušterija kada bace pogled na meni i uverenjem da hrana neće još dugo moći da se prodaje po trafikama.

Trojica Beograđana, dva rođena brata i jedan brat od strica i sami su, kako kaže Peđa, veliki gurmani i ljubitelji roštilja. Za razvoj njihovog biznisa, ističe on, najzaslužniji je njihov domaći proizvod za kojim je tražnja evidentna. Logističku podršku daje im sestra Nataša, koja već dvadeset godina živi u Americi. U stalnoj su trci sa samim sobom i konstantnim usavršavanjem. Kaže da ih dosta kopiraju, ali to smatra potvrdom uspeha. U samom startu imali su za cilj kreiranje lanca i u tome su uspeli. U jednoj istoj godini ušli su u dve investicije. Biznis se vrtoglavo razvijao, pa su godinu dana po otvaranju prvog objekta, sledeće 2002. godine, na planirani lanac dodali čak tri karike – tri nova objekta.



Kobaje i pljeke su se dobro prodavale, pa su Stefanovići pokrenuli sopstvenu proizvodnju prerađevina od mesa i proizvodnju salata, kao i mini pekaru za proizvodnju lepinja. Za sledeću godinu planiraju završetak proizvodnog i edukativnog centra u Vrčinu koji će biti po najnovijim evropskim standardima. Njihov HR sektor pruža zaposlenima kontinuiranu edukaciju jer su na vreme shvatili da je rad sa ljudima primarna obaveza svakog ozbiljnog preduzeća. A većinu zaposlenih u Duffu čine mladi ljudi. Rad sa njima je jedna od najvažnijih stavki u razvoju biznisa jer su braća svesna činjenice da dalja ekspanzija umnogome zavisi od kvaliteta zaposlenih.

Kvalitet usluge i rada osoblja Duff ne prepušta slučaju. Svi objekti su pod stalnim video nadzorom koji obezbeđuje konstantnu kontrolu i usavršavanje usluge u objektima. Po četiri kamere pokrivaju objekte iz svih uglova, njihov rad se prenosi putem linkova u direkciju, beleži i čuva sedam dana. Ovaj sistem omogućava menadžmentu Duffa da bude konstantno prisutan u prostoru i trenutno rešava čak i najsitnije nesuglasice i probleme, što dodatno inspiriše i motiviše osoblje. Kadrovska politika, obuka i usavršavanje osoblja i usluge dovedeni su do perfekcije.

Proizvođači pljeke i kobaje uveliko su u proceduri za dobijanje HACCAP standarda. U objekat u tržnom centru Delta City on je već implementiran, a po uzoru na njega, renoviraće se i reorganizovati i svi ostali restorani. Pljeka je jedini domaći proizvod u ovom giga-objektu. Peđa je za sada izuzetno zadovoljan rezultatima koje je već u prvom mesecu ovaj objekat dao. Posebno je ponosan na njega i on će mu služiti kao model za sve ostale karike njihovog lanca.




Budućnost u šoping molovima

„Veliki šoping molovi u Evropi su uveliko i prošlost i sadašnjost. Smatram da su oni velika šansa za sve i definitivno budućnost za nas. Sledeće godine Duff planira otvaranje još jednog objekta u Beogradu, ali razmišljamo i o drugim gradovima u Srbiji koji imaju ovakve centre, sve pod jednim krovom. To nikako ne znači da odustajemo od zasebnih objekata jer su oni poseban vid komunikacije sa potrošačima“, priča Peđa, inače student menadžmenta sa željom za usavršavanjem i implementacijom stečenog znanja u porodični biznis.

Naš sagovornik se rodio i odrastao u Beogradu, a pre Duffa nije radio ni u približno sličnim delatnostima. Zajedno sa braćom pokrenuo je porodični biznis uveren da će za samo nekoliko godina to prerasti gotovo u industriju brze hrane po sistemu od njive do trpeze. Na vrhu tog lanca nalaze se sada uspešni, razrađeni objekti dok su u etapama pre njih organizovali sopstvenu proizvodnju. Ceo ovaj sistem Stefanovića smešten je pod krovom HACCAP standarda i ništa nije prepušteno slučaju. Uljuljkivanju u komfor nema mesta ili bar ambicije to ne dozvoljavaju. Planovi za dalje su veliki.

„Analizirali smo tržište i utvrdili da su naša ciljna grupa mladi ljudi između 16 i 35 godina. Samim našim nazivom komuniciramo sa njima, a prihvatanje nam je potvrda da to dobro radimo. Domaći u nazivu znači da se nismo regionalno ograničili, ali to ne znači da pljeka neće ići u svet. Potpuno suprotno, dalja smernica nam je Zapadna Evropa. Zatim, plan je da do 2012. godine ostvarimo većinsko tržište u Srbiji, a sledeća stanica je proboj na evropsko tržište“, priča Peđa.

Peđa kategorički tvrdi da pljeka ne može da zastari jer će želja za tim ukusom uvek postojati kod nas. Srbi ne mogu da se zasite pljeke i kobaje, siguran je on. Dalji planovi Duffa za Srbiju i naš region su pre svega ulazak u šoping molove u Beogradu i većim srpskim gradovima. U naredne tri godine dobra pljeka će moći da se jede u još nekoliko velikih objekata u glavnom gradu, jakim centrima po Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Makedoniji, Zapadnoj Evropi. Cilj im je stvaranje dominantnog brenda sa dozom pozitivnog patriotizma koja će nas predstavljati na „ukusniji“ način u svetu. Kada se malo bolje razmisli... dolazak do Evrope preko stomaka Evropljana, možda se pokaže i kao jako dobra strategija za Srbiju. A poznata srpska pljeka se logično nameće kao najbolja ponuda.




Zadovoljan potrošač

U slobodno vreme Peđa voli da čita knjige, da ide u teretanu ili igra fudbal. Kako sam kaže, trudi se da se ponaša kao sportista, ali svu svoju energiju usmerava u razvoj biznisa. Njegova poslovna filozofija ogleda se u imperativu permanentnog usavršavanja jer, ističe „ako mi to ne uradimo – uradiće konkurencija“. Mušterije pridobijaju kvalitetom i načinom usluge. Način vođenja biznisa braća uspešno prepisuju od zapadnih zemalja i implementiraju u lansiranje tradicionalnog domaćeg proizvoda. Kako kažu: „Ko se ne trudi da bude bolji, prestaje da bude dobar". Peđa je siguran da će kvalitet samo još neko vreme u ovoj delatnosti značiti prednost, a onda će zasigurno postati nešto što se podrazumeva i uopšte ne dovodi u pitanje. Prioritet će postati zadovoljan potrošač. Izaći na tržište bez kvaliteta biće ludost jer će takve tržište pojesti, kao Srbin „pljeku“ ili „kobaju“ – u nekoliko zalogaja.




Pljeka No. 1
Za Peđu Stefanovića najvažnija je, kako ističe, marketinška orijentacija. On tvrdi da roštilj ima veći tržišni udeo od svih ostalih ponuđenih proizvoda restorana brze hrane zajedno. Budućnost svog biznisa vidi u raznim promocijama, akcijama, popustima kroz koje bi se potrošači identifikovali sa njihovim proizvodima. Tako, na primer, svake prve subote u mesecu možete jesti pljeku, kobaju i sve druge proizvode upola cene.


Lojaliti kartice
Nove tehnologije su nas najveći izazov – kažu rukovodioci Duffa. Platnim karticama (lojaliti karticama) oni nameravaju da u svoju ponudu uvedu novu dimenziju usluge. Podeljeni u četri kategorije: promo, classic, bussines i exlusive, stalni posetioci će imati priliku da uživaju u raznovrsnim popustima i pogodnostima u Duffu. O svim akcijama i popustima pojedinačno po danima više informacija može se naći na sajtu www.duff.co.yu.




Piše: Ivana Ristić
[email protected]


Poziv na pretplatu www.emagazin.co.yu